ČOVEK KOJI JE "KUPIO" GRUZIJU PRE IZBORA: Bidzina Ivanišvili moćan kao Džugašvili - "Može da smeni premijera u sat vremena i onda ga vrati telefonskim pozivom"

Visoko na brdu iznad glavnog grada nalazi se dvorac. Izvan zidova patroliraju stražari. S osmatračnica se pruža veličanstven pogled na grad. U daljini na zapadu je Crno more, a iza njega Evropa. Na severu, preko planina, Rusija. Dvorac pripada jednom od najbogatijih svetskih oligarha.

Ovi izbori biće dosad najteži izazov za Gruzijski san jer raste nezadovoljstvo zbog okretanja zemlje prema Rusiji u istorijsko vreme napetosti zbog rata u Ukrajini.

Mnogi se pitaju kako je Ivanišvili - bivši metalski i bankarski mogul sa snažnim vezama u Moskvi - došao do tolike moći u zemlji poznatoj po revolucionarnom duhu.

Da biste se uzdigli na moćni položaj, obično je potrebna gotovina, a u danima kasino-kapitalizma i haosa koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza moglo se dobro zaraditi. Ivanišvili je rođen kao sin rudara u siromašnom selu na periferiji Sovjetskog Saveza.

Počeo je kao čistač
Radio je kao čistač u fabrici dok je studirao, prvo za inženjersku diplomu u gruzijskom glavnom gradu Tbilisiju, a kasnije ekonomiju u Moskvi. Ali, kad je diplomirao, akademska svedočanstva vredela su nešto više od papira na kojem su bila pisana. Mladi Gruzin je krčio svoj put prodajući elektroniku i konačno je osnovao vlastitu banku Rosijski Kredit sa sedištem u Moskvi.

Kad je ušao u probleme s organiziranim kriminalom, obratio se za zaštitu ruskoj vladi i stekao moćne prijatelje. U Rusiji je 90-ih godina takva saradnja sa bezbednosnim službama po pravilu značila doživotnu obavezu. "Kada sarađujete s vladom ili bezbednosnim službama, nikada vas neće ispustiti iz vida", rekla je Irina Borogan, vodeća stručnjakinja ruskih bezbednosnih službi.

Godine 2003. desetine hiljada Gruzina izašlo je na ulice kako bi smenili dugogodišnjeg lidera Eduarda Ševardnadzea, bivšeg sovjetskog birokratu koji je upravljao zemljom od pada SSSR-a. Na njegovo mesto došao je bombastični revolucionar Miheil Sakašvili, koji je obećao da će uspostaviti bliže veze sa Zapadom, pridružiti se EU i NATO-u.

Krvavi petodnevni rat
Međutim, nada običnih ljudi u Sakašvilijevu vladu ubrzo je izbledela kako je njegova stranka postajala sve autoritarnija, a njene sklonosti korupciji sve očitije. Napetosti s Rusijom razbuktale su se 2008. u krvavi petodnevni rat u kom je Gruzija izgubila kontrolu nad petinom teritorije jer su separatističke regije Abhazija i Južna Osetija proglasile nezavisnost.

Gruzija je trebala nekoga ko će da je spasi, a Ivanišvili je rado uskočio u tu ulogu. "Stvoriću takvu demokratiju u Gruziji koja će zapanjiti Evropu", obećao je u oktobru 2011. Ivanišvili je došao na vlast uz punu podršku SAD-a i Evrope. Gruzijski san je pobedio na izborima 2012. godine, osvojivši 85 mesta u prema Sakašvilijevih 65.

U ranim danima svog uspona Ivanišvili se trudio da pokaže filantropiju i navodno je donirao blizu milijardu dolara, lično finansirajući javnu infrastrukturu poput puteva, parkova i crkvi. Kako je vreme odmicalo, Gruzijski san je postao manje politička stranka, a više produžetak Ivanišvilijevih dubokih džepova i njegove sposobnosti da sve to oduzme. Uz pristup javnoj blagajni i kontrolu nad ključnim industrijama, mnogi glasači svoj život duguju Ivanišviliju i njegovom užem krugu.

Trećina zemlje podržava Gruzijski san
Dok Gruzijci nastavljaju da izražavaju široku podršku pridruživanju EU i duboko negodovanje prema Rusiji, septembarska anketa procenjuje da trećina zemlje podržava Gruzijski san uprkos vezama s Moskvom.

Ivanišvili je okupio vojsku političara i drugih prijatelja, spremnih da izvrše njegove naredbe. Prema izveštaju Evropskog saveta za spoljne odnose, Ivanišvilijeva kontrola uključuje vladajuću stranku, ključne državne institucije (naročito pravosuđe i bezbednosne službe) i ekonomiju. Verojatno svi ključni članovi vlade i stranački zvaničnici zavise od njega.

Ivanišvilijeva kontrola nad Gruzijskim snom bila je očita kada je stranka u februaru postavila Iraklija Kobahidzea, kritičara Zapada, za premijera. Pre nego što je stupio za govornicu, Kobahidze je zastao ispred Ivanišvilija, koji je sedeo u prvom redu, kao da ga pita za dopuštenje.

"Može da smeni premijera u sat vremena i onda da ga vrati telefonskim pozivom"
"Može da smeni premijera u roku od sat vremena i zatim da ga vrati jednim telefonskim pozivom", rekao je analitičar Korneli Kakačija, direktor Gruzijskog instituta za politiku.

Uoči ovogodišnjih izbora Gruzijski san obećao je u slučaju pobede staviti izvan zakona celu parlamentarnu oporbu. U retkom pojavljivanju u javnosti na skupu u Tbilisiju početkom ove godine Ivanišvili je rekao da su Sakašviliju i njegovoj stranci "spolja naređivali i usmeravali ih njihovi gospodari". U ruskom stilu optužio je Zapad da želi iskoristiti zemlju za otvaranje "drugog fronta" protiv Moskve.

Vlada je zauzela čvrst stav prema desetinama hiljada Gruzina koji su izašli na ulice kako bi se usprotivili zakonu prema ruskom uzoru, koji nevladine organizacije i medijske kuće koje podržava Zapad označava kao "strane agente".

Suzavcem i palicama na mirne građane
Iz noći u noć tokom leta snage bezbednosti su koristile suzavac i palice protiv mirnih građana, hapsile i premlaćivale organizatore protesta. Čelnici civilnog društva kažu da će nova pravila marginalizirati njihove organizacije ili dovesti do njihovog zatvaranja, kao što je bio slučaj u Rusiji.

Ivanišvili je oduvek tvrdio da Gruzijski san radi na tome da zemlju uvede u EU i neke od njegovih ranih reformi otvorile su joj put da prošle godine postane kandidat za članstvo.

Budući da 80 posto Gruzijaca podržava članstvo u EU, Gruzijski san je oprezno isticao da se i dalje želi pridružiti bloku, samo pod vlastitim uslovima. Kao odgovor na zakon o "stranim agentima" i gušenje protesta, Vašington je uveo sankcije vodećim zvaničnicima. EU je zamrznula gruzijske pregovore o članstvu, a visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozep Borelj opisao je izbore u oktobru kao "ključni test za demokratiju u Gruziji i njen put prema Evropskoj uniji".

"On radi samo za sebe"
Bivši gruzijski premijer Giorgi Gaharija kaže da je ključ razumevanja Ivanišvilija - a time i budućnosti zemlje - jednostavan: "Ivanišvili nije proamerički, nije proevropski, nije proruski ni prokineski. Nažalost, ni on nije progruzijski orijentisan. On radi samo za sebe."

Za najbogatijeg Gruzijca uskraćivanje ulaska u EU ili NATO ne bi predstavljalo nazadovanje. Udaljavanje od Zapada prema Moskvi nudi potencijalnom autokrati priliku za cementiranje potpune kontrole.

Kurir.rs/Politico/Index/Preneo: D. P.

Bonus video: