Spis datira iz 1430. godine i sastoji se od jezika i ilustracija u spisu. Pokušaji da odgonetnu rukopis doživeli su neuspeh, mada postoje teorije da je reč o podvali autora

"Vojničev rukopis", misteriozna knjiga nazvana po Vilfridu Vojniču, preprodavcu knjiga koji je na ovaj rukopis naišao 1912. godine jedna je od najvećih nepoznanica kriptografije jer za sada nije otkriven kod kako bi pomenut spis bio dešifrovan. Za sada je poznato da je knjiga pripadala nemačkom caru Rudolfu Drugom (1576-1612), koji ju je kupio za 600 zlatnika, verujući da je reč o knjizi filozofa Rodžera Bejkona.

Misterioznu knjigu datira iz 1430. godine i sastoji se od jezika i ilustracija u spisu. Trenutno se nalazi u biblioteci Jejla, a vekovima su tajna za sve koji su pokušali da ih protumače, među kojima su bili najveći eksperti za dešifrovanje svih vremena. Dimenzija 23 sa 16 centimetara, ima 240 strana. Pojedini stručnjaci smatraju da je nastala u severnoj Italiji.

Na svakoj stranici nalaze se ilustracije u mastilu, koje prati šifrovani tekst. Sadržaj Vojničevog rukopisa je podeljen na šest poglavlja: biljke, astronomija, biologija, kosmologija, farmacija i recepti. Međutim, tu počinje misterija: biljke o kojima se govori u manuskriptu zapravo nisu stvarne biljke. Neke od njih kao da imaju korenje jedne vrste, lišće pripada drugoj vrsti, dok je cveće iz potpuno treće vrste biljaka.

U poglavlju o biologiji nalaze se crteži minijaturnih nagih trudnica koje plutaju u vodi. U odeljku o astrologiji nalaze se astrološke karte i standardi zodijački znaci, kao što su ribe, bik ili strelac. Pored ostalog, u knjizi se nalaze crteži preko 100 različitih vrsta lekovitih trava i korenja, tegli i posuda. Što se tiče jezika, slova liče na evropski alfabet s kraja 14. i 15. veka. Zna se da su slovni znaci, da ih ima 170.000 i da su pisani s leva na desno. U samom tekstu reči se češće ponavljaju nego u evropskim jezicima i čini se da se neke reči iznova i iznova ponavljaju, čak i po tri puta u jednom redu.

Po jednoj teoriji, reč je o šifrovanom jeziku, što znači da je neki evropski jezik filtriran kroz kriptografski alfabet kako bi zadržao neku vrstu koda. Drugo tumačenje kaže da je jezik "mikrografski", to jest da je svako naizgled slovo zapravo napravljeno od serije sićušnih znakova za starogrčki, i da se može razaznati jedino kroz lupu. Izgleda da je najprihvatljivija teorija ona po kojoj je knjiga jednostavno napisana izgubljenim jezikom, i to, po nekima, jezikom severnogermanskog dijalekta.

Na kraju je ipak moguće da je reč i o prevari, pošto nije mali broj onih koji veruju da je jezik knjige "puko brbljanje" i da je čitava zamisao podvala autora iz srednjeg veka, ili, pak, samog Vojnoviča. - Postoje brojni šifrovani tekstovi koji su nastali tokom srednjeg veka, i 99,9 odsto njih je rastumačeno. Ako imate celu knjigu, kao što je ovde slučaj, trebalo bi da bude vrlo lako pronaći njen ključ - kaže Klaus Šmeh, stručnjak kriptografije.

http://www.youtube.com/watch?v=JgALlSPlZC8