UMORNI BUGARI GLASAJU NA SEDMIM IZBORIMA ZA TRI GODINE: Proruski nacionalisti na pragu velikog uspeha, "Preporod" u opasnom usponu!

Bugari će glasati u nedelju na sedmim opštim izborima za nešto više od tri godine, jer se zemlja suočava sa rastućom političkom nestabilnošću koja bi mogla dodatno da poveća popularnost proruskih i ekstremno desničarskih grupa.

Posmatrači sugerišu da će predstojeće glasanje proizvesti još istih i da su šanse za trenutni kraj političkog zastoja male.

Ankete predviđaju da će zamor birača i razočaranje u politički sistem dovesti do niske izlaznosti i još jednog okrljenog parlamenta u kojem bi populističke i proruske grupe mogle da povećaju svoju zastupljenost.

- Očekuje se rekordno mala izlaznost i istovremeno veliki broj glasova koji nisu slobodno dati - rekla je istaknuta analitičarka Stojana Georgijeva.

Ovo uključuje slučajeve u kojima su stranke plaćale glasove u gotovini, ali i gde su lokalne vlasti ili korporacije vršile pritisak na birače da glasaju na određeni način.

Georgijeva je rekla da je moguće da će glavna proruska stranka u Bugarskoj,Vazraždane (Revival/Preporod), postati druga po veličini grupa u parlamentu.

Krajnje desničarska, ultranacionalistička i populistička partija zahteva da Bugarska ukine sankcije Rusiji, prestane da pomaže Ukrajini i održi referendum o članstvu u NATO, tj. o izlasku iz ovog vojnog bloka.

Balkansku zemlju od 6,7 miliona stanovnika zahvatila je politička nestabilnost od 2020. godine, kada su širom zemlje izbili protesti protiv korumpiranih političara koji su dozvolili oligarsima da preuzmu kontrolu nad državnim institucijama.

Bugarska je jedna od najsiromašnijih i najkorumpiranijih država članica Evropske unije. Pokušaji borbe protiv korupcije su teška bitka protiv nereformisanog pravosuđa koje se naširoko optužuje da služi interesima političara.

Georgijeva je rekla da ne očekuje da će sledeći parlament doneti široko prihvatljiv kompromis.

- U najboljem slučaju, to bi mogao biti kompromis na ivici najmanjeg zla u Bugarskoj. U ovoj turbulentnoj situaciji u regionu sa ratom u Ukrajini i ratom na Bliskom istoku, oba sukoba su blizu Bugarske i ona je veoma ranjiva - rekla je ona za Asošijeted pres.

Prema rečima Georgijeve, u sledeći parlament će ući tri glavne grupe partija.

- Prva grupa su kleptokratske stranke na čelu sa donedavno vladajućim GERB-om, koji je ujedno i prva politička snaga čiji je lider i bivši premijer odgovoran za implementaciju korumpiranog modela u Bugarskoj - rekla je Georgijeva misleći na bivšeg premijera Bojka Borisova.

- Druga grupa su stranke koje na neki pošten način pokušavaju da brane pravdu i liberalnu demokratiju i treća grupa partija koje su otvoreno pro-putinovske - istakla je ona.

"Vrlo je verovatno", rekla je Georgijeva, "da će se posle ovih izbora formirati neka vrsta vlade između demokrata i kleptokratskih partija koje i dalje drže proevropske i proukrajinske pozicije."

Dok su uzastopni izbori od 2020. dali uglavnom slične rezultate, sadašnji izbori će dodati neke promene u politički pejzaž. Dve najstarije stranke - Socijalisti (Koalicija za Bugarsku) i Pokret za prava i slobode (MRF) - ozbiljno su potreseni unutrašnjim sukobima.

MRF, koji je tradicionalno predstavljao glasove etničkih Turaka, nedavno se podelio na dve rivalske frakcije, jednu oko osnivača stranke Ahmeda Dogana, a drugu iza biznismena i medijskog tajkuna Deljana Peevskog koji je pod sankcijama SAD, piše AP.

Ispitivanje glavne bugarske proruske stranke drugo uoči izbora

Smatra se da će Prokremljanska partija Preporoda/Revival (Vazraždane) imati veoma dobre rezultate na izborima 27. oktobra, sedmim za svega tri godine - bez garancije da će se ciklus neubedljivih parlamentarnih izbora okončati.

Preporod, vodeća bugarska proruska krajnje desničarska stranka, mogla bi da zauzme drugo mesto na parlamentarnim izborima 27. oktobra, nagovestila su predizborna istraživanja javnog mnjenja.

Prema anketnoj agenciji Trend, stranka desnog centra GERB će verovatno ponovo biti prva, udobno ispred Preporoda i reformskog saveza i nosilaca mandata u poslednje dve kratkotrajne koalicione vlade, Mi Nastavak promena/Demokratska Bugarska.

Očekuje se da će u narednom sazivu parlamenta biti i Bugarska socijalistička partija; Ima takav narod, kao i dve stranke nastale raspuštanjem Pokreta za prava i slobode (MRF), koji okuplja najviše glasova pripadnika etničke turske zajednice: Savez za prava i slobode i MRF - Novi početak.

Drugo istraživanje, koje je sprovela agencija "Alpha Research", stavilo je "Mi Nastavak promena/Demokratska Bugarska" za 0,2 odsto u prednosti ispred "Preporoda", što znači da će drugo mesto verovatno biti osporavano između dve najizraženije bugarske snage za i protiv EU.

Preporod je ostvario stabilan napredak od ulaska u parlament sa 4,86 ​​odsto glasova na izborima u novembru 2021. godine, postepeno dobijajući na popularnosti zbog svojih antivakserskih i proruskih stavova.

Uspon ovog pokreta se poklopio sa padom bugarske krajnje desnice, a kako je podrška Bugarskoj socijalističkoj partiji, tradicionalno naklonjenoj Moskvi, takođe počela da opada.

Stranka je bila povezana sa raznim kontroverzama. Nedavno je bila ključna u donošenju zakona koji zabranjuje "propagandu" za "netradicionalne seksualne orijentacije" u obrazovnom sistemu.

Iako je ova mera prošla u parlamentu, ona tek treba da ubedi dovoljno poslanika da donesu zakon o "stranim agentima" u stilu Kremlja, za koji se zalaže od 2022. godine.

- Scenario u kojem "Preporod" ulazi kao druga najjača stranka u parlament je realan ishod, ne zbog potencijala lidera Kostadina Kostadinova, već zbog nesposobnosti svih drugih da budu bolji - izjavila je Polina Paunova, istraživačka novinarka nedeljnika Kapital, za BIRN.

- Utemeljene stranke prave svoje kalkulacije na osnovu toga koliko će glasova izgubiti usred umora oko beskrajnog izbornog ciklusa. Veran svom stilu političkog lešinara, Kostadinov privlači one koji su sve više frustrirani, ali i dalje voljni da glasaju. Sve dok druge stranke gledaju u stranu, nikada ne prave motivišuće kampanje, nikada ne ulaze previše u to zašto ljudi ne glasaju, Kostadinov će imati sve bolje i bolje perspektive - upozorila je Paunova.

Nacionalističke partije dobijaju na zamahu

Uprkos njihovim pogrešnim odlukama, nekoliko nacionalističkih frakcija je zadržalo svoju bazu podrške.

"Postoji takav narod", čiji je osnivač Slavi Trifonov je bio prvi na izborima u julu 2021. godine, a zatim je naglo opao u relevantnosti, ali je i dalje spreman da osvoji najmanje 6 odsto glasova.

U različitim vremenima stranka je gravitirala ka proruskom predsedniku zemlje Rumenu Radevu i GERB-u tokom 2021-2022. godine. "Postoji takav narod" je prekinuo koalicionu vladu Kirila Petkova i "Mi Nastavak promena/Demokratska Bugarska" napuštanjem kabineta i prelaskom u opoziciju. U skorije vreme se pomerio ka Preporodu.

Dve druge nacionalističke stranke vrebaju oko cenzusa od četii odsto."Veličina" se pokazala iznenađujućim fenomenom na junskim izborima nakon što je prešla cenzus bez pominjanja ni u jednoj anketi.

Ali njena parlamentarna grupa se raspala nakon sukoba između njena dva kolidera.

Ovaj razvoj događaja je takođe usledio kada su počele istrage o poslovnim preduzećima osnivača Ivelina Mihajlova, koje su takođe uključivale stvaranje navodne paravojne jedinice."Veličina" možda neće potpuno izbledeti, jer ankete pokazuju podršku od 3-4 odsto.

Radostin Vasilev, koji je 2022. godine napustio "Postoji takav narod"  tvrdeći da u stranci postoje kriminalne aktivnosti, a zatim prešao u "Mi Nastavak promena/Demokratska Bugarska",  ali je otišao nakon što je u medije procurio snimak partijskih sastanaka.

U junu je osnovao sopstvenu stranku "Moral, jedinstvo i čast (na bugarskom, skraćenica čini reč "mač"), koja bi imala podršku od tri odsto glasova. U međuvremenu, zastoj ima opipljive efekte na perspektive Bugarske.

Dana 26. septembra, na poslednjoj sednici parlamenta, Postoji takav narod, Preporod, Bugarski socijalisti, Veličina i MRF – Novi početak, blokirali su izglasavanje zakona u znak protesta protiv izmena Plana oporavka i otpornosti i planiranog zatvaranja elektrane Marica Istok. .

Poslanici su tvrdili da je time Bugarska izgubila više od milijardu evra evropskih fondova zbog neuspeha parlamenta da usvoji amandmane pre roka 30. septembra, prenosi Balkan Insight.

(Kurir.rs/AP/BIRN/Balkan Insight/Preneo: V.M.)