OVDE JE KLJUČ POBEDE TRAMPA ILI KAMALE: Pravo glasa ima 240 miliona Amerikanaca, ali će novog šefa Bele kuće suštinski odrediti ovih sedam saveznih država

Na predsedničkim izborima u SAD, do kojih je ostalo tek malo više od nedelju dana, pravo glasa ima oko 240 miliona ljudi, ali samo relativno mali broj njih će zapravo odlučiti da li će američka demokratska potpredsednica Kamala Haris ili bivši republikanski predsednik Donald Tramp biti novi šef Bele kuće.

Demokrate su dobile izbore 2020. godine uz podršku „Države Velikog kanjona", koja je tesno glasala da podrži kandidata njihove partije prvi put od devedesetih.

Ova država se graniči sa Meksikom stotinama kilometara i postala je pravo žarište nacionalne rasprave o imigraciji.

Prelasci granice su proteklih meseci pali sa rekordnih visina koje su ovo pitanje činile prioritetom za glasače.

Tramp je iznova napadao učinak Kamale Haris što se tiče imigracije, zato što je predsednik Džo Bajden njoj dodelio zadatak ublažavanja granične krize.

On se takođe zarekao da će sprovesti „najveću operaciju deportacije" u američkoj istoriji ako se vrati na predsednički položaj.

Arizona je takođe bila domaćin ogorčene rasprave oko dostupnosti abortusa, nakon što su republikanci pokušali da vrate 160 godina staru skoro potpunu zabranu prekida trudnoće, ali su u tome bili osujećeni.

Ovo pitanje postalo je eksplozivno u čitavoj zemlji nakon što je 2022. američki Vrhovni sud poništio prelomnu presudu koja je ženama garantovala pravo na abortus.

Džordžija

Spisak kolebljivih država tesno prati spisak mesta na kojima su republikanski zvaničnici uz Trampovu podršku pokušali da ospore Bajdenovu pobedu na izborima 2020. godine.

U Okrugu Fulton u Džordžiji, navodno uplitanje u izborni proces uvalilo je Trampa u jedan od četiri krivična postupka pokrenuta protiv njega (Tramp je osuđen u jednom slučaju, dok su ostali još u toku).

On i još 18 ljudi optuženi su za zaveru da preokrenu njegov tesni poraz od Bajdena u ovoj državi.

Tramp negira da je načinio bilo kakav prestup, a sve je manje verovatno da će se ovaj slučaj naći na sudu pre izbora.

Trećina stanovništva Džordžije su Afroamerikanci, jedan od najvećih procenata crnih stanovnika u zemlji, i veruje se da je ova demografija bila ključna za Bajdenovo pridobijanje države 2020. godine.

Dosta se pisalo o razočaranju u Bajdena među američkim crnim glasačima, ali kampanja Kamale Haris se nada da će sada oživeti ovo biračko telo.

Mičigen

„Država Velikih jezera" izabrala je pobedničkog predsedničkog kandidata poslednja dva puta na izborima.

Uprkos tome što je podržala Bajdena 2020. godine, u međuvremenu je postala simbol burne nacionalne reakcije na predsednikovu podršku Izraelu tokom rata ove zemlje u Gazi.

Za vreme demokratskih predizbora u Mičigenu u februaru, više od 100.000 glasača odabralo je „neopredeljenu" opciju na glasačkim listićima, što je bio deo kampanje koju su pokrenuli aktivisti koji žele da američka vlada obustavi slanje vojne pomoći Izraelu.

Značajno je da je Mičigen savezna država sa najvećim procentom Amerikanaca arapskog porekla - demografska grupa čija je podrška Bajdenu postala ugrožena.

Ali Haris je zauzela tvrđi ton prema Izraelu, a neki demonstranti zbog dešavanja u Gazi rekli su za BBC kako se nadaju da će ona imati više razumevanja za njihovu stvar.

Tramp je istakao važnost ove države za njegov potencijalni put do pobede.

Komentarišući događaje na Bliskom istoku, on je pozvao Izrael da završi kampanju protiv Hamasa u Gazi, ali da „obavi to brzo".

Nevada

„Srebrna država" glasala je za demokrate na poslednjih nekoliko izbora, ali je bilo naznaka mogućeg preokreta za republikance.

Skorašnji proseci koje je objavila firma za istraživanje javnog mnjenja 538 ukazuju na to da su ankete nekada pokazivale da Tramp uživa veliko vođstvo u odnosu na Bajdena, ali da se ta prednost sada smanjila otkako je Haris postala nosilac izborne liste.

Demokrate se nadaju da će kandidat koji je atraktivniji za mlađe i raznovrsnije glasače premostiti taj jaz.

Oba kandidata se nadaju da će pridobiti pozamašnu Latino populaciju u ovoj državi.

Uprkos činjenici da je američka ekonomija pokazala veliki rast i stvaranje novih radnih mesta otkako je Bajden preuzeo mandat, oporavak posle kovida bio je sporiji u Nevadi nego na drugim mestima.

Sa 5,1 odsto, ova savezna država ima najveću stopu nezaposlenosti u čitavoj zemlji, posle Kalifornije i Distrikta Kolumbija, prema najnovijoj statistici američke vlade.

Ako Tramp bude ponovo došao na vlast, on se zarekao da će svuda vratiti agendu nižih poreza i manjeg broja propisa.

Severna Karolina

Ankete pokazuju tesnu trku u „Državi katranske pete" otkako je Haris postala nositeljka demokratske izborne liste, a neki analitičari sada trku nazivaju „izjednačenom".

To se možda najbolje odslikava u Trampovoj odluci da tamo ide za prvi miting na otvorenom posle pokušaja atentata na njega u julu.

„Ova država je veoma, veoma velika država koju treba dobiti", rekao je on masi.

Što se demokrata tiče, one su odlučile da platformu dodele guverneru države Roju Kuperu poslednje noći njihove partijske konvencije.

Severna Karolina se graniči sa Džordžijom, i sa njom deli neke od glavnih izbornih problema, baš kao i sa Arizonom, još jednom državom Sunčanog pojasa.

Tramp je osvojio Severnu Karolinu 2020. godine, ali je to postigao za samo nešto više od 70.000 glasova, što je dodatno potpirilo nade demokrata da je ova „ljubičasta" država (država koja bi mogla da glasa crveno ili plavo) osvojiva u ovoj izbornoj godini.

Pensilvanija

Obe strane vode energičnu kampanju u „Državi okosnici", u kojoj je Donald Tramp preživeo pokušaj atentata.

Ova država pokazala se ključnom na izborima 2020. godine, kad je podržala Bajdena.

Bajden ima duboku emotivnu vezu sa radničkim gradom Skrentonom, u kom je odrastao.

Ekonomija je tu glavni problem, baš kao i na mnogim drugim mestima.

Inflacija je skočila u nebesa širom zemlje pod Bajdenovom administracijom, pre nego što je postepeno počela da opada.

Daleko od toga da su stanovnici Pensilvanije jedinstveni među Amerikancima koji osećaju pritisak troškova života kao posledicu inflacije.

Ali cene osnovnih namirnica su skakale brže u njihovoj državi nego u bilo kojoj drugoj, prema agenciji za tržišne podatke Dejtasembli.

BBC je prethodno izveštavao o tome kako se ljudi muče da sastave kraj s krajem u Iriju - trendseterskom okrugu za ostatak Pensilvanije, gde se smatra da čak svaki osmi čovek oskudeva u hrani.

Visoka inflacija mogla bi da naškodi Kamali Haris širom SAD gde ankete sugerišu da birači imaju nepovoljno mišljenje o ekonomiji.

Tramp je odlučio da je napada tako što će je vezati za Bajdenovu ekonomsku politiku.

Viskonsin

„Država jazavaca" takođe je odabrala dobitnog predsedničkog kandidata i 2016. i 2020. godine, i to oba puta sa marginom od malo više od 20.000 glasova.

Komentatori sugerišu da u marginalnim državama kao što je ova veliki uticaj mogu da izvrše kandidati treće strane, koji vode kampanju protiv politike oba velika kandidata.

Ankete ukazuju na to da bi značajnija podrška nezavisnom kandidatu Robertu F. Kenediju Mlađem moglo da naudi ukupnom zbiru glasova za Kamalu Haris ili Trampa.

Demokrate su se borile da kandidatkinja Zelene stranke Džil Stajn bude uklonjena sa tamošnje izborne liste, rekavši da se stranka ne pridržava izbornih propisa države, a takođe su podneli izbornu prijavu protiv Kornela Vesta, levičarski nastrojenog akademika.

Tramp je ovu državu opisao kao „istinski važnu… ako dobijemo Viskonsin, dobili smo sve".

Letnja Republikanska nacionalna konvencija bila je održana u Milvokiju.

Haris je održala miting u istom gradu kad je konvencija njene vlastite partije formalno nominovala nju za demokratskog predsedničkog kandidata, pojavivši se u prenosu uživo.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)

  Bonus video: