DRUGI KRUG PREDSEDNIČKIH IZBORA U MOLDAVIJI: Zemlja je na ozbiljnoj istorijskoj prekretnici, Rusija ili EU? (FOTO/VIDEO)

Građani Moldavije danas izlaze da glasaju na drugom krugu predsedničkih izbora u ovoj istočnoevropskoj zemlji. Oni imaju priliku da biraju između proevropske kandidatkinje i aktuelne predsednice Maje Sandu ili njenog proruskog protivnika Aleksandra Stojanogloa.

Još od kraha SSSR-a, Moldavija gravitira između proruskih i prozapadnih kurseva. Međutim, pod Majom Sandu na vlasti, bivšom savetnicom Svetske banke osiromašena zemlja se ubrzala u nameri da izađe iz ruske sfere uticaja, uprkos ratu u susednoj Ukrajini, piše Gardijan.

Rezultati prvog kruga izbora i referenduma u Moldaviji dovode se u vezu sa navodnom ruskom šemom kupovine glasova u ovoj zemlji.

Maja Sandu i njeni politički saveznici optužuju Rusiju i njene ljude za umešanost i vođenje širokog spektra kampanje kupovine glasova i širenja dezinformacija kako bi poljuljali stabilnost zemlje.

- Moldavija se suočila sa napadom bez presedana na slobodu i demokratiju naše zemlje, kako danas tako i poslednjih meseci - rekla je Sandu pristalicama u glavnom gradu Kišinjevu nakon objavljivanja rezultata prvog kruga predsedničkih izbora.

Pre glasanja, njen tim je saopštio da je "mobilisao sve raspoložive resurse" da bi se suprotstavio onome što opisuju kao "široku šemu kupovine glasova koju podržava Kremlj".

- Moldavija je pred sobom imala monumentalan zadatak, samo dve nedelje da zaustavi rasprostranjenu šemu kupovine glasova koju podržava Kremlj i koja se pokazala delotvornom na dvostrukom glasanju 20. oktobra - rekla je za Obzerver Olga Roška, savetnica Maje Sandu za spoljnu politiku.

- Zaštita integriteta sutrašnjeg drugog kruga zahteva hitnu, odlučnu akciju. Vlasti, koje rade danonoćno, sprovode dvostruku strategiju: demontiranje mreže i odvraćanje potencijalnih učesnika. Svi raspoloživi resursi su mobilisani, od organa za sprovođenje zakona do oglasa za javne usluge u trolejbusima i supermarketima - dodala je Roška.

Tesni rezultati referenduma o EU oslabili su položaj Maje Sandu, stavljajući je u direktnu opoziciju bivšem generalnom tužiocu Stojanoglou, koji je premašio očekivanja sa 26 odsto osvojenih glasova na listi Partije socijalista.

Stojanoglo kao "trojanski konj" Rusije

U predsedničkoj debati, Sandu je optužila Stojanogloa da je "trojanski konj", predstavnik stranih interesa, i onih koji žele da preuzmu kontrolu nad Moldavijom.

Stojanoglo je negirao da radi u ime Rusije, a u ranijem intervjuu za Observer, on je tvrdio da se zalaže za ulazak u EU, ali je bojkotovao glasanje, nazivajući ga "parodijom".

On je takođe odbio da kritikuje Kremlj zbog napada na Ukrajinu i pozvao na poboljšanje odnosa sa Moskvom.

- Nivo ruskog mešanja u Moldaviji je preuveličavan - rekao je on i dodao da će tražiti "resetovanje odnosa" sa Moskvom.

Stojanoglo je rekao da bi i on kao predsednik podržao integraciju zemlje u EU, ali i razvijao veze sa Rusijom u nacionalnom interesu, piše Rojters.

On je obećao da će pokušati da oživi isporuke jeftinog ruskog gasa i rekao da će se sastati sa predsednikom Vladimirom Putinom, ako to žele Moldavci.

Iako je ruska invazija na Ukrajinu šokirala mnoge u Kišinjevu, samo nekoliko sati vožnje od ukrajinskog crnomorskog lučkog grada Odese, "senka Kremlja i dalje je velika", piše britanski Gardijan.

Ishod glasanja će verovatno dati novi ton za parlamentarne izbore sledećeg leta, na kojima se očekuje da će se vladajuća partija Maje Sandu boriti da zadrži svoju većinu što će odrediti smer buduće vlade, dok je Moskva saopštila da je vlada Maje Sandu "rusofobna".

Slučaj Ilan Šor i kupovina glasova

Moldavska policija je pokušala da zaustavi da se sprovede u delo navodna velika šema kupovine glasova koju je, kao pišu zapadni mediji, primenio odbegli oligarh proruske orijentacije Ilan Šor u prvom krugu glasanja i na referendumu o nameri Moldavije da ide ka članstvu u EU.

Rusija poriče da se mešala, dok je Šor negirao da je bilo šta činio po tom pitanju.

On živi u Rusiji i otvoreno je pozivao ljude preko društvenih mreža da glasaju protiv Maje Sandu i obećao je novčanu nagradu za poštovanje njegovih uputstava, prenosi Gardijan.

Sandu je potom rekla da je mešanje uticalo na rezultate prvog kruga izbora održanih 20. oktobra i da je Šor pokušao da kupi glasove 300.000 ljudi, što je više od 10 odsto stanovništva, piše Rojters.

Rezultati prvog kruga izbora i referenduma

Moldavski glasači koji žive na Zapadu smatraju se u velikoj meri proevropski orijentisanim i stoga je veća verovatnoća da će podržati Sandu, koja zagovara napore Moldavije da se pridruži bloku od 27 zemalja do 2030. godine.

Referendumski rezultat je bio loš, donoseći klimavu pobedu od 50,35 odsto glasova za proevropski tabor. Sandu je osvojila 42 odsto glasova u prvom krugu, što je manje od 50 odsto potrebnih za potpunu pobedu, dok je Stojanoglo bio drugi sa 26 odsto glasova.

Moldavija se prethodno suočila sa posledicama pandemije COVID-a i posledicama rata u Ukrajini koji je počeo u februaru 2022. godine. To je izazvalo ogroman priliv izbeglica i naglo smanjilo isporuke ruskog gasa, što je izazvalo visoku inflaciju.

Uoči glasanja, Sandu je vodila kampanju sa sloganom "Spasimo Moldaviju". Opozicija je brzo uzvratila parodijskim sloganom: "Spasimo Moldaviju od Sandu", piše Rojters.

Glasanje dolazi nakon prošlonedeljnih parlamentarnih izbora u Gruziji, još jednoj bivšoj sovjetskoj zemlji koja pokušava da se pridruži EU, gde je vladajuća stranka koju većina zemalja smatra sve više naklonjenom Moskvi i antiliberalnom pobedila na glasanju koje je bilo poremećeno izveštajima o kršenju pravila glasanja i prevarama.

Slučaj Pridnjestrovlje

Treba podsetiti da Moskva ima 1.500 vojnika stacioniranih u Pridnjestrovlju, regionu kojim upravljaju proruski separatisti koji su se odvojili od države Moldavije u kratkom ratu 1990-ih.

Pridnjestrovlje, poznato i kao Pridnjestrovska Moldavska Republika, a lokalno kao Pridnjestrovlje, je otcepljena separatistička oblast koja sebe smatra državom.

Ova samoproklamovana i međunarodno nepriznata država se prostire oko većeg dela uskog pojasa teritorije Moldavije između reke Dnjestar i zvanične granice Moldavije i Ukrajine, kao i na nešto teritorije sa druge strane obale reke.

Glavni i najveći grad ove nepriznate države je Tiraspolj.

Pridnjestrovlje ili Transnistrija je zvanično označeno od strane Republike Moldavije kao administrativno-teritorijalne jedinice leve obale Dnjestra ili kao "Stinga Nistrului" ("leva obala Dnjestra").

Tokom raspada Sovjetskog Saveza, uspostavljena je Pridnjestrovska Moldavska Sovjetska Socijalistička Republika u nadi da će ostati unutar Sovjetskog Saveza ako Moldavija potraži ujedinjenje sa Rumunijom ili nezavisnost.

Ovo poslednje se dogodilo u avgustu 1991. godine. Ubrzo nakon toga, počeo je vojni sukob između dve strane, marta 1992. i zaključen je prekidom vatre u julu iste godine. Ruska Federacija ima nepoznat broj vojnika u Pridnjestrovlju.

Ovo rusko vojno prisustvo datira još od 1992. godine, kada je 14. gardijska armija intervenisala u Pridnjestrovskom ratu kao podrška pridnjestrovskim separatističkim snagama.

Nakon završetka rata, koji se završio pobedom Pridnjestrovlja uz podršku Rusije i de fakto nezavisnosti regiona, ruske snage su ostale u navodnoj mirovnoj misiji i bile reorganizovane 1995. u Operativnu grupu ruskih snaga (OGRF).

Ove snage trenutno čuvaju skladište municije Kobasna. Ruski vojnici takođe učestvuju u Zajedničkoj kontrolnoj komisiji između Moldavije, Rusije i Pridnjestrovlja od 1992. godine.

Vlada Moldavije trenutno smatra prisustvo ruskih trupa u Moldaviji nelegitimnim i više puta je pozivala na njihovo povlačenje i zamenu međunarodnim snagama.

Rusija se, međutim, tome protivila. Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 15. marta 2022. priznala Pridnjestrovlje kao moldavsku teritoriju koju je okupirala Rusija.

(Kurir.rs/The Guardian/Reuters/Preneo: V.M.)

 BONUS VIDEO