Pre skoro 70 godina, na današnji dan – trećeg novembra 1957, keruša Lajka postala je prvi živi sisar poslat u Zemljinu orbitu i prva orbitalna žrtva.

U vreme kada je Lajka otišla na put u svemir, nije se mnogo znalo o uticaju uslova tokom takvih letova na živa bića. Jedan broj naučnika verovao je su da ljudi ne bi mogli da prežive lansiranje ili uticaj prostora u svemiru, pa su stručnjaci došli na ideju, da u svemirski program uključe životinje. Sovjetski svemirski program odlučio je da za tu misiju koristi pse.

Lajka je bila pas lutalica, prvobitno nazvana Kudrijavka. Sa još dva psa je obučavana, i na kraju izabrana za putnika u svemirskoj letelici Sputnjik 2.

Lansiranje je bilo trećeg novembra 1957. godine, a pošto Sputnjik 2 nije bio napravljen tako da može da se vrati, u startu se znalo da će Lajka uginuti.

Sled okolnosti bio je takav da je Lajka uginula svega nekoliko sati posle lansiranja usled posledica stresa ali i zbog toplotnog udara, pretpostavlja se zbog kvara u kontrolnom sistemu za temperaturu. Inače, u javnosti je bilo brojnih polemika oko uzroka njene smrti. Pravi uzrok objavljen je decenijama posle ovog svetski poznatog leta.

Prokrčen put ka osvajanju svemira
Uprkos tome što Lajka nije preživela putovanje, eksperiment je dokazao da živi putnik može da preživi lansiranje u orbitu i podnese bestežinsko stanje.

Tako je prokrčen put za letove ljudi u svemir, a i naučnici su zahvaljujući Lajki došli do prvih podataka o tome kako živi organizmi reaguju na okruženje u svemirskim letovima.

Mali spomenik u znak sećanja na Lajku nalazi se u blizini vojno-istraživačke ustanove u Moskvi koja je pripremila Lajkin let u svemir, a podignut je u aprilu 2018. godine.

Prema nekim izvorima, zvanična odluka o lansiranju Sputnjika 2 doneta je 10. ili 12. oktobra, pa je timu stručnjaka ostavljeno vrlo malo vremena za pripreme i doradu letelice.

Sputnjik 2 je zato morao biti ubrzan projekat, a neki elementi su rađeni tek prema grubim skicama.

Pored osnovne misije – slanja živog bića u svemir, Sputnjik 2 je nosio i instrumente za merenje solarne radijacije i kosmičkog zračenja.

Letelica je imala opremu koja se sastojala od generatora za kiseonik i apsorpciju ugljen-dioksida.

Lajki je bila obezbeđena hrana u vidu želea, za jednonedeljni let. Pojasevi i lanci bili su prilagođeno njenom telu, kako bi joj ograničavali pokrete na sedelje i ležanje, a u kabini nije bilo mesta za okretanje.

Lajkine otkucaje srca pratio je elektrokardiograf dok su oatli aparati beležili njeno disanje i krvni pritisak.

Izazovi života na ulici i treniranje izdržljivosti
Keruša, koja je kasnije dobila ime Lajka bila je mešanac, pas lutalica pronađena na moskovskim ulicama. Sovjetski naučnici odlučili su da za koriste pse lutalice zbog pretpostavke da su takve životinje naučile da se nose sa teškim izazovima preživljavanja, hladnoćom, gladi…

Izveštaji navode da je imala oko šest kilograma i otprilike tri godine. Tokom treninga, osoblje joj je davalo razne nadimke: Kudrijavka, Žučka Limončuk… Ruski naučnik Oleg Gazenko izabrao je da trenira Lajku.

Njeno poreklo ostalo je nepoznato, a pretpostavlja se da je delom bila rase haski a delom terijer.

Tokom obuke (uz Lajku su trenirane i ženke Albina i Muška) psi su stavljani u okruženje koje je simuliralo ubrzanje tokom lansiranja rakete, i buku u svemirskoj letelici. Psi su trenirani i da jedu specijalni žele visoke nutritivne vrednosti.

Pre lansiranja, jedan od naučnika odveo je Lajku kući da se igra s njegovom decom. Dr Vladimir Jazdovski je napisao: „Želeo sam da uradim nešto lepo za nju, ostalo joj je još tako malo vremena“.

Lajkino pionirsko putovanje učinilo ju je jednim od najpoznatijih pasa na svetu. Njen lik isklesan je na Spomeniku osvajačima svemira, zajedno sa kosmonautima i inženjerima.

U Moskvi, na Komemoracionoj ploči, na Institutu za avijaciju i kosmičku, u jednom uglu prikazana je Lajka.

Pojavljuje i u brojnim književnim delima, na nekoliko poštanskih marki u različitim državama, a jedan deo tla na Marsu u blizini kratera Vostok, takođe je nazvan po ovoj jedinstvenoj keruši.

Kurir.rs/RTS/Preneo: D. P.