VUK VELEBIT I IVAN TRIFUNOVIĆ, SPECIJALNI GOSTI EMISIJE "AMERIKA BIRA", ZA KURIR TELEVIZIJU: Konačne rezultate izbora možemo dobiti čak 7 dana kasnije

Dok Amerika ulazi u završnu fazu predsedničkih izbora, drama se pojačava. Kamala Haris i Donald Tramp ujednačeno vode trku, a ishod može odlučiti nekoliko ključnih grupa birača, kao što su žene i radnici sa srednjeg zapada, objašnjavaju gosti emisije, Vuk Velebit i Ivan Trifunović iz Pupin inicijative. Ovi stručnjaci biće i specijalni gosti emisije "Amerika bira", koja se na našoj televiziji emituje u sredu od 5 sati ujutru.

Da li smo ikada ranije imali ovakvu predizbornu kampanju i ovako tesne rezultate u anketama u SAD-u?

- Slična situacija je bila 2000. godine, kada su Džordž Buš i Al Gor ušli u veoma tesnu trku, i glasovi su se nedeljama brojali. Buš je tada pobedio sa samo nekoliko stotina glasova u Floridi. Ipak, tada nismo imali ovakvu političku polarizaciju niti strah da bi ishod izbora mogao dovesti do ozbiljnih potresa, kao što smo videli 2021. godine. Zato je trenutna situacija zaista nova i izazovna - rekao je Trifunović.

Koje su to teme koje su bile u fokusu predizborne kampanje i šta bi to moglo da odluči pobednika na predsedničkim izborima?

- Kada Amerikanci dođu na biračko mesto, obično glasaju racionalno i vode se pitanjem ko će im doneti bolji život. Ekonomska pitanja su najvažnija - stanje ekonomije i zdravstvenog sistema uvek su ključne teme, a i sada su u vrhu prioriteta. Među temama su i ilegalne migracije, pravo na abortus, što je za demokrate veoma važno, i to su bile glavne teme u kampanjama oba kandidata od početka do kraja. Zanimljivo je da su u ovoj kampanji značajnu ulogu dobila i pitanja spoljne politike, prvenstveno zbog aktuelnih sukoba u Ukrajini, na Bliskom istoku, i mogućeg sukoba između Amerike i Kine. Trgovinski rat sa Kinom, započet za vreme Trampove administracije, nastavio se i tokom Bajdenovog mandata, što dodatno doprinosi napetosti - istakao je Velebit.

Koliko su Amerikanci zainteresovani za spoljnopolitičke teme?

- Obični Amerikanci uglavnom ne pokazuju veliko interesovanje za spoljnu politiku. Nedavno sam boravio u Vašingtonu i Njujorku, i razgovarajući sa ljudima, primetio sam da se spoljna politika retko spominje. Mi sa ove strane sveta smatramo da su spoljnopolitička pitanja važna jer će izbor budućeg američkog predsednika imati posledice na ceo svet, pa tako i na nas - rekao je Velebit.

Prema anketama, takozvane „crvene“ države postaju sve „crvenije“, dok one koje su ranije bile izrazito „plave“ sada još više odlaze u "plavo". Stavovi su postali sve čvršći i izraženiji. Šta je razlog za to? Da li se Amerika podelila u tolikoj meri samo u poslednjih nekoliko godina, ili koreni te polarizacije leže dublje u prošlosti?

- Prvo, moram reći da sam umeren glasač, i zaista mi nije jasno do koje mere su neki ljudi postali toliko privrženi jednom kandidatu - ili još češće, protiv onog drugog. Na primer, naša komšinica ne razgovara sa svojom majkom, koja ima 94 godine, samo zato što je glasala za Trampa. To su, po mom mišljenju, ekstremi koji idu predaleko. Često vidimo porodice koje su podeljene, atmosfera među prijateljima postaje napeta - kada se ljudi okupe, kao da niko ne želi da priča o politici, a ako razgovor krene u tom smeru, dolazi do žestokih rasprava. Polarizacija nije prisutna samo u medijima ili među političarima, već i među običnim ljudima, što je zaista tužno i zabrinjavajuće. Do te polarizacije došlo je postepeno. Počelo je još tokom perioda Bila Klintona, kada su republikanci osvojili Kongres, ali kada se pojavio Tramp, to je dodatno podstaklo polarizaciju. Njegova retorika je polarizujuća - stavljao je stvari u crno-belu perspektivu, a njegovi protivnici su, s druge strane, branili status KVO koji je on napadao - rekao je Trifunović i dodao:

 - Među glavnim temama su, kao što je Vuk rekao, ekonomija, koja je uvek najvažnija. Ipak, čak i po pitanju ekonomije dolazi do polarizacije. Na primer, u državama na srednjem zapadu, koje su se nekad nazivale „plavi zid“ jer su ih uglavnom podržavali radnici i demokrate, došlo je do promena. Radnici su počeli gubiti poslove zbog preseljenja proizvodnje u Kinu i postali su Trampovi glasači, često veoma strastveni.

Da li vidite način na koji bi Amerika mogla prevazići ovu podelu?

- Mislim da Amerika ima kapacitet da se obnovi i da prevaziđe probleme. Bilo je teških perioda u prošlosti, poput krize 70-ih godina sa ratom u Vijetnamu i naftnom krizom, ali Amerika je uspevala da pronađe rešenje. Ne očekujem brze promene, ali nadam se da će u nekom periodu polarizacija biti ublažena - dodao je Trifunović.

Videli smo da su kandidati u ovoj kampanji pokušali da ciljaju specifične grupe. Pominje se da će žene biti odlučujući faktor na ovim izborima. Zašto su žene u fokusu kandidata, i koliko su one do sada zaista uticale na izbor predsednika?

- Teško je tačno odrediti koja ciljna grupa će presuditi na ovim izborima. Neki smatraju da će to biti žene, drugi misle da su ključne grupe radnici u državama poput Pensilvanije ili birači u Viskonsinu. Međutim, pitanje abortusa je postalo jedno od centralnih pitanja u kampanji zbog Trampovog stava prema tom pitanju i stavova Harisove. Zato su žene, posebno mlađa populacija, veoma važan faktor. Takođe, ciljne grupe su već dobrim delom odlučile za koga će glasati. Mlađa i ženska populacija obično podržava demokrate, dok muškarci, belci i konzervativni glasači uglavnom podržavaju Trampa. Neočekivane promene, poput Trampove podrške radničkoj klasi na srednjem zapadu, mogle bi imati veliki uticaj na izbore, posebno u kolebljivim državama - naveo je Velebit i potom dodao:

- Prema anketama, najveća borba će se voditi u Pensilvaniji, i moguće je da ćemo imati situaciju sličnu izborima iz 2000. godine, kada su rezultati bili veoma tesni. Prema poslednjim anketama, margina greške je minimalna. Postoji šansa da sutra uveče, odnosno u sredu ujutru po našem vremenu, možda još nećemo imati konačne rezultate. Neki glasovi će verovatno morati da se broje ručno, što može potrajati i do sedam dana. Očekujemo da će izborna groznica potrajati, možda čak i duže nego što smo mislili.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs