OVO SU DRŽAVE KOJE ĆE ODLUČITI IZBORE: Među njima je i Kamalin "plavi zid" demokrata koji je Tramp već jednom probio

Na predsedničkim izborima koji se danas održavaju u SAD pravo glasa ima oko 240 miliona ljudi, ali samo relativno mali broj njih će zapravo odlučiti da li će novi šef Bele kuće biti Donald Tramp, bivši američki predsednik koji je kandidat republikanaca ili Kamala Haris, aktuelna potpredsednica i kandidatkinja Demokratske partije.

Do poslednjeg sata pred izbore ankete su ukazivale da su Tramp i Kamala praktično izjednačeni u svih sedam država, pri čemu je u nekim istraživanjima javnog mnjenja u blagoj prednosti bio on, a u nekima ona.

Arizona - daje 11 od ukupno 538 elektora, 2020. Bajden pobedio Trampa za 10.000 glasova

Demokrate su dobile izbore 2020. godine uz podršku "Države Velikog kanjona", kako zovu Arizonu, koja je tesno glasala da podrži kandidata njihove partije prvi put od devedesetih godina prošlog veka.

Arizona ima stotinama kilometara dugu granicu sa Meksikom i u centru je nacionalne rasprave o imigraciji.

Prelasci granice su proteklih meseci opali sa rekordnih nivoa koji su ovo pitanje učinili prioritetom za glasače.

Tramp je uporno napadao učinak Haris po pitanju imigracije, zato što je predsednik Džo Bajden njoj dodelio zadatak ublažavanja pogranične krize.

On se takođe zarekao da će sprovesti "najveću operaciju deportacije" u američkoj istoriji ako se vrati na predsedničku funkciju.

Arizona je takođe bila centar ogorčene rasprave oko dostupnosti abortusa, nakon što su republikanci pokušali da vrate 160 godina staru skoro potpunu zabranu prekida trudnoće, ali su u tome osujećeni.

Ovo pitanje postalo je eksplozivno u čitavoj zemlji nakon što je 2022. američki Vrhovni sud poništio prelomnu presudu koja je ženama garantovala pravo na abortus.

Džordžija - daje 16 od ukupno 538 elektora, 2020. Bajden pobedio Trampa za 13.000 glasova

BBC navodi da se spisak sedam kolebljivih država tesno poklapa sa spiskom mesta na kojima su republikanski zvaničnici uz Trampovu podršku pokušali da ospore Bajdenovu pobedu na izborima 2020.

U Okrugu Fulton navodno uplitanje u izborni proces uvalilo je Trampa u jedan od četiri krivična postupka pokrenuta protiv njega, pri čemu je Tramp je osuđen u jednom od njih, ali ne u ovom vezanom za Džordžiju.

On i još 18 ljudi optuženi su za zaveru da preokrenu njegov tesni poraz od Bajdena u ovoj državi.

Tramp je negirao da je učinio bilo kakav prestup, a ovaj slučaj se nije našao na sudu pre izbora.

Trećina stanovništva Džordžije su Afroamerikanci, jedan od najvećih procenata crnih stanovnika u zemlji i veruje se da je ovakva demografska slika bila ključna za Bajdenovo osvajanje te države pre četiri godine.

Dosta se pisalo o razočaranju u Bajdena među američkim crnim glasačima, ali kampanja Kamale Haris se nada da će sada oživeti ovo biračko telo.

Mičigen - daje 15 od ukupno 538 elektora, 2020. Bajden pobedio Trampa za 150.000 glasova

"Država Velikih jezera", kako zovu Mičigen, izabrala je pobedničkog predsedničkog kandidata poslednja dva puta na izborima.

Uprkos tome što je podržala Bajdena 2020. godine, u međuvremenu je postala simbol burne nacionalne reakcije na njegovu podršku Izraelu tokom rata koji on vodi u Pojasu Gaze.

Za vreme demokratskih unutarstranačkih izbora u Mičigenu u februaru više od 100.000 glasača odabralo je "neopredeljenu" opciju na glasačkim listićima, što je bio deo kampanje koju su pokrenuli aktivisti koji žele da američka vlada obustavi slanje vojne pomoći Izraelu.

Značajno je da je Mičigen savezna država sa najvećim procentom Amerikanaca arapskog porekla, što je demografska grupa čija je podrška Bajdenu, a potom i Kamali postala ugrožena.

Ali Haris je zauzela tvrđi ton prema Izraelu, a neki demonstranti zbog dešavanja u Pojasu Gaze rekli su za BBC da se nadaju da će ona imati više razumevanja za njihovu stvar.

Tramp je istakao važnost ove države za njegov potencijalni put do pobede, a komentarišući događaje na Bliskom istoku on je pozvao Izrael da završi kampanju protiv Hamasa u Pojasu Gaze, ali da "obavi to brzo" pre njegovog izbora za predsednika.

Nevada - daje 6 od ukupno 538 elektora, 2020. Bajden pobedio Trampa za 34.000 glasova

"Srebrna država" glasala je za demokrate na poslednjih nekoliko izbora, ali je bilo naznaka mogućeg preokreta za republikance.

Tramp je tokom ove kampanje tu imao veliku presnost u odnosu na Bajdena dok je ovaj bio u izbornoj trci, ali su nedavni proseci anketa koje je objavila firma za praćenje istraživanja javnog mnjenja 538 ukazivali su da se ta prednost smanjila otkad je Kamala postala kandidatkinja demokrata.

I Tramp i Kamala se nadaju da će pridobiti pozamašnu latino populaciju u ovoj državi.

Uprkos činjenici da je američka ekonomija pokazala veliki rast i stvaranje novih radnih mesta otkako je Bajden preuzeo mandat, oporavak posle kovida bio je sporiji u Nevadi nego na drugim mestima.

Sa 5,1 odsto, ova savezna država ima najveću stopu nezaposlenosti u čitavoj zemlji, posle Kalifornije i Distrikta Kolumbija, prema najnovijoj statistici američke vlade.

Ako Tramp bude ponovo došao na vlast, on se zarekao da će svuda vratiti agendu nižih poreza i manjeg broja propisa.

Severna Karolina - daje 16 od ukupno 538 elektora, 2020. Tramp pobedio Bajdena za 74.000 glasova

Ankete su ukazivale na tesnu trku u "Državi katranske pete" otkako je Haris postala nositeljka demokratske izborne liste.

To se možda najbolje odslikalo u Trampovoj odluci da tamo ide za prvi miting na otvorenom posle neuspelog atentata na njega u julu.

- Ova država je veoma, veoma velika država koju treba dobiti - rekao je on tada pristalicama.

Severna Karolina se graniči sa Džordžijom i sa njom deli neke od glavnih izbornih problema, baš kao i sa Arizonom, još jednom državom Sunčanog pojasa.

Tramp je osvojio Severnu Karolinu 2020, ali je to postigao za samo nešto više od 70.000 glasova, što je dodatno potpirilo nade demokrata da je ova "ljubičasta" država (država koja bi mogla da glasa "crveno" za republinance" ili "plavo" za demokrate) osvojiva u ovoj izbornoj godini.

Pensilvanija - daje 19 od ukupno 538 elektora, 2020. Bajden pobedio Trampa za 82.000 glasova

Obe strane su vodile energičnu kampanju u "Državi okosnici" u kojoj je Tramp preživeo prvi pokušaj atentata.

Ova država pokazala se ključnom na izborima 2020. godine, kad je podržala Bajdena.

Bajden ima duboku emotivnu vezu sa radničkim gradom Skrentonom, grada u kom je odrastao, a nakon ulaska Kamale u trku našla se u fokusu njene kampanje, zajedno sa Mičigenom i Viskonsinom.

Ekonomija je tu glavni problem, baš kao i na mnogim drugim delovima SAD.

Inflacija je skočila u nebesa širom zemlje pod Bajdenovom administracijom, pre nego što je postepeno počela da opada, a Tramo je visoku inflaciju koristio za napade na Haris tako što ju je povezao sa Bajdenovom ekonomskom politikom.

Viskonsin - daje 10 od ukupno 538 elektora, 2020. Bajden pobedio Trampa za 21.000 glasova

"Država jazavaca" takođe je odabrala dobitnog predsedničkog kandidata i 2016. i 2020. godine i to oba puta uz razliku od malo više od 20.000 glasova.

Analitičari su sugerisali da u marginalnim državama kao što je ova veliki uticaj mogu da imaju kandidati treće strane, koji su vodili kampanju protiv politike oba velika kandidata.

Ankete su ukazivale da bi značajnija podrška nezavisnom kandidatu Robertu F. Kenediju Mlađem moglo da naudi ukupnom zbiru glasova za Kamalu Haris ili Trampa, da bi on potom odlučio da podrži Trampa.

Demokrate su se borile da kandidatkinja Zelene stranke Džil Stajn bude uklonjena sa tamošnje izborne liste, rekavši da se stranka ne pridržava izbornih propisa države, a takođe su podneli izbornu prijavu protiv Kornela Vesta, levičarski nastrojenog akademika.

Tramp je ovu državu opisao kao "istinski važnu".

- Ako dobijemo Viskonsin, dobili smo sve - tvrdio je Tramp.

Republikanska nacionalna konvencija održana je letos u Milvokiju, najvećem gradu u Viskonsinu.

(Kurir.rs/BBC/Preveo i priredio: N. V.)