EKSKLUZIVNI INTERVJU RODA BLAGOJEVIĆA ZA KURIR TELEVIZIJU: Veliki broj Amerikanaca smatra da zemlja ide u lošem pravcu

Glavna tema protekle nedelje bili su predsednički izbori u Americi. Koji faktori utiču na prosečnog američkog birača da podrži ili Donalda Trampa, ili pak Kamalu Haris?

- Ako smatra da je američka politika u vezi sa Rusijom i Ukrajinom ispravna, glasaće za Kamalu Heris. Međutim, ako Tramp bude izabran, mislim da će biti drastičnih promena. Njegov stav prema Evropi i spoljnoj politici, kao i politika prema Balkanu, biće umnogome različita u odnosu na demokrate. Mislim da će Srbija imati priliku da razvije odnos sa Amerikom koji dugo nije bio ono što bi trebalo da bude, u velikoj meri zbog toga što su NATO i Sjedinjene Države svojevremeno odlučile da bombarduju Srbiju 1999. godine. Jednu suverenu državu, koja je bila odlučna u nameri da spreči da joj otmu deo njene suverene teritorije. Mislim da će perspektiva u odnosu na Evropu biti drastično drugačija od one danas, ako Donald Tramp bude izabran za predsednika.

Kako bi izbor Donalda Trampa mogao da utiče na odnose unutar NATO i da li bi samo postojanje alijanse bilo dovedeno u pitanje?

- Ne verujem da će postojanje NATO biti ugroženo, ali mislim da bi uloga NATO na neki način bila preformulisana, jer su SAD najznačajniji partner u alijansi, jer je mi finansiramo više od ostalih zemalja. Donald Tramp je jasno stavio do znanja da NATO nije više ono što je bio, posebno u smislu da drugi ne plaćaju u njegov budžet ono što su dužni. Ono što je još važnije, Tramp ima drugačije stavove o tome kakva bi uloga NATO u Evropi trebalo da bude, na primer u odnosu na Rusiju. Mislim da će biti značajnih promena u odnosu na NATO i da će NATO nastaviti da postoji, čemu se naravno nadam, jer mislim da je NATO dugo bio faktor stabilnosti. Ali kao i sve što dugo postoji, malo pomalo prioriteti se menjaju i tako je NATO postao manje odbrambena organizacija, a više agresivna organizacija. To se videlo u Srbiji krajem 90-ih i mislim da isto tako Rusi osećaju približavanje NATO i da ga se boje. To će se promeniti ukoliko Tramp bude izabrana za predsednika - perspektiva i uloga NATO - kao što sam rekao, njegov izbor će biti sjajna prilika za Srbe da se ponovo povežu sa Amerikom, jer istorijski posmatrano, zemlja iz koje je potekao moj otac uvek je imala snažne odnose sa Sjedinjenim Državama, pošto je bila njihov saveznik i u prvom i u drugom svetskom ratu. Ne sećam se toga naravno jer se nisam još bio rodio, ali sećam se kako mi je tata pričao kako je Vudrou Vilson podigao srpsku zastavu u Beloj kući posle Prvog svetskog rata. Tako da mislim da postoji šansa da se dese neke pozitivne stvari ako, ako Bog da, Donald Tramp u utorak bude izabran za predsednika.

Kada govorimo o alijansama, da li je BRIKS potreban svetu kao protivteža sadašnjem svetskom poretku?

- Pročitao sam brojne istorijske knjige, na primer ove koje možete da vidite u pozadini. Ono što sam pročitao iz istorije govori mi da je, radi očuvanja mira, potrebno održavanje ravnoteže moći između različitih zemalja koje poseduju moć. To je važilo i za vreme Stare Grčke, i za vreme Rimskog carstva u različitoj meri do trenutka kada je Rimsko carstvo izgubilo nešto od svoje moći. To je bilo aktuelno i u evropskoj politici, posle Napoleona u 19. veku. Kada je na Bečkom kongresu prekrojena Evropa, tada je postojalo nastojanje da se napravi ravnoteža moći i da nijedna sila sa za sebe ne bude toliko jaka da napadne drugu. Ako pogledamo šta se dešavalo u prvom i drugom svetskom ratu, vladala je neravnoteža koja je posle ponovo uspostavljena. Tako da mislim da je generalno dobro da postoji ravnoteža moći. Iz sopstvenog, nimalo lako iskustva znam da kada ljudi imaju previše moći, postoji tendencija da se ta moć zloupotrebi. Ja sam čvrsto uveren da suštinski bitan faktor očuvanja mira u svetu, ali i faktor američke politike, mora da bude održavanje odgovarajuće ravnoteže moći. Ne smemo da smatramo da neka zemlja, koja možda istorijski posmatrano nije bila naš prijatelj, jednog dana ne može to da postane. Postoje mnoge nijanse u odnosima Sjedinjenih Država i nekih zemalja, među njima i sa Rusijom, koje mogu da se poprave, a da se istovremeno održi neophodna pomoć i podrška Ukrajini, kako bi situacija ostala takva da predsednik Tramp mogao da pregovara o rešenju kojim bi bila stavljena tačka na taj rat.

Da li je svet pred mogućim novim sukobom, ako imamo u vidu sve veće tenzije Kine i Tajvana, kao i između Indije i Pakistana, dve nuklearne sile koje se graniče jedna s drugom?

- U pravu ste, moramo biti toga svesni i imati u vidu koliko je važno da budemo jaki i istovremeno gradimo odnose koji će pomoći da se izbegne rat. Danas živimo u potpuno drugačijem dobu i u jednom veoma opasnom svetu. Ratovi mogu da, ne daj Bože, postanu svetski, poput onih u 20. veku i ishod može da bude potpuno drugačiji, zbog nuklearnog naoružanja koje može da uništi svet. To su sve važna pitanja i strahovi. Rivalstvo između Pakistana i Indije datira još od završetka Drugog svetskog rata. Vidimo šta se dešava u Izraelu i na Bliskom istoku i strahovi vezani za Tajvan i veoma agresivnu Kinu potpuno su legitimni. Veoma je važno da Sjedinjene države ostanu jake i ne stvaraju neprijatelje među drugim silama bez potrebe. Na tom planu, Rusija igra veoma važnu ulogu zbog svog jedinstvenog geografskog položaja između istoka i zapada. To je ravnoteža u odnosu na Kinu koja nam je bitna. U Americi, ljudi koji se razumeju u politiku slaže se da najveći rival Amerike danas više nije Rusija, već Kina. Zavisno od toga koliko budemo u stanju da se pomirimo sa Rusijom, a ne da joj namećemo stvari na kojima insistira NATO, mislim da bi to bio jedan zdrav odnos za obe zemlje, kao i za svetski mir.

Kada govorimo o odnosima Amerike i Kine, da li Kina postaje sve ozbiljnija pretnja američkoj ekonomiji?

- Da, Kina jeste pretnja već dugo godina po američku ekonomiju, ako ne i decenijama unazad. To je jedno od ključnih pitanja i u ovim izborima. Previše je radnih mesta u Americi prebačeno u zemlje poput Kine. Previše je fabrika u malim američkim gradovima ispražnjeno. Ti gradovi su opusteli jer su radna mesta prebačena u Kinu. Demokratska partija koja se predstavlja kao da je na strani radnika, udružila se sa starom Republikanskom partijom iz vremena Buša starijeg i mlađeg, porodice Čejni ili Milta Romnija, svih tih uglednih republikanaca, čiji je primarni interese profit za velike korporacije. Svi oni su ohrabrivali trgovinu sa Kinom. Većina ispravno razmišlja da je slobodna trgovina dobra politika, ali je slobodna trgovina dvosmerna ulica, jer mora da bude i pravična. Predsednik Tramp privlače mnoge birače kada kaže da je trgovina Amerike i Kine bila jednosmerna i nepravedna i zbog toga trpi američki narod. Jedan od razloga zbog kojih je Tramp trn u oku establišmentu i izaziva otpor čak i u svojoj, republikanskoj partiji, je taj što velikim korporacijama odgovara status kvo. Da mogu da prebacuju fabrike u Kinu gde je jevtina radna snaga i da posle prodaju tu robu u Americi i tako ostvaruju veliki profit. Kada Tramp preti uvođenje tarifa da bi zaštitio američka radna mesta, to ne znači da je protiv slobodne trgovine, nego da se zalaže za pravičnu trgovinu. Vaše pitanje je na mestu - Kina je veliki ekonomski rival i predugo nas potkradaju, tako da kažem. To je predmet trvenja moćnika u Americi, iz obe stranke. Tramp se pojavio i želi to da promeni i zbog toga je on, između ostalih razloga, potpuno jedinstveni kandidat za predsednika. Nijednog drugog političkog kandidata nisu u toj meri napadali na ličnom planu, u nameri da ga unište. Jedinu paralelu mogu da napravim sa samim sobom i onim što su meni uradili kada sam bio guverner države Ilinois. Ono što su meni uradili je bio uvod za ono što su  mislili da mogu da urade predsedniku. Uradili su to meni, guverneru pete najveće američke države, uspešno, pomoću nameštaljki, a sada to pokušavaju da urade predsedniku Trampu. I to je opasno za Ameriku, jer ako smo postali zemlja u kojoj se više ne može verovati integritetu zakona i ustava, onda sloboda ne postoji. Moj otac je došao u Ameriku posle Drugog svetskog rata, pošto je tri godine proveo u izbegličkom logoru, pre toga u nacističkom logoru za ratne zarobljenike. Nikada se nije vratio u svoju rodnu šumadiju. 12:08 (PRIČA NA SRPSKOM) 12:11 Nikada se nije vratio jer je bio protiv komunizma i za slobodu. Moj otac je shvatao šta znači izgubiti svoju slobodu i ja sam morao da naučim tu lekciju i verujem da je sloboda u Americi ugrožena. Ako demokrate mogu da urade Trampu ono što su uradili sa onim neosnovanim krivičnim optužbama, onda više niko nije bezbedan.

G. Blagojeviću, srpske gledaoce interesuje šta Srbija može da očekuje od promene u američkoj administraciji.

- Srbija može da očekuje sjajnu priliku da pobolja svoje odnose sa Sjedinjenim Državama. Rekao bih da je to jedinstvena i neuobičajena prilika da krene u drugačijem pravcu i siguran sam da će Trampovoj administraciji biti veoma stalo do toga. Voleo bih da mogu da pozovem ljude koji nas gledaju u ovoj emisiji da glasaju u utorak, ali to naravno nije moguće, niti bi trebalo, ali ako poznajete neke Srbe koji žive u Americi, posebno u ključnim državama, a u Viskonsinu i Mičigenu ima puno Srba. U Pensilvaniji živi moj prijatelj Goran Petković, ovom prilikom ga pozdravljam, on je uspešan poslovni čovek u regionu Detroita, aktivan je u lokalnoj politici i kaže mi da su Srbi svi za Trampa. Imam mladog prijatelja ovde u Čikagu Filipa Milivojevića, brata Miloša Milivojevića, moj prijatelja iz Beograda i oni aktivno prikupljaju novac za Trampovu kampanju. Dakle, Srbi u Americi čine sve da pomognu, ali su malobrojni u odnosu na druge grupe. Ali u ključnim državama u kojima se lome izbori, čak i mali broj Srba je dovoljan da napravi razliku i odluči o tome da li će Tramp pobediti ili ne u Viskonsinu, Mičigenu ili Pensilvaniji. Dakle, ponavljam, ako ima Srba u Americi koji vas gledaju ili Srba u Srbiji koji gledaju ovu emisiju, a imaju porodicu ili bliske ljude u Americi, poručite im da je bitno da izađu na izbore i glasaju za Trampa.

Kako komentarišete saradnju Aljbina Kurtija, predsednika vlade u Prištini, u dijalogu sa Beogradom?

- Ne mogu da budem objektivan, jer sam Srbin, i moj otac je iz Srbije. Ja moram da imam poverenje u vašeg predsednika, i vašeg ministra spoljnih poslova Marka Đurića, u Damjana Jovića, koji je bio generalni konzul koga sam upoznao i koga poštujem. Srbija je sa njima u dobrim rukama, kada je reč o pregovorima sa liderima na Kosovu. Ali da budemo pošteni - to nisu pravedeni pregovori, na uštrb Srbije. Ova američki administracija Džoa Bajdena i Kamale Haris nije naklonjena Srbima i njihovim ciljevima, indiferentna je prema problemima na Kosovu, prema sudbini manastira, kao i prema istorijskom značaju Kosova za srpski narod. Između ostalog i zbog toga mislim da su nam potrebne promene ovde u Americi. Ja znam da Donald Tramp gaji posebnu naklonost prema Srbima i ceni srpski mentalitet. Ja to znam, jer sam bio uz njega kada su mu neki Srbi pomagali i čuo sam kako kaže se divi borbenom duhu Srba. I Trampa krasi taj duh. I zato kažem da će pozicija vaše vlade, predsednika Vučića i onih koji vode te pregovore biti znatno jači ako administraciju bude vodio Donald Tramp.

Da li će Amerika izvršiti pritisak na Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština?

- Pitali ste me da predvidim kakva bi nova politika mogla da bude i mislim da postoje dobri izgledi da se to desi. Uveravam vaše gledaoce da je vaša vlada veoma zainteresovana za to, preneli su mi to i ako mene neko bude slušao, potrudiću se da ubedim one koji te odluke donose u američkoj vladi. Imam puno prijatelja bliskih predsedniku Trampu koji će verovatno igrati značajnu ulogu u njegovoj administraciji i spoljnim poslovima. Ričard Grenel, na primer. Mislim, dakle, da postoje velike šanse da to bude predmet razgovora i da će to biti ishod Trampovog dolaska u Belu kuću. Ako se, pak, nastavi ista administracija, odnosno ako Kamala Haris nasledi Džoa Bajdena, onda očekujte isti stav američke vlade. Ona neće ništa promeniti, poznajem je, kao i ljude u njenom okruženju. Ona ne donosi odluke, već će nastaviti sa ljudima koji obično o tome odlučuju i koji određuju prioritete.  Ja stalno naglašavam da je, za Srbe, za Kosovo i radi nove perspektive Balkana, važno da američki narod izabere novog predsednika. 

Kakva je svrha američke vojne baze Bondstil i koliko ona košta Ameriku?

- Ne znam koliko košta, verovatno stotine miliona dolara, ako ne i više. To je geopolitika i pozicioniranje Sjedinjenih Država da bi, prema potrebi, mogle da brzo deluju u Evropi, najverovatnije u toj velikoj igri moći između Amerike i Rusije. Mislim da je to motivacija i o tome su odlučili lideri u našem sistemu odbrane. To su odluke koje su donete u svetlu spoljne politike i nacionalne bezbednosti. Ako pogledate istoriju i svet u kome danas živimo, ja ne poznajem dovoljno to pitanje da bih mogao da budem sto odsto uveren, ali sam dovoljno pročitao o kubanskoj krizi u Americi u oktobru 1962, kada je tadašnji premijer Sovjetskog Saveza Hruščov poslao nuklearne projektile na Kubu. Kastro je tada bio predsednik Kube, na 150 kilometara od obala Floride. Okrenuli su te rakete u pravcu SAD i predsednik Kenedi se tada tome usprotivio i svet je bio na ivici nuklearnog rata. Ipak, iza kulisa, postignut je sporazum između predsednikovog brata Roberta Kenedija, čiji je sin danas jedan od uglednih lidera koji podržavaju Donalda Trampa. Tada su, dakle, braća Kenedi postigli dogovor sa Sovjetima da će, ako povuku rakete sa Kube i razmontiraju baze koje su gradili na Kubi, Sjedinjene Države demontirate naše rakete iz baza u Turskoj, koje su bile uperene prema  Sovjetskom savezu.

G. Blagojeviću, moram da vam postavim isto pitanje zbog smetnje na vezi. Kakva je svrha američke baze Bondstil i koliko ona košta Ameriku?

- Ne znam koliko košta, verovatno stotine miliona dolara, ako ne i više. Njena svrha je nacionalna bezbednost i odbrana, kao i globalna politika. Mnoge vojne baze koriste se kao aduti u pregovorima u diplomatskim igrama velikih sila. S tim u vezi, sećam se oktobra 1962, kada je zamalo izbio nuklearni rat između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, kada je tadašnji premijer Sovjetskog Saveza Hruščov poslao nuklearne projektile na Kubu, uperene u pravcu Amerike. Kuba je od obala Floride udaljena 150 kilometara i to je bila velika pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti. Komunistički diktator Fidel Kastro bio je neprijateljski nastrojen prema SAD i predsednik Kenedi s punim pravom to nije želeo da dozvoli i našli smo se na ivici nuklearnog rata. Ipak, iza kulisa, predsednikov brat Robert Kenedi je počeo pregovore - njegov je sin danas jedan od uglednih političkih lidera koji podržavaju Donalda Trampa. To je interesantno, jer su Kenedijevi bili demokrate. Kenedijevi su postigli tajni sporazum i da bi se Sovjeti osetili manje ugroženi od SAD, mi smo povukli naše rakete iz vojnih baza iz Turske. Hruščev je pristao da povuče projektile sa Kube, svet je bio bezbedan i izbegnut je nuklearni rat. Ja verujem da bi Bondstil mogao u slične svrhe da bude korišćen za vreme Bajdenove administracije, naravno ja to ne znam, pa nagađam. Mislim da bi o tome moglo da se razgovara, u okviru globalnog rešenja za rat u Ukrajini i rešavanje problema između Rusije i Ukrajine i NATO i Rusije, koja takođe igra širu ulogu u svetskoj konfiguraciji između SAD, Rusije i Kine, dakle velikih sila. Moguće je da većina ljudi nije čula za Bondstil, ali bi potencijalno mogla da pomogne da svet bude u mnogo mirnijoj situaciji nego što je to danas slučaj. Videćemo.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs/Nikola Topalović