Za početak, po čemu se kampanja Kamale Heris razlikuje od kampanje Džozefa Bajdena pre četiri godine. Šta se promenilo i u kakvim se okolnostima nalazi Kamala Haris u svojoj kampanji?

- Hvala vam na pozivu u emisiju i hvala vašoj publici na interesovanju za američke izbore. Najveća razlika između kampanje Kamale Haris i Bajdenove kampanje pre četiri godine je situacija u kojoj se Amerika danas nalazi. Danas, naime, reproduktivna prava žena su ugrožena. Sudije vrhovnog suda koje je postavio Donald Tramp oduzele su ženama pravo koje u Americi postoji duže od 50 godina i prete da oduzmu još prava od žena. Ekonomija je u mnogo boljem stanju od onoga u kome ju je ostavio Tramp, sa masovnim otpuštanjima zbog kovida. Uspeli smo da stavimo virus pod kontrolu, ponovo smo otvorili glavne ulice za saobraćaj, kao i crkve i naše škole. Na ovim izborima, bitno je da svaka radna i vredna porodica u Americi može da živi bolje i da se nadam boljem. To podrazumeva snižavanje cene gasa i živežnih namirnica i da postoji plan ne samo da se sastavi kraj s krajem, već i da se napreduje. Kamala Heris, sa svojim kreditom od 25 hiljada dolara za osobe koje prvi put kupuju stan ili kuću i 50 hiljada odbitka za prvi put otvorene male firme, fokusirana je oživljavanje ekonomije.

U vezi sa takozvanim sving državama, kakav je pristup imala Kamala Heris tamošnjim biračima? Da li se njena kampanja razlikovala u tim državama, u poređenju sa ostalim?

- Ona zaista nastoji da bude predsednik svih Amerikanaca, što je potpuno suprotno od Donalda Trampa, koji svađa ljude. Svakoga ko mu se protiv, on je nazvao unutrašnjim neprijateljem i čak im pretio vojskom. Kamalina je obećala da će u svojoj vladi imenovati barem jednog Amerikanca i da će slušati i sarađivati sa ljudima bez obzira da li su glasali za nju ili ne. Njen pristup je jedinstvena Amerika i predsednik svih građana, jer su potrebe glasača u Mičigenu veoma slične potrebama glasača u Kaliforniji. To je ekonomija koja ide u prilog radnom narodu, a ne samo za milijardere.

Nedavno je Kamala Heris izjavila u jednom intervjuu da njena politika neće biti nastavak Bajdenove politike. Kakve se promene, po vašem mišljenju, mogu očekivati na spoljnopolitičkom i unutrašnjem planu?

- Pre svega, ona će imenovati barem jednog republikanca u svoj kabinet, što nije bio slučaj u Bajdenovoj administraciji. Usredsrediće se na problematiku stanovanja, da pomogne onima koji prvi put kupuju stan ili kuću, na pristupačno stanovanje. Kao žena, ona ima jedinstvenu vezu sa pitanjima ženskog zdravlja i ženskih prava. Ona se za ta, danas ugrožena prava, može boriti mnogo bolje od bilo kog muškarca. Ona je prosto druga osoba u drugo vreme i njena agenda je drugačija.

Ako Kamala Heris dobije četvorogodišnji mandat u Beloj kući, kakav će stav Sjedinjene Države zauzeti u odnosu na rat na Bliskom istoku i u Ukrajini?

- Vrednosti Kamale Heris odražavaju američke vrednosti, a to su sloboda, demokratija i samostalnost, što je suprotno od onoga što Vladimir Putin nameće ukrajinskom narodu. Moram da kažem da sam zahvalan srpskom narodu koji je raširenih ruku primio ukrajinske izbeglice, što se Srbija glasala u Ujedinjenim Nacijama, uz SAD, da se osudi ruska agresija. Ne verujem da će se Kamala Heris u većoj meri razlikovati od Bajdena kada je reč o podršci Ukrajini. Donald Tramp bi bio mnogo drugačiji od Bajdena. On se divi PUtinu i gotovo odmah bi nametnuo rešenje Ukrajini po kome bi ta zemlja izgubila gotovo svu svoju teritoriju. Ne bi bilo nikakvih garancija da bi Zelenski ostao predsednik i više ne bi bilo američke pomoći. Nastao bi raspad alijanse zemalja NATO i zemalja koje nisu u NATO, ali koje su sarađivale sa nama, i pomagale da Ukrajina dobije potrebnu pomoć.

08:04
INTERVJU ERIK SVOLVEL: Specijalna emisija Kurir televizije "Amerika bira" Izvor: Kurir televizija 

Šta bi moguća promena administracije u Americi, odnosno nastavak vladavine demokrata, mogla da donese Srbiji? Kako bi se to odrazilo na situaciju u srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji i kako bi to pomoglo pregovore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?

- Nema limita ili granice kada je reč o odnosima SAD i Srbije. Ti odnosi su procvetali u poslednjih nekoliko godina. Dva puta sam bio u poseti Beogradu za vreme Bajdenove administracije i svedok sam entuzijazma naše ambasade i rukovodilaca Srbije kada je reč o našim odnosima, u oblastima ekonomije, odbrane, kulture, religije i sportu, što je jedan od mojih omiljenih domena. To je odnos koji cveta na sve načine i nastavićemo da podržavamo Srbiju. Ne mogu da govorim u ime Kamale Haris u pogledu nekakvog konkretnog plana za Srbiju, ali mogu da kažem da kao visoko pozicionirani demokrata u Kongresu mogu da nastavim da se zalažem za jačanje tih odnosa i da nastavim sa očekivanjima koje imamo kada je reč o rešavanju pitanja odnosa Kosova i Srbije. Podržavam mnoga saopštenja naše ambasade na Kosovu u poslednje vreme u vezi sa zabrinutošću zbog tamošnjih dešavanja. Takođe želim da kažem nešto o Trampu i njegovom odnosu prema Srbiji i to se tiče njegovog stava prema bilo kojoj drugoj zemlji. Taj stav se neće zasnivati na američkim vrednostima, već isključivo na tome što najviše odgovara Donaldu Trampu. Videli smo to kada je telefonirao Zelenskom i rekao mu da ćemo zadržati pomoć od 350 miliona dolara koju je kongres već odobrio, osim ako Zelenski ne pomogne Trampu tako što će iskopati neke kompromitujuće informacije o njegovom političkom protivniku u to vreme, Džou Bajdenu. Svaki odnos koji Tramp gaji u spoljnim poslovima biće zasnovan isključivo na interesima. Može se desiti da ste u nekom trenutku na njegovoj strani, ali ako od vas zatraži nešto što ne možete da ispunite, budite upozoreni da se sutradan već možete naći na suprotnoj strani. To nije odnos kredibiliteta i poverenja između dve zemlje. Mogu da obećam mnogo veću stabilnost za Srbiju ili bilo kog našeg saveznika ako na vlasti bude administracije Kamale Heris i Volsa nego što bi to bio slučaj ako bi Tramp došao na vlast.

Nedavno je na sednici Saveta Bezbednosti UN, na kojoj je raspravljano o izveštaju misije UN na Kosovu, zamenik američkog ambasadora, kao i ambasadori Japana i Velike Britanije, pozvali su na preispitivanje i redefinisanje te misije. Šta bi to, po vašem mišljenju podrazumevalo i na koji bi način doprinelo smanjivanju tenzija na Kosovu i Metohiji i kako bi to popravilo položaj Srba u toj pokrajini?

- Ta misija ustanovljena je 1999. godine i u skladu sa tim mandatom, mi želimo da ona bude u skladu sa vremenom i izazovima koji postoje na terenu. Ja ne mogu da govorim u ime administracije Kamale Heris i Volca, ali je fokusiranje te misije na terenu na aktuelne izazove omogućava snižavanje starih predrasuda i tenzija i konstantovanje novih mogućnosti. Nadam se da će i dalje biti pravac delovanja.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs/Anastasija Bogdanović

01:18
Novinarka Kurira uživo iz Vašingtona: Evo kakva atmosfera prati predsedničke izbore Izvor: Kurir televizija