KAKO JE TRAMP USPEO DA KUPI SRCA LATINOAMERIKANACA? Demokrate izgubile one koji su tradicionalno uvek bili za njih!

Donald Tramp je ostvario neverovatnu pobedu nad Kamalom Haris, koja je uživala ogromnu podršku demokrata, ali uprkos svemu nije uspela da pobedi u trci za predsednika SAD.

Među Latinoamerikancima, ključnim delom demokratske biračke baze decenijama unazad, Tramp je, prema izlaznim anketama, imao dodatnih 14 odsto više u odnosu na izbore iz 2020. godine.

Trampovo preoblikovanje biračkog tela nigde nije očiglednije nego u državama kao što su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin - za Trampa veoma željeni "plavi zid" koji je pomogao Džozefu Bajdenu da odnese pobedu 2020. godine.

Ovog puta, Tramp je pobedio u sve tri države, srušivši nade demokrata da bi Harisova mogla da pronađe put do pobede zbog gubitaka na prevremenim izborima u južnim državama: Severnoj Karolini i Džordžiji.

U svom pobedničkom govoru na Floridi, Tramp je ovaj rezultat pripisao "najvećoj, najširoj, najjedinstvenijoj koaliciji" u američkoj istoriji.

- Dolazili su sa svih strana, oni koji su bili za uniju, oni protiv nje, Afroamerikanci, Hispanoamerikanci. Dobili smo sve i ovo je prelepo - rekao je okupljenima.

U Pensilvaniji, državi "bojnom polju", Tramp je imao koristi od ogromne podrške rastuće latino populacije te države.

Izlazne ankete su pokazale da su Latinoamerikanci u Pensilvaniji dali oko 5 odsto od ukupnog broja glasova. Tramp je dobio 42 odsto glasova, u poređenju sa 27 odsto kada se kandidovao protiv Džoa Bajdena 2020. godine.

Ankete su nastavile da se menjaju kako su se glasovi brojali. U državnom "latinopojasu" - istočnom industrijskom koridoru koji se pomerio udesno tokom poslednja dva izbora - neki glasači su rekli da nisu iznenađeni rezultatom.

- Zaista je jednostavno. Svidelo nam se kako su se stvari odvijale pre četiri godine - rekao je Semjuel Negron, policajac iz Pensilvanije i član velike portorikanske zajednice u gradu Alentaun.

Negron i druge Trampove pristalice u sada većinski "latino" gradu naveli su druge razloge zbog kojih se njihova zajednica kretala ka Trampu, uključujući socijalna pitanja i percepciju da su njihove porodične vrednosti sada usklađenije sa Republikanskom strankom. Odlučujući faktor je, međutim, bila ekonomija - konkretno, inflacija.

- Ovde plaćate 5 dolara za desetak jaja. Nekada je to bio 1 dolar ili čak 99 centi. Mnogi od nas su se probudili, po mom mišljenju, iz demokratskih laži da su stvari bile bolje. Tada smo mislili da su stvari bile bolje - dodao je Negron.

Uoči izbora, ankete su takođe sugerisale da su mnogi Latinoamerikanci – širom SAD, a posebno u Pensilvaniji – bili privučeni Trampovim predlozima da blokira migrante na granici između SAD i Meksika i donese mnogo strožije zakone o imigraciji.

Danijel Kampo, Amerikanac iz Venecuele, rekao je da ga Trampove tvrdnje o puzajućem "socijalizmu" podsećaju na situaciju koju je imao prilike da oseti u svojoj domovini.

- Razumem zašto migranti odlaze, ali morate to da uradite to na pravi način. Došao sam legalnim tokovima u Ameriku - rekao je on.

- Stvari moraju da se urade legalno. Mnogi od nas bili su zabrinuti što su granice bile otvorene pod administracijom Bajden-Haris - dodao je on.

Kolektivno, pomeranje Latinoamerikanaca ka Trampu, njegovo držanje prema glasačima iz bele radničke klase i njegova povećana podrška među biračima koji nisu fakultetski obrazovani uopšte, stvorili su nepremostivu prepreku za Kamalinu kampanju.

Godine 2020. Džo Bajden je imao 24 odsto prednosti kada su u pitanju glasači mlađi od 30 godina. Ovog puta to vođstvo se smanjilo na samo 11 odsto.

Iako su Afroamerikanci još uvek u velikoj meri podržavali Kamalu (85%), u Viskonsinu se Trampova podrška među tom populacijom više nego udvostručila, sa 8 odsto 2020. godine na 22 odsto na ovim izborima.

Neka od najznačajnijih "bojnih polja" bila su u Viskonsinu i to tri okruga oko Milvokija poznata kao Vau okruzi - Vokeša, Ozaki i Vašington.

Kamala nije uspela da značajno pojača Bajdenov udeo glasova iz 2020. godine u ovim prigradskim oblastima, dok je takođe skliznula i u ruralnim, belim delovima države u kojima je dominirao Tramp.

Preliminarni rezultati takođe pokazuju da Harisova nije uspela da dobije toliko glasova koliko Bajden u najvećem, kulturološki najraznovrsnijem gradu Viskonsina - Milvokiju.

Majkl Vagner, profesor na Univerzitetu Viskonsin-Medison, rekao je da njeni direktni pozivi biračima iz radničke klase možda nisu napravili veliku razliku s obzirom na nacionalnu političku klimu.

Ted Dikler je dao svoj glas u vatrogasnoj stanici na periferiji malog grada Vaukeša.

- Glasam za Trampa zbog pitanja granice, ekonomije i da nema više ratova - rekao je, noseći šešir Green Bay Packersa.

- Videli smo ogromnu razliku kada je Tramp bio predsednik - rekao je Dikler, dodajući da ga je privuklo to što je Tramp prigrlio bivše demokrate poput Roberta Kenedija mlađeg i Tulsi Gabard, za koje se čini da će oboje imati uloge u novoj Trampovoj administraciji.

- Inflacija je velika stvar, i mislim da je Haris ne shvata baš. Mislim da će nam svima biti bolje kada se Tramp vrati - rekao je on.

Trampove ekonomske poruke dotakle su i glasače iz radničke klase u srednjozapadnoj državi Mičigen.

Sa skoro svim prebrojanim glasovima, Tramp predvodi državu koju je izgubio 2020. godine za oko 85.000 glasova. Povećao je svoj udeo u glasanju u ruralnim oblastima, kao i u okrugu Makomb, domu brojnih glasača radničke klase u predgrađu Detroita.

Jedan od njih, Nahim Udin, vozač dostave i bivši radnik u Fordu, glasao je za Trampa jer je rekao da će bivši predsednik sniziti cene.

- Otišao sam da kupim auto, kamate su naglo porasle. To je ceo razlog zašto sam glasao za njega - rekao je 34-godišnjak. 

Isto važi i za Jian Jian Šejn, vlasnicu malog preduzeća u gradu Voren, koja je rekla da će Tramp smanjiti porez na prihod i pomoći ljudima poput nje.

Demokrate su pokušale da prilagode svoje ekonomske poruke u Mičigenu, hvaleći svoja ulaganja u proizvodnju električnih automobila, dok su dobijali podršku predsednika United Automobile Workers Šona Fejna, čestog Trampovog kritičara.

Ali republikanci su uspeli da "neutrališu" te poruke tvrdeći da će prelazak na električna vozila dovesti do gubitka radnih mesta, rekao je profesor sa Univerziteta Mičigen Met Grosman.

Ono što je na kraju koštalo demokrate među plavim ovratnicima u različitim demografskim grupama bila je percepcija da su oni krivi za visoke cene i ograničen budžet.

- Uglavnom, birači su osetili ekonomsku bol zbog inflatornog perioda posle kovida, i oni su to iskazali protiv Bajdena i Kamale - rekao je profesor sa Univerziteta Mičigen, Džonatan Hanson, piše BBC.

(Kurir.rs/V.M.)