OVO JE TRAMPOV KORAK KOM SE U MOSKVI NAJVIŠE NADAJU Na njemu se temelji "Putinov plan za pobedu", predviđa neočevikan potez: Ima li šanse da se ostvari?

Neizvesnost oko toga šta će Donald Tramp učiniti povodom "ukrajinskog pitanja" se nastavlja. Rasprave o tome što će Tramp učiniti s Ukrajinom kreću se od toga da će je ostaviti na cedilu pa sve do toga da će biti još žešći od Džoa Bajdena.

Bez obzira na to što Ukrajina nije bila među "top deset" tema predizborne kampanje, to će pitanje biti jedno od najvažnijih Trampovih spoljnopolitičkih prioriteta, uz, naravno, stanje na Bliskom istoku i ekonomske odnose s Kinom.

Činjenica je da se samo dan nakon izborne pobede čuo s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, pa bi Ukrajina mogla biti prva tema kojom će se nakon preuzimanja vlasti pozabaviti nova američka administracija. U Kijevu već najavljuju susret Zelenskog sa Trampom.

I Tramp, očigledno, smatra da je to problem, odnosno rešenje problema, od kojeg želi započeti svoj drugi mandat kao uspešan, po čuvenoj rečenici koju je često spominjao na predizbornim skupovima - "Ja donosim mir".

Tramp je uveren u svoju istorijsku, pa i božansku misiju ("Sa mnom počinje zlatno doba"), pa je tako "mir u Ukrajini" jedna od glavnih tačaka te njegove misije. A onda tu uvek može biti - i ovako i onako. Međutim, započinje operacija "ukrajinska kvadratura kruga".

Tramp je odabrao Ukrajinu kao "problem koji on može rešiti preko noći" i time potvrditi svoju superiornost i zadati još jedan udarac demokratama, koji za to nisu bili sposobni. Ipak, pitanje je može li on to zaista da učini jer nešto se pita i Kijev, a pogotovo Moskva kao ključni akteri u svemu tome. Naime, SAD ima veće poluge pritiska na Kijev, ali za sada su ti njegovi "napori" samo račun bez (kremaljskog) krčmara.

Sve zavisi o tome koliko su Rusi zaista spremni na kompromis jer iako stalno govore da su "u pripravnosti za pregovore", uvek je to sa zadrškom "prema našim uslovima".

Međutim, to je sada i pitanje Trampovog prestiža i taštine jer je obećao završetak rata. I neki prorežimski ruski analitičari poručuju da treba biti oprezan jer bi rusko odbacivanje predloga Trampa moglo okrenuti protiv Rusije. Kako navodi Foreign Policy, s obzirom na političke uloge vezane za Ukrajinu i Trampovu želju da ga se doživi kao snažnog državnika - pobednika imirotvorca - mala je verovatnoća da će dopustiti da ispadne slabić ili da njime manipuliše ruski predsednik Vladimir Putin.

Naime, gubitak Ukrajine, odnosno pobeda Rusije u ratu, smatrao bi se porazom SAD-a, a time i samog Trampa.

"To sugeriše da će ipak imati odmeren i promišljen pristup prilikom oblikovanja svoje ukrajinske politike", ističe Foreign Policy.

Uz sve to, treba napomenuti da ni američki vojno-industrijski kompleks ne bi nešto takvo dopustio, a kako smo rekli, Tramp je ipak prvo biznismen, pa će i taj lobi itekako uticati na njegov odnos prema Ukrajini. Tako da su sva ona nagađanja po kojima će Tramp prepustiti Ukrajinu Putinu zapravo samo "ludom radovanje", jer to bi bila voda na mlin Putinu, što čak ni Tramp ne može da dopusti.

A kakvi su scenariji mogući? Krenimo od onoga kojem se u Moskvi najviše nadaju - a to je da se Ukrajina prepusti samoj sebi, dakle na milost i nemilost Rusije. U kampanji su mnogi prokremaljski političari i analitičari "zagovarali" Trampovo "puštanje Ukrajine niz vodu" i na tome temeljili "Putinov plan za pobedu". On "podrazumeva" da će SAD prestati opskrbljivati Kijev oružjem, odnosno da ga njime neće opskrbljivati kao do sada, te da će uskratiti izdašnu finansijsku pomoć, odnosno da će je davati po drugačijim, bankovnim kreditnim uslovima. To je nešto što je vrlo moguće jer je Tramp ipak pre svega biznismen, a tek onda političar i njegov je "kod razmišljanja" više prilagođen biznisu.

Moskva se nada da će se u tom slučaju većina tereta prebaciti na Evropu, a to će, smatra, izazvati nezadovoljstvo i otpor stanovništva, pa će evropske vlade morati takođe početi smanjivati i uskraćivati pomoć Kijevu. Ali, kako god bilo (na primer, potpredsednik Džej Di Vans otvoreno je govorio da ga nije briga za Ukrajinu), to je ipak teško ostvarivo. Tramp, koliko god bio nepredvidiv, teško da može dopustiti Putinovu pobedu, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što dobar deo tamošnje javnosti Rusiju i Putina doživljava kao suparnika, a osim toga, to mu neće proći ni kod većine republikanskih prvaka u Kongresu.

Podsetimo samo da su vodeći republikanski kongresnici i senatori tražili napismeno od predsednika Bajdena da dopusti Kijevu upotrebu dalekometnih američkih projektila za gađanje unutar ruske teritorije, što bi moglo da znači da Tramp može to da odobri u slučaju da to ne učini Bajdena do primopredaje u januaru 2025. godine. Uz to, Putin ipak ne može sebi dopustiti, s obzirom na svoju ulogu mesije, da Amerika bude ta koja je postigla mir. Putin, kako je, i to ne jednom, deklarisao, želi pregovore o Ukrajini, ali bez nje. On će učiniti sve kako bi Trampa naveo na to da o miru pregovaraju Moskva i Vašington a onda i Kijev.

Uhvati li se Tramp na taj Putinov lepak, to je realna i najveća opasnost za Kijev. I još nešto, na šta veliku pažnju skreće Foreign Policy - eventualni gubitak Ukrajine i Putinova pobeda ohrabrili bi i Kinu, odnosno možda podstakli na "konačno rešenje" pitanja Tajvana. A kako je Kina njegov najveći suparnik, Tramp ne može dopustiti da se i Kina, ne samo Rusija, oseti jakom i dovoljno snažnom da prkosi interesima SAD-a.

Stoga i Moskva svemu tome pristupa vrlo oprezno. Uostalom, kao i svi ostali, jer su i oni svesni Trampove nepredvidljivosti i njegovih impulsivnih i instinktivnih reakcija. Tako je Putinov portparol Dmitrij Peskov oprezno prozborio o Trampovom mirovnom planu koji je objavio The Wall Street Journal, nazvavši ga "apstraktnim".

"Tamo je sve bezlično. Ovo više liči na plan Wall Street Journala, a ne Trampa za Ukrajinu. Publikacija je više apstraktne prirode", ocenio je Peskov i dodao da ne postoji ništa što može da reši taj problem odmah, ali veruje da će nova Trampova administracija tražiti mir, a ne nastavak rata.

"To je pomak nabolje", utvrdio je Peskov.

Dakle, scenario po kojem bi Tramp prepustio Ukrajinu Putinu (praktično) je nemoguće i neostvarivo. On bi podrazumevao ne samo udarac na Trampov imidž nego i imidž SAD-a. Osim toga, definitivno bi poremetio odnose SAD-a s EU kao najvažnijim političkim i ekonomskim partnerom jer bi po tom scenariju Trump dopustio da Putin ugrozi sigurnost Evrope, pogotovo istočne, što bi značilo da SAD ne diže ruke samo od Ukrajine nego i od Evrope, stoga takvog scenarija neće biti.

Trampov plan, koji je procurio, predviđa da se Ukrajina odrekne onog dela teritorija koji Rusi već drže pod okupacijom. No, i tu postoji kvaka. I sam je Putin na to reagova rekavši - nude nam naše za naše! On je ta područja ionako anektirao. Krim još 2014., a ostatak u septembru 2023. godine. Dakle, teško da će prihvatiti prekid rata i zadovoljiti se samo s 20-ak posto ukrajinskih teritorija, jer on hoće sve, odnosno želi neupitno prorusku vlast u Kijevu. U najgorem slučaju, mogao bi se odreći nekog manjeg dela ukrajinskog područja na krajnjem zapadu zemlje. Dakle, on ne želi 20 odsto, on može pristati na to da ne dobije 20 odsto područja. Ali, da se Tramp dvoumi, svedoči i to što se odmah "odrekao" svog saradnika Brajana Lanzea.

 VIDEO

Naime, Lanza je u razgovoru za BBC poručio Ukrajincima da mogu zaboraviti na Krim, odnosno kako će imati podršku da "oslobode sva okupirana područja". Ali, iz Trampovog okružena su reagovali i Lanzu demantovali, pa čak i degradirali. Naime, kako prenosi Rojters, iz Trampovog tabora je poručeno da "Lanza ne može govoriti u ime Trampa ", pa čak i da on ne radi za Trampa. Dakle, i tu je Tramp učinio pomak sada kada je postao predsednik. Očito je i to s prepuštanjem Putinu određenog dela teritorija sada upitno.

Plan predviđa i razmeštanje, piše britanski Telegraf, i međunarodnih snaga na liniji razdvajanja, dakle snaga Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. Ako za išta možemo staviti ruku u vatru, onda je to da Putin ni pod razno neće pristati na to. Pristajanje na dolazak mirovnih snaga iz NATO-a ili Evropske unije za Moskvu je ravno ratnom porazu. Osim toga, to bi značilo "zamrzavanje sukoba" nepovoljnog po Moskvu. Dakle, i ta je stavka apsolutno neostvariva.

Nadalje, postoji predlog da "ostatak" Ukrajine (ako se nekim čudom dogovori zamrzavanje sukoba na sadašnjoj liniji ili prepuštanje Rusiji okupiranih područja) 20 godina ne može ući u NATO, ali će imati "sigurnosni zajam" SAD-a i Evropske unije. I to je neprihvatljiva stavka i za Kijev i za Kremlj. Rusi, ponovimo, žele Ukrajinu u potpunoj svojoj sferi uticaja. Stoga su "sigurnosni zajmovi" Moskvi takođe neprihvatljivi. Rusija polazi od svojih "sigurnosnih interesa", a oni su posve jasni - u Kijevu ukrajinski Lukašenko, ruska vojska na granicama prema EU i sve to bez govora o bilo kakvoj mogućnosti ulaska u NATO i EU jer bi Ukrajina, kao i Bjelorusija, imala funkciju isključivo sigurnosnog sanitarnog koridora između Evrope i Rusije. I to je sve - Rusija, barem u ovom trenutku, neće pristati na "bilo kakav mir", a ni zamrzavanje sukoba na trenutnoj liniji bojišta.

Postoji u svemu ovome još jedno pitanje - ekonomsko. Tramp je, podsetimo, prvi uveo sankcije Rusiji, a on bi joj mogao i dodatno nauditi, i to poprilično. Naime, ako poveća proizvodnju američke nafte i plina (što se može očekivati jer je to i najavljivao), biće to jak udarac za rusku ekonomiju i njenu žilu kucavicu, kako to naziva Foreign Policy.

S obzirom na sve to, Trampov dolazak u Belu kuću ne znači nužno katastrofu za Ukrajinu, ali uz ograđivanje, ovo je racionalno promišljanje, a Tramp, kako iz iskustva znamo, ipak nije (uvek) racionalan političar.

Kurir.rs/Foreign poliicy/The Telegraph/Telegraf/Jutarnji/Preneo: D. P.