NEMAČKA IZMEĐU EKONOMSKE SNAGE I MIGRACIONIH IZAZOVA: Stručnjaci o geopolitičkoj borbi u srcu Evrope
U emisiji „Ni pet ni šest,“ gosti su razgovarali o složenim pitanjima sa kojima se Nemačka danas suočava – od migracionih pritisaka do pozicije političkog i ekonomskog lidera Evropske unije. Učesnici emisije, novinar Miroslav Stojanović, publicista Zoran Ćirjaković i geopolitikolog Dragan Petrović, dali su iscrpne analize o tome kako se migracioni tokovi i rastuća politička odgovornost Nemačke odražavaju na evropske odnose i geopolitičke tenzije.
Miroslav Stojanović, iskusni novinar, osvrnuo se na često korišćenu metaforu za Nemačku - „ekonomski džin, politički patuljak.“ Stojanović je istakao da ova metafora potiče još iz perioda posle Drugog svetskog rata, kada je Nemačka, želeći da se oslobodi negativnog nasleđa prošlosti, prepuštala glavne političke inicijative Sjedinjenim Američkim Državama i fokusirala se na ekonomski oporavak.
- Nemačka se prvi put usudila da politički iskoči iz senke Zapada tokom raspada Jugoslavije, kada je priznala Sloveniju i Hrvatsku uprkos protivljenju svojih saveznika - rekao je Stojanović. On smatra da danas, iako Nemačka ima ključnu ulogu u Evropskoj uniji, suočava se s političkom krizom unutar „semafor koalicije“, čije su nesuglasice postale izraženije zbog ekonomskih problema.
- Semafor koalicija od samog početka ima različite političke ciljeve, a kako se ekonomski kolač smanjuje, sukobi postaju neizbežni. Ta koalicija je bila oročena i pitanje je vremena kada će doći do njenog raspada - dodao je Stojanović, ukazujući na to da je nemačka politička scena u tranziciji koja bi mogla promeniti njenu dosadašnju poziciju.
Zoran Ćirjaković, publicista i analitičar migracionih tokova, podsetio je na razmere siromaštva u delovima Afrike i Azije, koje zapadni svet teško može da razume.
- Bedu kakvu danas vidimo u Severnoj Nigeriji ili Burkini Faso Srbija nikada nije iskusila. Ljudi su primorani da beže, jer u njihovim zemljama ne postoji perspektiva ni za osnovnu egzistenciju - istakao je Ćirjaković. On je opisao migracione puteve i opasnosti s kojima se migranti suočavaju, naglašavajući da su mnogi primorani na očajničke korake kako bi stigli do Evrope.
- Nemačka balansira između ekonomske potrebe za radnom snagom i političkih izazova koje donosi migracija. S jedne strane, potrebni su im radnici zbog demografske krize, ali politička cena migracije često je previsoka - rekao je Ćirjaković. Kao primer je naveo Japan, zemlju koja zbog stroge politike migracija sada prolazi kroz ekonomske i demografske poteškoće.
Govoreći o uticajima migracije na društvo, Ćirjaković je pomenuo i „seksturizam“ u zemljama poput Kenije i Gambije, gde evropske žene odlaze u potrazi za društvom i brakovima.
- Migracija nije jednostavno pitanje radne snage; ima duboke socijalne i ekonomske posledice koje često ostaju nevidljive - dodao je.
Geopolitikolog Dragan Petrović osvrnuo se na snagu nemačke industrije, ali i na izazove koje migracioni pritisci i nedostatak kvalifikovane radne snage donose za privredu zemlje.
- Nemačka se oslanja na stabilne resurse iz Rusije, kao i na povoljne saobraćajne veze sa postsovjetskim prostorom. Ipak, evropske sankcije prema Rusiji i sukobi u Ukrajini ugrožavaju tu povezanost - istakao je Petrović.
On je ukazao da, iako Nemačka ima visok BDP po glavi stanovnika, politička i geopolitička situacija u Evropi dodatno komplikuje njenu poziciju. U industrijskom sektoru postoji potreba za radnicima, ali većina migranata koji dolaze u zemlju nema dovoljno kvalifikacija za visokotehnološke poslove. Petrović je takođe skrenuo pažnju na specifičan odnos između Nemačke i Francuske u EU.
- Francuska ima političku prednost jer poseduje nuklearno oružje i pravo veta u UN-u, dok Nemačka preuzima vodeću ulogu u ekonomiji. Taj balans često kreira nesklad unutar EU, jer politički uticaj Francuske nadmašuje ekonomski potencijal Nemačke - zaključio je Petrović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore