"RAKETE KOJE JE BAJDEN ODOBRIO MOŽDA NEĆE MOĆI DA DOSEGNU MOSKVU!" Eksperti tvrde: Ukrajina neće koristiti oružje u punom kapacitetu?
Odluka administracije Džozefa Bajdena da odobri Ukrajini upotrebu američkih raketa dugog dometa za napade na teritoriju Rusije izazvala je niz reakcija, kako u međunarodnim, tako i u domaćim krugovima. Dok ruski zvaničnici upozoravaju na moguće posledice, sin novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi, nazvao je ovu odluku "potezom imbecila" koji žele da započnu treći svetski rat. Da li smo zaista na ivici globalnog sukoba? Na ovo pitanje odgovorili su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije prof. Miloš Laban, politički analitičar, i Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja.
Govoreći o Bajdenovoj odluci, prof. Miloš Laban je istakao da ona verovatno nije lično doneta od strane američkog predsednika:
- Najpre bih želeo da osvetlim termin "Bajdenova odluka". Kada govorimo o predsedniku koji često ima poteškoća i sa osnovnim dnevnim aktivnostima, jasno je da odluka nije isključivo njegova, već dolazi iz centra moći koji stoji iza njega. Taj centar, očigledno, ima dva cilja: prvo, da oteža Donaldu Trampu preuzimanje funkcije, na koju je izabran plebiscitarnom podrškom američkog naroda, i drugo, da obezbedi nastavak političkog uticaja trenutne administracije - rekao je Laban i dodao:
- Ako pogledamo kontekst, Donald Tramp nije samo dobio većinsku podršku na nacionalnom nivou, već su republikanci osvojili i Senat i Predstavnički dom. To znači da su sve tri grane vlasti bile pod kontrolom republikanaca. Pored toga, Tramp je imao priliku da imenuje još dvoje sudija Vrhovnog suda, što je dovelo do velike panike kod opozicije. Slična situacija nije viđena decenijama, još od vremena Bila Klintona.
Potom se dotakao izjave Donalda Trampa Mlađeg.
- Njegova izjava, u kojoj je vojnoindustrijski kompleks optužio za podsticanje Trećeg svetskog rata, ključna je za razumevanje šire slike. Treba da razumemo da vojnoindustrijski kompleks nije isto što i Pentagon. Pentagon čine ljudi koji žele da sačuvaju američku državu, a ne da uludo žrtvuju ljudske živote. Međutim, vojnoindustrijski lobi ima potpuno drugačije interese – njih vodi profit, bez obzira na cenu, čak i kada su u pitanju životi Amerikanaca - rekao je.
- Ono što meni budi nadu i optimizam je da unutar američkog sistema postoji takozvana "duboka država", ali ona nije jedinstvena. Jedan deo te strukture stoji iza Bidena i zagovara agresivne poteze, dok drugi deo podržava Donalda Trampa. Njegov uspon na poziciju predsednika, bez ikakvog prethodnog političkog iskustva, jasno pokazuje da iza njega stoji moćan saveznik - najverovatnije vrh američke vojske, njihov generalštab. Oni su svesni da su Sjedinjenim Državama potrebni strateški mir i razvoj kako bi povratile globalnu dominaciju - rekao je.
Potom se osvrnuo na potencijalni nuklearni sukob o kojem se sve više govori.
- Robert Kenedi mlađi je u intervjuu s Takerom Karlsonom dao precizan odgovor na to pitanje. Rekao je da Rusija ima tehnologiju da zaustavi američke rakete, dok Amerika nema sposobnost da se adekvatno brani od ruskih. Ovo jasno govori koliko je situacija delikatna. Mislim da je malo verovatno da će moćni centri iza Trampa dozvoliti eskalaciju do te mere.
O tome da li veruje da će se Bajdenovo naređenje sprovesti, Laban je rekao:
- Teško je reći. Postoji sličnost sa krajem Trampovog mandata, kada nije uspeo da spreči izborne neregularnosti, uprkos svom autoritetu. Na sličan način, pitanje je da li će Bajdenova odluka biti sprovedena, i ako bude, u kojoj meri. Već sada vidimo da administracija Bele kuće izbegava da jasno komentariše ovo naređenje, što ukazuje na moguću promenu kursa.
Nikola Perišić osvrnuo se na nejasnoće u vezi sa samom odlukom:
- Prvo bih se osvrnuo na ključnu stvar koju je profesor Laban pomenuo - da li je ova odluka uopšte doneta. Nemamo zvaničnu potvrdu. Štaviše, pojedini britanski i francuski mediji povukli su tu vest, što dodatno podstiče sumnju. Ovo može biti još jedan probni balon, pokušaj da se ispita javno mnjenje na globalnom nivou i proceni kako bi Rusija reagovala na potencijalno povećanje intenziteta sukoba - rekao je Perišić i dodao:
- Čak i da je odluka zaista doneta, postoje dva ključna pitanja. Prvo, da li će Ukrajina uopšte koristiti to oružje u punom kapacitetu? I drugo, koliki je domet tih raketa? Prema nekim analitičarima, rakete neće moći da dosegnu Moskvu, već će verovatno biti korišćene za ciljeve u bližim oblastima, poput Belgoroda, gde Ukrajina već sprovodi diverzije. Dakle, njihova svrha može biti više taktička nego strateška, sa ciljem jačanja pregovaračkih pozicija u budućim razgovorima.
Potom se dotakao kako vidi uticaj nove administracije u Vašingtonu na vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini.
- Nova administracija, predvođena republikancima, najavila je ukidanje svake vrste finansijske i vojne pomoći Ukrajini. S obzirom na to da republikanci kontrolišu i izvršnu i zakonodavnu vlast, neće imati izgovor ukoliko ne sprovedu ovu politiku. Međutim, treba imati u vidu da finansijska sredstva koja su već odobrena i poslata ne mogu biti povučena. Ono što mogu da urade jeste da zaustave buduće transakcije i promene prethodne odluke za naredni period - istakao je.
O tome da li će vremenski uslovi uticati na intenzitet sukoba u narednom periodu, Perišić je rekao:
- Apsolutno. Ulazimo u zimski period, kada vremenski uslovi i priroda terena postaju značajni faktori. Na delovima fronta gde je situacija najintenzivnija, zimski uslovi otežavaju logistiku i borbene operacije. Zbog toga je moguće da obe strane pokušavaju da u preostalim nedeljama do konsolidacije nove administracije u Vašingtonu zauzmu što bolje pozicije za pregovore. Međutim, zimski uslovi mogu ograničiti eskalaciju sukoba, čineći ovu odluku, ukoliko je doneta, više propagandnim potezom nego praktičnim.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
PREDSEDNIK VUČIĆ IZ BRISELA: Važno je da čujemo šta oni misle, kako doživljavaju budućnost Evrope