Oko 30 političkih protivnika i njihovih potomaka uspelo je da pobegne iz kampova smrti u kojima se svakodnevno izgladnjuje na hiljadu dece, a majke su prisiljene da ubiju sopstvene bebe

SEVERNA KOREJA - Malo mesta na svetu je strašnije od Kampa 14 u Severnoj Koreji. Užasan logor deli jezivu sličnost sa nacističkim mučilištima okruženim bodljikavom žicom. Stravične vesti doneli su disidenti koji su uspeli da pobegnu iz logora u kojima Kim Džong Un na nezamisliv način ubija nedužan narod, i to svoj narod.

Oko 30 političkih protivnika i njihovih potomaka uspelo je da pobegne iz kampova smrti u kojima se svakodnevno izgladnjuje na hiljadu dece, a majke su prisiljene da ubiju sopstvene bebe ukoliko "nisu rođene po pravilima".
Da biste završili iza zidina brutalnih kazamata ne morate uopšte da budete krivi, čak ne morate da budete rođeni. Ako ste u rodu sa nekim disidentom vaša sudbina je određena i pre nego što ste začeti.

Rodićete se, živećete i umrećete iza ograde. Tri generacije širih srodnika unapred su osuđene da skončaju u logorima, a da nikada nisu izašli na slobodu.

Šin Dong Hjuk rođen je u zloglasnom Kampu 14, i to kao beba - zatvorenik, 1982. godine, unapred osuđen jer su njegovi ujaci pokušali da pobegnu iz zemlje tokom šezdesetih. Oba roditelja su mu bila zatvorenici, a brak im je ugovoren u kampu. Da je beba rođena vanbračno, bila bi ubijena zajedno sa ocem i majkom. Jedan od logoraša koji je pobegao Đi Heon ispričao je monstruozan događaj.

"Jedna majka bila je prisiljena da udavi sopstvenu bebu u lavoru punom vode. Preklinjala ga je da je ne tera na to, ali on je toliko krvnički batinao da je samo spustila glavu novorođenčeta u lavor i čekala da izdahne. Plakanje je prestalo a mehurić se digao kada je dete ispustilo poslednji dah", ispričao je svedok.

Šin Dong Hjuk kaže da je kao dete godišnje morao da gleda bar tri pogubljenja. Česta kazna za, na primer, slučajno slomljeni uređaj bila je i odsecanje prstiju. Nekim ljudima pre streljanja usta bi bila napunjena kamenjem kako ne bi mogli da viknu ništa protiv režima. Onda bi dželati uzviknuli "ciljaj u izdajnika otadžbine, nišani, pali". Tela poginulih ljudi njihovi prijatelji i porodica zatim su, po naredbi, gađali kamenjem dok se koža ne oguli.

Kao i Hitler i Kim Džong Un tera zatvorenike da rade do iznemoglosti, maltene bez hrane. Dečica rođena u logoru moraju da se snalaze kako znaju i umeju da ne bi umrla od gladi. Jedu bube i crve a pacove smatraju delikatesom. Ukoliko ih uhvate da su uzeli makar i jedan kukuruz viška, batinaju ih pred vršnjacima, a mlaćenja imaju i smrtan ishod.

Potpuno prestravljena deca ponekad potpuno izgube dodir sa stvarnošću-Šin je u svojoj knjizi "Bekstvo iz kampa 14" dao jezivo priznanje: odao je stražarima da su njegova majka i brat planirali bekstvo jer je majka bratu dala više pirinča! Šin je bio svestan da će ih ubiti, ali da će i on biti pogubljen ako njihov pokušaj bega uspe. Posmatrao je obe egzekucije. Najpre majčinu, ona je bila obešena, a onda i streljanje brata. Dok su stražari njegovoj majci stavljali omču na vrat ona je pokušavala da ga pogleda, ali on nije skupio snage da je pogleda u oči.

U međuvremenu, Kim Džong Un planira da izgradi ski centar.