Slušaj vest

Na kazahstansko-uzbekistanskoj granici, okruženo stotinama kilometara pustinje, leži poluostrvo. U stvari, ono što je nekada bilo ostrvo. Tu se nalazilo supertajno sovjetsko postrojenje za razvoj i proizvodnju biohemijskog oružja i jedno je od najopasnijih mesta na planeti.

Vozroždenija je nekada bilo živahno ribarsko selo okruženo tirkiznim lagunama. To je bilo vreme kada je Aralsko more bilo četvrto najveće na svetu i bogato ribom.

Međutim, sovjetske vlasti odlučile se da vodu iz njegovih pritoka iskoriste za kanale za navodnjavanje. To je dovelo do nezapamćenog životinjskog i biljnog izumiranja, a Aralsko more je danas samo senka od nekadašnjeg prirodnog dragulja.

34.jpg
Foto: Shutterstock

Ostrvo Vozroždenija je prvobitno bilo površine 200 kvadratnih kilometara, ali je povlačenjem Aralskog mora „poraslo“ deset puta i postalo poluostrvo. Od nekadašnje oaze, ostalo je peščano dno puno pesticida.

Ali ono što ga čini još negostoljubivijim i jednim od najsmrtonosnijih mesta na planeti jeste činjenica da je na njemu bilo smešteno nekadašnje tajno sovjetsko postrojenjeza proizvodnju biohemijskog oružja.

Od sedamdesetih godina prošlog veka ostrvo je bilo odgovorno za nekoliko incidenata. Mlada naučnica se razbolela kada je 1971. godine njen istraživački brod „Lev Berg“ prošao kroz braonkastu maglu blizu ostrva.

Nekoliko dana kasnije dijagnostikovane su joj male boginje, iako je kao mala vakcinisana protiv njih. Uprkos tome što se oporavila, zarazila je još devet osoba u svom rodnom gradu, od kojih su tri preminule. Jedna od njih bio je njen mlađi brat.

Godinu dana kasnije, mrtva tela dvojice ribara pronađena su na ribarskom čamcutakođe u blizini ostrva. Iako nikada nije potvrđeno, smatra se da su preminuli od kuge. Nedugo zatim, ribari su počeli da vade mreže pune mrtve ribe. Niko nije znao razlog. Barem ne zvanično.

U maju 1988. godine, 50.000 primeraka sajga antilopa, koje su pasle na obližnjoj stepi uginule su u razmaku od jednog časa.

Tajne ostrva su ostale sačuvane od šire javnosti, delom zbog toga što to nije mesto gde može jednostavno da se ode. Od kada je napušteno, tek par ekspedicija je preduzeto na Vozroždeniju.

I to ne iz paranoje, već zbog potpuno opravdanih razloga.

Fotografije koje je iz vazduha napravila CIA 1962. godine pokazuju da je, za razliku od drugih ostrva u Aralskom moru, ovo imalo otvorenu streljanu, kasarnu, paradni prostor. Ali, ni to nije bilo toliko zabrinjavajuće.

Ono što, međutim, jeste su dodatno zgrade. Razne istraživačke građevine, ograđeni prostori za držanje životinja, kao i otvoreni poligon za testiranje. Ostrvo je pretvoreno u vojnu bazu najopasnije vrste - postrojenje za razvoj i testiranje biohemijskog oružja.

Projekat je bio potpuna tajna. Čak nije bio označen ni na sovjetskim vojnim mapama. Oni koji su za njega znali zvali su ga „Aralsk-7“. Tokom godina postrojenje i poligon su se razvili u svojevrsnu noćnu moru za živi svet, gde su periodično u vazduh ispuštani antraks, male boginje i kuga, a egzotične bolesti poput tularemije, bruceloze i tufusa stizale do peščanog tla.

grinard.jpg
Foto: Printscreen

 „Aralsk-7“ bio je deo programa za razvoj biohemijskog oružja na industrijskom nivou, koji je u jednom trenutku zapošljavao više od 50.000 ljudi u 52 postrojenja širom SSSR-a. Na nekada mirnom ostrvu u Aralskom moru antraks je proizvođen u ogromnim bačvama za fermentaciju.

Devet godina nakon curenja antraksa u postrojenju „Sverdlovsk 19a“, u kojem je 2. aprila 1979. godine umrlo 105 ljudi, sovjetska vojska odlučila je da se ratosilja svojih zaliha. Kace u kojima su gajene bakterije i bacili pomešane su sa varikinom i prebačene u grad Aralsk, na obali mora (sada se nalazi 25 kilometara od obale), gde su okrcane na barže i odvezene na tajno ostrvo Vozroždenija. Između 100 i 200 tona antraksa brzo je ubačeno u iskopane jame i zaboravljeno.

„Aralsk-7“ je zvanično zatvoren u novembru 1991. godine. Svi ljudi sa ostrva su evakuisani u roku od nekoliko nedelja, civilna i vojna infrastruktura su napušteni, a Kantubek je postao grad duhova.

Mnogi od kontejnera sa biološkim agensima nisu pravilno zapečaćeni, a tokom narednih dve decenije mnogi od njih su procureli u zemljište i vazduh.

Kurir.rs/RTS/BBC / Preneo: M. N.