Slušaj vest

Kalin Đeorđesku, nezavisni kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji poznat po proruskim stavoima i kritikovanju NATO i EU, plasirao se u drugi krug glasanja koji će biti održan 8. decembra.

Njegov rival će biti Elena Laskoni, reformistička kandidatkinja opozicione Unije za spas Rumunije (USR).

AP navodi da je 62-godišnji Đeorđesku nakon prebrojanih skoro 100 odsto glasova na jučerašnjim izborima osvojio 22,95 odsto, a Laskoni 19,17 odsto, čime je zamalo pretekla aktuelnog socijaldemokratskog premijera Jon-Marčela Čolakua kojem je pripalo 19.15 odsto glasova, iako je prvobitno izgledalo da će on biti učesnik drugog kruga.

elena01 EPA Robert Ghement.jpg
Elena Laskoni Foto: EPA Robert Ghement

Američka agencija navodi da je ovo prvi u 35-godišnjoj postkomunističkoj istoriji Rumunije da socijaldemokrate nemaju kandidata u drugoj rundi predsedničkih izbora, što je veliki udarac za najmoćniju stranku u zemlji.

Mediji ignorisali Đeorđeskua

Djoče vele navodi da je rezultat za mnoge više nego iznenađujući pošto ankete nisu predviđale da će desničarski političar Đeorđesku uopšte ući u drugi krug izbora.

On je poznat po izrazito religioznim i nacionalističkim stavovima, a protiv njega je 2022. pokrenut krivični postupak zbog veličanja odgovornih za Holokaust.

Zastupa proruske stavove i kritički se izjašnjava o članstvu Rumunije u NATO.

Iako su ga njegovi politički protivnici i tradicionalni mediji uglavnom ignorisali, Đeorđesku je ostvario veliki uspeh na društvenoj mreži TikTok.

Komentatori u Bukureštu su sinoć istakli da tradicionalni mediji i etablirani političari snose odgovornost što nisu dovoljno obraćali pažnju na njegovu političku propagandu na društvenim mrežama.

brena01 AP Alexandru Dobre.jpg
Kalin Đeorđesku Foto: AP Alexadru Dobre

Ni istraživači javnog mnjenja nisu predvideli njegov uspeh, a čak ni izlazne ankete tokom izborne večeri nisu nagovestile ovakav rezultat.

„Više ne na kolenima"

Tokom izborne večeri, Đeorđesku je na konferenciji za štampu prenošenoj putem Fejsbuka izjavio da se rumunski narod "osvestio" i pokazao volju da "više ne bude na kolenima, pod invazijom, ponižen".

Prema njegovim rečima, razlog za ovakvo glasanje je ekonomska nesigurnost.

- Večeras je rumunski narod uzviknuo "mir" - dodao je Đeorđesku, aludirajući na ruski agresorski rat protiv susedne Ukrajine.

Rumunija, koja se nalazi na krajnjem istoku Evropske unije, ima oko 19 miliona stanovnika i važi za jednu od najsiromašnijih zemalja Evrope.

Na severu se graniči s Ukrajinom, koja se već skoro tri godine brani od ruske invazije.

brena02 AP Alexandru Dobre.jpg
Foto: AP Alexadru Dobre

Ako Đeorđesku pobedi u drugom krugu izbora 8. decembra, to bi moglo da promeni rumunsku spoljnu politiku, koja je do sada bila strogo usklađena sa EU i NATO.

U Rumuniji predsednik odlučuje o spoljnoj i odbrambenoj politici i ima kontrolu nad obaveštajnim službama.

Njegova ovlašćenja su veća nego ovlašćenja nemačkog predsednika, ali manja nego ona koja ima predsednik Francuske.

Značajan duel

Kandidat Đeorđe Simijon, koji je ispao iz trke za predsednika osvojivši 14 procenata glasova, najavio je da će u drugom krugu podržati Đeorđeskua.

Simijon je član desničarske ekstremističke parlamentarne stranke AUR.

Za Rumuniju ova situacija nije potpuno nova: na predsedničkim izborima 2000. dogodila se slična situacija.

Tada su se u drugom krugu suprotstavili socijaldemokrata Jon Ilijesku i desničarski ekstremista Korneliju Vadim Tudor.

Demokratske stranke su tada udružile snage, a uz značajnu podršku evropskih saveznika, uspele su da spreče dolazak ekstremiste na najvišu državnu funkciju.

(Kurir.rs/AP/Dojče vele/Preneo: N. V.)