POČEO MINISTARSKI SASTANAK G7: Glavne teme ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani otvorio je danas trodnevni sastanak šefova diplomatija članica Grupe sedam najbogatijih liberalnih demokratija (G7), na kojem su glavne teme sukobi Izraela sa Hamasom u Pojasu Gaze i Hezbolahom u Libanu i rusko-ukrajinski rat.
Paralelno sa početkom trodnevnog ministarskog sastanka u mestu Fjuđi, oko 100 kilometara jugoistočno od Rima, pojavili su se znaci napretka u naporima na uspostavljanju prekida vatre u sukobu Izraela i Hezbolaha.
Pošto su na sastanak G7 stigli ministri spoljnih poslova SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Kanade i Japana, izraelski ambasador u Vašingtonu Majk Hercog izjavio je da bi sporazum o prekidu vatre u sukobu Izraela i Hezbolaha mogao biti postignut "u roku od nekoliko dana".
Sastanku su se danas posle podne pridružili šefovi diplomatija Saudijske Arabije, Egipta, Jordana, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Katara, kao i generalni sekretar Arapske lige.
Neki od njih, među kojima su ministri Jordana i Egipta, Ajman Safadi i Badr Abdelati, pozvali su na hitan prekid izraelskih udara u Gazi i Libanu, započetih zbog napada palestinskog Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine.
Najavljeno je da će se predstavnici SAD, Saudijske Arabije, Jordana, Egipta i UAE danas zvanično sastati sa ministrima članica G7 kako bi radili na finalizaciji plana za "dan posle" za Pojas Gaze.
Mnogima se žuri da napredak bude postignut pre nego što u januaru na dužnost stupi administracija izabranog predsednika SAD Donalnda Trampa, za koga se očekuje da će biti snažno naklonjen Izraelu.
Italijanski ministar Tajani je prošle nedelje dodao još jednu tačku na dnevni red sastanka G7, pošto je Međunarodni krivični sud u Hagu izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i šefa vojnog krila Hamasa Mohameda Deifa.
Italija je jedan od osnivača tog suda i 1998. je bila domaćin konferencije u Rimu na kojoj je dogovoreno formiranje te institucije.
Međutim, italijanska desničarska vlada pruža snažnu podršku Izraelu od prošlogodišnjeg napada Hamasa, dok istovremeno pruža humanitarnu pomoć Palestincima u Gazi.
Italijanska vlada je zauzela oprezan stav, potvrđujući podršku i poštovanje prema sudu, ali izražavajući zabrinutost da su nalozi za hapšenje politički motivisani.
Druga glavna tema ministarskog sastanka G7 je rat u Ukrajini. Tenzije su sve veće otkako je Rusija prošle nedelje testirala hipersoničnu balističku raketu u napadu na ukrajinski grad Dnjepar.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je taj napad izveden u znak odmazde zbog ukrajinske upotrebe američkih i britanskih raketa većeg dometa kojima Kijev gađa ciljeve dublje na ruskoj teritoriji.
Pružanje vojne i ekonomske podrške Ukrajini od ruskog napada na tu zemlju u februaru 2022. predvode članice G7, koje su sada zabrinute zbog mogućnosti da Trampova administracija promeni američki pristup tom ratu kada 20. januara stupi na dužnost.
Kurir.rs/Beta/Foto: Ilustracija/Preneo: D. P.
BUŠATLIJA ANALIZIRA EKONOMSKU SITUACIJU:
· Reaguj
U TRENUCIMA KADA SE SUOČAVAMO SA NAJVEĆIM IZAZOVIMA, NAŠ ZADATAK JESTE DA NE DOZVOLIMO DA SRBIJA STANE Vučić: Daćemo sve od sebe da Srbija nastavi da ide napred