KAKO DIREKTORKA VALERIJA KRŠI SANKCIJE PROTIV RUSIJE? Manekenka (25) koja se snima po Dubaiju slala Moskvi britansku opremu za rakete, tenkove i dronove (VIDEO)

Visokotehnološka oprema koju pravi britanska firma vredna blizu dva miliona evra prodata je kompanijama u Rusiji povezanim sa vojskom, pokazuju carinski dokumenti u koje je imao uvid BBC.

Istraga BBC dovodi u pitanje efikasnost sankcija uvedenih Rusiji otkako je počeo rat u Ukrajini.

Trag nas je odveo do Valerije Bajgaščine, 25-godišnjakinje koja živi u Belorusiji, a poreklom je iz centralnoazijske države Kazahstan.

Kao honorarni model, ona na društvenim mrežama redovno objavljuje detalje o njenom raskalašnom životnom stilu.

U poslednje dve godine posetila je Dubai, Šri Lanku i Maleziju.

Njene društvene mreže nisu davale nagoveštaja da je i direktorka firme koja šalje opremu vrednu milione dolara sankcionisanim kompanijama u Rusiji, što je pokazala naša pretraga carinskih dokumenata.

Prema beloruskim detaljima o registraciji, Bajgaščina je osnivačica i direktorka kompanije "Rama grupa".

Osnovana u februaru 2023. godine, ova grupa je registrovana na adresu u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, 3.713 kilometara od njenog doma u Belorusiji.

Obe zemlje su bivše sovjetske republike sa jakim trgovinskim vezama sa Rusijom.

Belorusija je i dalje najjači saveznik Moskve u Evropi.

Trgovinski podaci pokazuju da se, otkako su sankcije uvedene Rusiji u februaru 2022. godine, britanski izvoz u Kirgistan povećao za više od 300 odsto.

Stručnjaci podozrevaju da je neka od te robe zapravo namenjena Moskvi.

Carinski dokumenti do kojih je došao BBC ukazuju na to da je "Rama grupa" poslala Rusiji dve pošiljke najsavremenije optike koja može da se koristi za projektile, tenkove ili letelice.

Oprema je navedena na carinskom listu kao proizvedena u "Bek optronik solušns" u Hemel Hempstedu, u Hertfordširu.

Ova kompanija proizvodi izuzetno precizna sočiva koja se koriste u sistemima za nišanjenje i nadzor.

Iako se neka od njenih sočiva koriste i u zdravstvu i inženjerstvu, Bekova internet stranica detaljno navodi vojnu i odbrambenu namenu.

Sočiva i optička tehnologija koju prodaje "Bek optroniks" posebno se navode kao roba koja ili ne sme legalno da se izvozi u Rusiju ili mora da ima dozvolu britanskih vlasti pre nego što dođe do bilo kakve prodaje.

BBC je preko carinskih dokumenata, identifikovao ukupno šest pošiljki proizvoda za koje se kaže da ih je napravio "Bek" u ukupnoj vrednosti od 2,1 milion dolara i prebacio u Moskvu preko "Rame" i još jedne posredničke kompanije "Šisan".

U decembru 2023. i januaru 2024. godine, "Rama grupa" je poslala dve pošiljke u Moskvu, navevši ih kao „rotirajuće delove kamere“.

Ove pošiljke otišle su "Sol grupi", kompaniji sa sedištem u Smolensku, 320 kilometara jugozapadno od Moskve, koja je pod američkim sankcijama.

Nije najjasnije kojom međunarodnom rutom je ta roba stigla - dokumenti ukazuju na to da su neke pošiljke možda upućene sa Tajlanda.

"Šisan", još jedna kirgistanska kompanija, bila je odgovorna za još četiri pošiljke proizvoda "Bek optroniksa" vredne 1,5 miliona dolara.

U dve od ovih pošiljki nalazila su se „kratkotalasna infracrvena sočiva za kamere“ i poslate su "Ural optikal end mekanikal plentu", firmi koja pravi opremu za nišanjenje bombi i takođe je pod sankcijama zbog veza sa ruskom vojskom.

"Rama grupa" i "Šisan" dele istu adresu u Biškeku - savremenoj petospratnoj zgradi u luksuznom delu grada.

Međutim, kada su novinari BBC bili u toj zgradi, rečeno im je da je Valerija Bajgaščina van zemlje na poslovnom putu.

Pronašli su njen broj preko objava na društvenim mrežama i izneli joj optužbe.

Bajgaščina je rekla da je osnivala kompaniju, ali da ju je prodala u maju.

Ona je negirala optužbe, rekavši da, dok je kompanija bila u njenom vlasništvu, „nije bilo slato ništa slično“.

Potom je prekinula vezu.

Kasnije im je putem mejla poručila da su te optužbe „smešne“ i zasnovane na „lažnim informacijama“.

Istraživanje BBC pokazuje da je u maju ove godine ona prodala "Rama grupu" najboljoj prijateljici Anđelini Žurenko, koja vodi posao sa donjim vešom u Kazahstanu.

- Trgovinske aktivnosti se obavljaju isključivo u okvirima važećeg zakonodavstva Kirgistana. Kompanija ne krši nikakve zabrane. Bilo koja druga informacija je lažna - rekla je Žurenko za BBC.

Kao direktor druge posredničke kompanije "Šisan" naveden je Evgenij Anatolijevič Matvejev.

Novinari BBC su mu navode predočili mejlom.

Odgovorio je da su informacije „pogrešne“ i da on vodi „kompaniju koja snabdeva isključivo civilnom robom pravljenom u azijskim zemljama“.

- To se ne kosi sa zakonima države u kojoj radim i nema nikakve veze sa američkim sankcijama, zato što je nemoguće zabraniti slobodnu trgovinu azijskom robom široko dostupnom za prodaju i isporuku - pisalo je u njegovom odgovoru.

Nema dokaza da je "Bek optroniks" znao za ove pošiljke ili da je konačna destinacija sočiva Rusija.

Kompanija je odgovorila za BBC da nije imala nikakve veze sa tim pošiljkama.

- Bek nije slao ništa protivno kontroli britanskog izvoza ili sankcijama koje se primenjuju u Velikoj Britaniji. Nismo imali posla ni sa jednom stranom ili kompanijom u Rusiji, Kirgistanu ili Tajlandu, niti smo bili svesni da bilo koja pošiljka može na kraju da bude namenjena bilo kojoj od tih destinacija i nije slala ništa na te destinacije - navedeno je iz britanske kompanije.

Oni veruju da deo navedene opreme uopšte nije napravila kompanija i da su carinski dokumenti možda falsifikovani.

Ali ovi navodni izvozi deo su mnogo šire slike koja obuhvata pošiljke iz brojnih izvora.

Analiza carinskih dokumenata vašingtonske stručne grupe C4ADS sugeriše da je između jula i decembra 2023. godine "Šisan" obavio 373 pošiljke preko Kirgistana u Rusiju.

Od njih, 288 je sadržalo robu koja potpada pod carinski kod za „artikle za bojište visokog prioriteta“.

U istom šestomesečnom periodu, Rama grupa je izvršila ukupno 1.756 pošiljki Rusiji.

Od njih, 1.355 je bilo sa liste „artikala za bojište visokog prioriteta“.

Njene najskorije pošiljke, u koje spada elektronika kompanija iz SAD i Velike Britanije, otišle su ruskoj kompaniji "Titan-mikro", koja je pod američkim sankcijama od maja 2023. godine zbog rada u okviru ruskog vojnog sektora.

- Kad prodaju ovu tehnologiju klijentu koji je potencijalno ruski krajnji korisnik, oni do kraja moraju da razumeju da je to namenjeno ubijanju ljudi - kaže Olena Tregub iz NAKO, ukrajinske nezavisne antikorupcijske organizacije.

Ona upozorava da rupe u režimu sankcija koštaju ljudskih života.

- Bez tih tehnologija, ta oružja ne bi letela. Mozak tih balističkih projektila, mozak tih kamikaza dronova, napravljen je od zapadne tehnologije - kaže ona.

Međunarodne vlasti su svesne uloge Kirgistana u izbegavanju sankcija.

U aprilu, tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron boravio je u Biškeku i pozvao kirgistanske vlasti da učine više da se poštuju njihove sankcije.

Kirgistanski predsednik je izrazio uverenje da će zvanična poseta Kamerona njegovoj zemlji „dati podsticaj višestrukoj saradnji Kirgistana i Velike Britanije“.

Dejvid O’Saliven, specijalni izaslanik EU za sprovođenje sankcija, rekao nam je da ne prestaju napori za zaustavljanje „nelegalnih mreža nabavki“ i da se od „kompanija zahteva da obave dužne provere kako bi znale ko je krajni korisnik i gde ‘artikli za bojište’ na kraju završavaju.“

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)