VELIKI DAN ZA ISLAND, DOSTA IM JE IZOLOVANOSTI: Održavaju se vanredni parlamentarni izbori posle kojih ostrvska država može postati nova članica EU!

Islandski birači izlaze danas na prevremene parlamentarne izbore posle kojih bi zemlja mogla ponovo da odlučuje za članstvo u Evropskoj uniji, što izaziva velike podele u javnosti već godinama.

Zaokret se delom pripisuje krizi visokih troškova života budući da neki smatraju da bi članstvo u EU moglo da da podsticaj ekonomiji putem smanjenja trgovinskih barijera i da bi pridruživanje evrozoni smanjilo volatilnost deviznog kursa.

- Stanje ekonomije uvek je ono što podstiče pitanje članstva u EU. Inflacija i kamatne stope na Islandu su relativno visoke, a to uvek u fokus vraća pitanje evra - rekao je Eirikur Bergman, profesor politikologije na Univerzitetu Bifrost na Islandu.

Vulkanske erupcije utiču na privredu Islanda

Islandska privreda takođe je pogođena nizom vulkanskih erupcija, koje su prisilile hiljade ljudi da napuste svoje domove, nanele štetu na infrastrukturi i izazvale pad turizma.

Uprkos tome što nije član EU, Island je deo evropskog jedinstvenog tržišta, šengenskog prostora bez unutrašnjih granica i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA).

Zaokret prema podršci članstvu u EU mogao bi biti i posledica rata u Ukrajini.

- Ljudi gledaju svet i misle: "A šta je sa nama? Da li bismo trebali da budemo više povezani sa svojim saveznicima?" - rekao je Džon Stajndor Valdimarson, bivši poslanik i suosnivač proevropske liberalne Reformske stranke.

Referendum o EU

Islandski premijer Bjarni Benediktson raspustio je u oktobru parlament i sazvao izbore za 30. novembar, navodeći kao razlog neslaganje u vladajućoj tročlanoj koaliciji u kojoj su bili njegova Stranka nezavisnosti, Napredna stranka i Levo zeleni savez.

Opoziciona Reformska stranka, koja vodi u anketama s dvadesetak odsto glasova, koliko imaju i socijaldemokrate, želi da organizuje referendum o članstvu u EU ako pobedi na izborima.

Ipak, socijaldemokrate smatraju da bi referendum bio preuranjen i da bi mogao da izazove podele u zemlji.

- Ne želim da se dovedem u poziciju da kao predsednica vlade održim referendum o nastavku pregovora s EU na kojem 52 odsto birača kaže "Da", a 48 odsto "Ne" - rekla je liderka socijaldemokrata Kristrun Frostadotir za Rojters.

Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi te dve stranke zajedno mogle da dobiju 40 odsto glasova.

Valdimarson je rekao da bi se, budu li oni osnovali koaliciju posle izbora, referendum o prvom koraku prema članstvu u EU mogao održati u roku od četiri godine.

Pozitivan ishod vodio bi do pregovora o članstvu s EU, nakon čega bi se građani izjasnili da li žele zaista zvanično da pristupe EU ili ne.

Island je zatražio članstvo u EU 2009. godine posle finansijske krize, ali pristupni pregovori su suspendovani 2013. godine.

Vlade teško opstaju

Islandski birači za poslednje dve decenije poznati su postali po kritikovanju svojih vlada.

- U tom razdoblju glasali su protiv vlade na svim izborima osim na jednim - rekao je za AFP Olafur Hardarson, profesor na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu Island.

Izuzetak je Katrin Jakobsdotir iz Pokreta levo-zelenih, koja je ostala na dužnosti posle izbora 2021. godine, nakon što su glasači pohvalili njeno postupanje s epidemijom kovida-19, kaže stručnjak.

Njin naslednik Benediktson preuzeo je dužnost u aprilu, nakon što je Jakobsdotir odlučila da se kandiduje za predsednicu, ali je te izbore izgubila.

Hardarson je rekao da su islandski glasači posebno nestabilni i da je "na poslednja četiri izbora na Islandu između 40 i 50 odsto birača promenilo stranke između izbora".

(Kurir.rs/Index.hr/Preneo: V.M.)