Slušaj vest

Prvi put od početka ruske invazije, više od polovine, odnosno 52 odsto građana Ukrajine, zalaže se za skori početak pregovora o okončanju rata, dok 38 odsto insistira na tome da se zemlja bori do pobede, rezultat je ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela američka kompanija Galup

Poređenja radi, u 2023. godini je 63 odsto ispitanih bilo za nastavak rata do pobede, a 27 odsto za pregovore, dok je 2022. godine taj odnos bio još veći, jer je za nastavak rata do pobede bilo 73, a za pregovore 22 odsto ispitanih.

Kada je reč o istočnim regionima, u kojima se vodi rat, samo 27 odsto želi nastavak borbi, a pre dve godine ih je bilo 63 odsto. Među onima koji su za pregovore i što skoriji završetak rata 52 odsto dopušta mogućnost teritorijalnih ustupaka.

Ukrajina Rusija Rat .jpg
Shutterstock 

Galup je objavio i rezultate istraživanja javnog mnjenja koji se odnosi na evroatlantske integracije. Prema istraživanju, 51 odsto ispitanika očekuje da će se Ukrajina pridružiti NATO savezu u narednih 10 godina, a prošle godine ih je bilo više od 60 odsto. Istovremeno, 22 odsto ispitanih smatra da Ukrajina nikada neće biti primljena u NATO, što je dvostruko više nego godinu ranije.

Skepticizam raste i kada je reč o ulasku Ukrajine u Evropsku uniju. U prethodnim ispitivanjima čak 73 odsto građana Ukrajine je verovalo da će zemlja biti primljena u EU u narednih deset godina, a sada je taj broj pao na 61 odsto, s tim što 15 odsto misli da Ukrajina nikada neće postati članica EU.

Galup ocenjuje da se radi o „značajnom pomaku“ u raspoloženju ukrajinskog društva, a neki ukrajinski analitičari kažu da ti trendovi nisu iznenađujući, s obzirom na to da se o njima već neko vreme govori i na njih ukazuju istraživanja koja nisu dostupna javnosti.

profimedia0898074030.jpg
Roman PILIPEY / AFP / Profimedia 

Oni navode da su strah, očaj i umor od rata počeli da dominiraju nad nadom i verom u ratnu pobedu i smatraju da se u ukrajinskom društvu vidi sklonost ka okončanju rata.

Ukazuje se i da se u društvu pojavljuju različite vrste napetosti i netrpeljivosti, jer se u ratu profilisao sloj ljudi koji su na njemu profitirali, što je nuspojava svakog rata, dok je sve više videozapisa i informacija o prisilnim mobilizacijama građana.

Ovakve promene u raspoloženju građana Ukrajine vlastima u Kijevu „izbijaju iz ruku“ jedan od glavnih argumenata za odbijanje bilo kakvih kompromisnih opcija za okončanje rata. Do sada je glavna teza bila da je većina Ukrajinaca za „rat do pobede“.

Kurir.rs/Fonet/Agencije/Preneo: P. P.