NAKON ŠTO PADNE VLADA PADA I MAKRON? Francuski predsednik sklapa savez sa moćnim princom dok Pariz "gori", sve više zahteva za prevremene predsedničke izbore

Francuski predsednik Emanuel Makron nalazi se u poseti Saudijskoj Arabiji gde je sa princom prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom potpisao sporazum o strateškom partnerstvu dok se u Parizu odvija politička drama.

Međutim, predsednički izbori i to prevremeni možda bi mogli da uslede i u samoj Francuskoj, gde su za opciju odlaska Makrona sa funkcije pre kraja drugog mandata počeli da se zalažu ne samo ultradesnica i levičari, već i predstavnici umerene političke opcije.

To javlja izveštač italijanskog lista Korijere dela sera iz Pariza koji podseća da je Makron, kada je 9. juna uveče, nakon glasanja za Evropski parlament, naprečas raspisao vanredne parlamentarne izbore kazao da je to učinio da bi došlo do "razjašnjenja" situacije posle velikog uspeha Nacionalnog okupljanja i solidnog rezultata socijaldemokrata.

Ipak, do tog "razjašenja" nije došlo.

Italijanski dnevnik navodi da je, naprotiv, Francuska postala zemlja kojoj nije moguće upravljati u toj meri da i desnica i levica, a sada i centristi traže da sa vlasti ode upravo on - predsednik Republike.

Navodi se da je pravi cilj Marin le Pen, vodeće ličnosti Nacionalnog okupljanja, da kada padne Barnije sa njim padne i Makron.

Prevremeni parlamentarni izbori koje je Makron raspisao uprkos tome što su svi drugi političari bili protiv njih doneli su haotičan sastav Nacionalne skupštine, podeljene u tri bloka - levice, desnog centra i suverenista, koji nisu u stanju da formiraju većinu i međusobno sarađuju.

Navodi se da Makron već danima razmišlja o nasledniku Barnijea, ali da su to sve očajnički pokušaji, jer bi ti premijeri mogli da "potraju" i kraće od tri meseca koliko je na čelu vlade njen još uvek aktuelni predsednik.

Zbog toga se kao jedino rešenje za deblokiranje situacije pojavila hipoteza o ostavci Makrona.

Prema francuskom ustavu novih prevremenih parlamentarnih izbora ne sme da bude dok ne istekne barem godinu dana od prethodnih, što je osmišljeno kako bi se očuvala stabilnost zemlje, što je do sada i funkcionisalo.

Dakle, za pokušaj formiranja nove prave parlamentarne većine trrebalo bi sačekati barem do jula 2025.

Ali, ako bi Makron podneo ostavku, mogli bi da budu održani prevremeni predsednički izbori, čiji je redovni termin 2027.

Makron je oduvek odbijao takav scenario, ali sada to ne traže samo antisistemski političari poput  vođe ultralevice Žan-Lika Melanšona ili Le Penm već i bivši premijer Eduar Filip, koji je već najavio kandidaturu na "sledećim predsedničkim izborima, kada god da budu" i drugu predstavnici umerene opcije.

Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja od 29. novembra za odlazak Makrona sa vlasti je čak 63 odsto Francuza.

(Kurir.rs/France24/Il Corriere della Sera/Preveo i priredio: N. V.)