TRAMPOV PLAN DOLAZI U ŽIŽU: Teritorijalni ustupci Ukrajine bez ulaska u NATO

Predlozi tri ključna savetnika, uključujući Trampovog dolazećeg izaslanika za Rusiju i Ukrajinu, penzionisanog general-potpukovnika Kita Keloga, dele neke elemente, uključujući i negiranja članstva Ukrajine u NATO.

Analitičari i bivši zvaničnici nacionalne bezbednosti izražavaju ozbiljne sumnje da Tramp može da ispuni takvo obećanje zbog složenosti sukoba.

Međutim, sve zajedno, izjave njegovih savetnika sugerišu potencijalne konture Trampovog mirovnog plana.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, suočen sa nedostatkom vojnika i rastućim teritorijalnim gubicima, nagovestio je da bi mogao biti otvoren za pregovore.

Iako još uvek namerava da postane član NATO, on je ove nedelje rekao da Ukrajina mora da pronađe diplomatska rešenja da povrati neke od svojih okupiranih teritorija.

Ali Tramp bi mogao smatrati da Putin nije voljan da se angažuje, kažu analitičari i bivši američki zvaničnici, jer on drži Ukrajince na začelju i možda ima više da dobije daljim otimanjem zemlje.

„Putinu se ne žuri“, rekao je Judžin Rumer, bivši najviši američki obaveštajni analitičar za Rusiju, koji sada radi u istraživačkom centru Karnegi zadužbine za međunarodni mir.

Ruski lider, rekao je on, ne pokazuje spremnost da odustane od svojih uslova za primirje i pregovore, uključujući Ukrajinu odustajanje od NATO misije i predaju četiri provincije za koje Putin tvrdi da su deo Rusije, ali ih ne kontroliše u potpunosti, što je zahtev koji je Kijev odbacio.

Putin će, rekao je Rumer, verovatno čekati vreme, zauzeti više mesta i čekati da vidi koje ustupke, ako ih uopšte ima, Tramp može da ponudi da bi ga namamio za pregovarački sto.

Rojters je u maju izvestio da je Putin spreman da zaustavi rat dogovorenim prekidom vatre kojim se priznaju trenutne linije fronta, ali da je spreman da nastavi borbu ako Kijev i Zapad ne odgovore.

Rusija već kontroliše ceo Krim, jednostrano ga je oduzela Ukrajini 2014. godine i od tada je zauzela oko 80% Donbasa – koji se sastoji od Donjecka i Luganska – kao i više od 70% Zaporožja i Hersona, i male delove Nikolajevske i Harkovske oblasti.

Više od jednog plana

Od prošle nedelje, Tramp tek treba da sazove centralnu radnu grupu za izradu mirovnog plana, prema četiri savetnika koji su tražili anonimnost kako bi opisali privatna razmatranja. Umesto toga, nekoliko savetnika je iznelo ideje među sobom na javnim forumima i – u nekim slučajevima – Trampu, rekli su.

Na kraju krajeva, mirovni sporazum će verovatno zavisiti od direktnog ličnog angažmana Trampa, Putina i Zelenskog, rekli su savetnici.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da “nije moguće komentarisati pojedinačne izjave bez predstave o planu u celini“.

Portparol Trampa Karolin Livit istakla je da je Tramp rekao da će „učiniti ono što je neophodno da obnovi mir i obnovi američku snagu i odvraćanje na svetskoj sceni“.

Predstavnik Trampa nije odmah odgovorio na naknadno pitanje o tome da li novoizabrani predsednik još uvek planira da reši sukob u roku od jednog dana od preuzimanja dužnosti.
Ukrajinska vlada nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

Jedan bivši Trampov zvaničnik za nacionalnu bezbednost uključen u tranziciju rekao je da postoje tri glavna predloga: nacrt Keloga, jedan od izabranog potpredsednika Džej Di Vensa i drugi koji je izneo Ričard Grenel, bivši Trampov vršilac dužnosti šefa obaveštajne službe.

Kelogov plan, koji je koautor sa bivšim zvaničnikom Saveta za nacionalnu bezbednost Fredom Flejcom i predstavljen Trampu ranije ove godine, poziva na zamrzavanje trenutnih borbenih linija.

Kelog i Fleic nisu odgovorili na zahteve za komentar. Njihov plan je prvi preneo Rojters.

Tramp bi Kijevu isporučio više američkog oružja samo ako bi pristao na mirovne pregovore. Istovremeno, on bi upozorio Moskvu da će povećati američku pomoć Ukrajini ako Rusija odbije pregovore. Članstvo Ukrajine u NATO bi bilo stavljeno na čekanje.

Ukrajini bi takođe bile ponuđene bezbednosne garancije SAD, koje bi mogle da uključuju povećanje snabdevanja oružjem nakon postizanja sporazuma, prema tom predlogu.

U junskom intervjuu za Times Radio, britansku digitalnu stanicu, Sebastijan Gorka, jedan od Trampovih novih zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost, rekao je da mu je Tramp rekao da će naterati Putina na razgovore preteći neviđenim isporukama oružja Ukrajini ako Putin odbije.

Vens, koji se kao američki senator protivio pomoći Ukrajini, izneo je posebnu ideju u septembru.

On je rekao američkom podkasteru Šonu Rajanu da će sporazum verovatno uključiti demilitarizovanu zonu na postojećim linijama fronta koja će biti „jako utvrđena“ kako bi se sprečili dalji ruski napadi. Njegov predlog bi Kijevu uskratio članstvo u NATO.

Predstavnici Vensa nisu stavili na raspolaganje za komentar, a on tek treba da ponudi dodatne detalje.

Grenel, Trampov bivši ambasador u Nemačkoj, zalagao se za stvaranje „autonomnih zona“ u istočnoj Ukrajini tokom Bloomberg okruglog stola u julu, ali nije iznosio detalje. On je takođe sugerisao da članstvo Ukrajine u NATO nije u interesu Amerike.

Grenel, koji nije odgovorio na zahtev za komentar, tek treba da obezbedi mesto u novoj administraciji, iako i dalje ima Trampov sluh za evropska pitanja, rekao je Reuters viši savetnik Trampa za spoljnu politiku.

Ta osoba je rekla da je Grenel bio jedan od retkih ljudi na septembarskom sastanku Trampa i Zelenskog u Njujorku.

Verovatan povratak

Elementi predloga će se verovatno suočiti sa odbijanjem Zelenskog, koji je pozivnicu za NATO učinio delom svog sopstvenog „Plana pobede“, kao i evropskih saveznika i nekih američkih zakonodavaca, kažu analitičari i bivši zvaničnici nacionalne bezbednosti.

Prošle nedelje, ukrajinski ministar spoljnih poslova poslao je pismo svojim kolegama iz NATO pozivajući ih da izdaju poziv za članstvo na sastanku ministara spoljnih poslova u utorak.

Neki evropski saveznici izrazili su spremnost da pojačaju pomoć Ukrajini, a predsednik SAD Džo Bajden nastavlja da šalje oružje. To bi Trampa moglo koštati neke poluge da gurne Kijev za sto.

Kelogov plan, koji zavisi od povećanja pomoći Ukrajini ako Putin ne dođe za sto, mogao bi se suočiti sa povratkom u Kongresu, gde se neki od Trampovih najbližih saveznika protive dodatnoj vojnoj pomoći za ovu istočnoevropsku naciju.

„Mislim da niko nema realan plan za okončanje ovoga“, rekao je Rumer, bivši američki obaveštajac.

Kurir.rs//Rojters/TV Front/Preneo: P. P. 

 TRAMPOV PLAN