Slušaj vest

Poljska je često bila na meti agresivnih suseda, te je postala jedna od vodećih evropskih sila za bezbednost u trenutku kada su Francuska i Nemačka oslabljene unutrašnjim političkim problemima. Poljska planira iduće godine da potroši 4,7% svog BDP-a na odbranu, čime će postati jedna od vodećih članica NATO-a u odbrambenim izdacima.

Vlada Donalda Tuska procenjuje da će strateški vojni projekat koštati najmanje 2,35 milijardi evra. Poljske granice s Rusijom, Belorusijom, kao i Ukrajinom ujedno su i najistočnije spoljne granice Evropske unije i NATO-a. Tusk je kazao kako očekuje da će se "Istočni štit" s vremenom proširiti kako bi zaštitio i male baltičke države Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Poljska diže odbranu zbog ruske pretnje

- Sve što radimo ovde - a to ćemo činiti i na granici s Belorusijom i Ukrajinom - ima za cilj da odvrati i obeshrabri potencijalnog agresora, zbog čega je ovo uistinu ulaganje u mir. Potrošićemo milijarde zlota na ovo, ali trenutno cela Evropa s velikim zadovoljstvom posmatra ova ulaganja i naše poteze te će ih, ako bude potrebno, podržati - poručio je Tusk.

Dodao je kako želi da se Poljaci "osećaju bezbednije duž cele istočne granice." Tusk je takođe izjavio da će utvrđenja uključivati granicu Poljske s Ukrajinom, bliskim saveznikom, ali nije ulazio u detalje.

profimedia-0942660605.jpg
SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / Profimedia 

"Istočni štit": Niču barijere i rovovi na granici Poljske sa Rusijom

Duž granice niču protivtenkovske barijere poznate kao "ježevi" i biće integrisane s prirodnim preprekama poput rovova. Tusk je napomenuo da delovi projekta nisu vidljivi golim okom, ali da je uprkos tome reč o najvećem projektu te vrste u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.

Planovi uključuju i izgradnju sistema za izviđanje i otkrivanje pretnji, prednje baze, logističke centre, skladišta te raspoređivanje sistema za zaštitu od dronova, izvestila je državna novinska agencija PAP.

profimedia-0942660693.jpg
SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / Profimedia 

Poljska se ubrzano naoružava

Samo u 2024. godini Varšava za odbrambeni sektor izdvaja 4,12 posto BDP-a, osetno više od 3,43 posto koliko troši Estonija i 3,38 posto koliko troši SAD.

Naravno, zbog veličine ekonomije, u apsolutnom iznosu prvaci su Amerikanci s 824,3 milijarde dolara, dok je Poljska u apsolutnom iznosu za odbranu dala oko 35 milijardi dolara. Loša istorijska iskustva sa SSSR-om, u kombinaciji s napadom Rusa na susednu državu, Varšavi su bila sasvim dovoljna da brzo ojača svoju odbranu.

profimedia-0942660642.jpg
SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / Profimedia 

Najveći deo povećane potrošnje na vojsku, a koji bi iduće godine trebalo da skoči na 4,7 posto BDP-a, Poljska troši na nabavu nove vojne tehnike, svih tipova i za sve rodove vojske.

Od novih borbenih aviona, jurišnih helikoptera, dronova, raketnih bacača, haubica, oklopnih vozila i velike količine tenkova.

profimedia-0942660645.jpg
SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / Profimedia 

Ranije ove godine, zamenik poljskog ministra odbrane otkrio je da Ministarstvo planira da potpiše više od 150 ugovora za nabavku naoružanja i vojne opreme.

Poljaci su se prvo okrenuli svojim američkim saveznicima, računajući da je tu najveći izbor i najveća dostupnost i količina oružanih sistema koji im trebaju.

Kurir.rs/Večernji list/Agencije/Preneo: P. P.