MAKRON NA VLASTI DO MARTA I SUĐENJA LE PEN? Pad vlade u Parizu mogao bi da otvori put za izbor novog mladog predsednika Francuske u junu 2025, evo ko je on

Francuski predsednik Emanuel Makron sinoć se vratio u zemlju iz trodnevne posete Saudijskoj Arabiji taman kada je u Nacionalnoj skupštini počinjalo izglasavanje nepoverenja vladi premijera Mišela Barnijea čiji pad može da dovede i do njegovog prevremenog odlaska sa vlasti.

On je već isključio mogućnost podnošenja ostavke, što je ponovio u više navrata, poslednji put pre dva dana u Rijadu u društvu saudijskog princa prestolonaslednika Muhameda bin Salmana sa kojim je potpisao sporazum o strateškom partnerstvu dve zemlje dok je u Parizu politička kriza dostizala vrhunac.

Uprkos tome u Francuskoj je sve više glasova koji traže da on ode sa vlasti i to mnogo pre isteka drugog predsedničkog mandata 2027.

Za sada su pred Makronom dva puta, od kojih prvi predviđa da napravi predah od par dana, možda do naredne nedelje, kako bi omogućio da se u "republikanskim okvirima" dođe do sporazuma ili "pakta kojim se onemogućuje izglasavanje nepoverenja" kako to naziva Gabrijel Atal, koji je kratko bio na premijerskoj funkciji pre još manje dugovečnog Barnijea, čiji je mandat trajao svega 91 dan.

Atal tu misli na sve političke snage s izuzetkom ultradesničara Marin le Pen i ekstremnih levičara koje predvodi Žan-Lik Melanšon.

Socijalisti se nude da budu rešenje za takvu situaciju, ali pod uslovom da oni daju narednog premijera.

Drugim putem, mnogo kraćim od prvog, Makron može da krene ako novog mandatara imenuje u roku od 24 sata, možda već tokom televizijskog obraćanja, sledeći tako opet političku formulu koja tek što je doživela debakl, a to je da ministri budu iz stranaka desnog centra uz prećutnu podršku Le Pen u parlamentu i novog premijera.

- Može da menja premijera na svaka tri meseca, ali Makron neće da potraje do 2027. - kazao je Melanšon, koji je sa Le Pen srušio Barnijeovu vladu.

Zvanični razlog zašto je Le Pen odustala od podrške manjinskoj vladi bila je odluka Barnijea da pri usvajanju novog državnog budžeta izbegne glasanje u parlamentu, pozivajući se na ustavnu odredbu.

Verovatniji razlog je to što će 31. marta 2025. francuski sud presuditi po optužbi da je Le Pen zajedno sa stranačkim kolegama proneverila EU fondove, pa je rušenje Barnijea bila njena osveta Makronu.

A da bi u martu naredne godine, pored političke sudbine Le Pen, koja neće moći da se kandiduje na predsedničkim izborima 2027. ako bude proglašena krivom, moglo da se sazna i šta će biti sa Makronom, ukazuje izjava Žan-Fransoa Kopea, uticajnog člana stranke Republikanci.

On je jutros na televiziji Fransinfo kazao da veruje da Makron mora da podnese ostavku "oko 15. marta" kako bi vanredni predsednički izbori mogli da budu održani 9. juna 2025.

Bez Makrona, koji više ne može da se kandiduje, ali i Le Pen koja nije više vođa Nacionalnog okupljanja, ali i dalje ima ključnu ulogu u ultradesničarskoj stranci, njen mladi lider Žordan Bardela (29) mogao bi da bude favorit na izborima za predsednika Francuske.

(Kurir.rs/Nemanja Vlačo)