Merkelova, premda je izgubila tri odsto glasova u odnosu na prošlu sedmicu i dalje je najpopularnija i daleko ispred Štajnbrika

BERLIN - U Nemačkoj je, mesec dana pred savezne izbore, pat pozicija između vladajućih partija, sa kancelarkom Angelom Merkel na čelu i opozicionih, sa njenim izazivačem socijal-demokratom Perom Štajnbrikom, tako da bi i jedan i drugi blok dobio po 45 odsto glasova, pokazala je anketa, koju je danas objavio "Bild am Zontag".

Po toj anketi bi demohrišćani Merkelove, koji nemaju većinu, dobili standardnih 40 odsto glasova, a njeni koalicioni partneri, liberali šefa diplomtije Gvida Vestervela osvojili bi svega pet odsto glasova, procenat manje nego u prošloj anketi, dok bi na drugoj strani Socijaldemokratska partija (SPD) dobila 25 odsto, procenat više nego prošle sedmice, a partije Zeleni i Levica nepromenjenih 12 odsto, odnosno, osam odsto.

"Alternativa za Nemačku" (AfD) postaje popularnija i dobila bi tri odsto glasova, što nije dovoljno za ulazak u Bundestag.

AfD bi, međutim, mogla da na svoju stranu odvuče jedan broj glasova demohrišćana i liberala, ali i SPD i drugih partija, ukazuju analitičari, povodom ove stranke koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke i koju i vlast i opozicija kritikuju.

Merkelova, premda je izgubila tri odsto glasova u odnosu na prošlu sedmicu i dalje je najpopularnija i daleko ispred Štajnbrika.

Kada bi Nemci direktno mogli da biraju kancelara, za Merkelovi bi glasalo 54 odsto Nemaca, što je tri odsto manje nego u prošloj anketi, a za Štajnbrika 26 odsto, dva procenta više nego prošli put.

Više od 60 miliona Nemaca s pravom glasa pozvano je na savezne izbore 22. septembra, na kojima će se odlučivati ko će vladati Nemačkom u narednom četvorogodišnjem mandatu. Ko će vladati Nemačkom, otvoreno je pitanje.

Vladu "velike koalicije" demohrišćana Merkelove i Štajnbrika, navodno, niko ne želi, ali se o ovoj opciji, kao mogućoj, ali izgleda za obe partije i nepovoljnoj i opasnoj, priča već uveliko.

Od kako Merkelova u jednom intervjuu nije isključila mogućnost stvaranja vlade "velike koalicije" kakvu je ona već jednom u svom prvom mandatu vodila i od kako ankete pokazuju da će ovi izbori biti napeti, "velika koalicija" koju Nemci ne bi baš voleli sve je češće tema i medija i analitičara.

Analitičari kažu da i Merkelova i Štajnbrik imaju strah od "velike koalicije".

SPD, prema mišljenju analitičara, ne želi "veliku koalciju" s demohrišćanima zato što u takvom odnosu snaga, socijaldemokrate ne bi mogle da sprovedi svoja izborna obećanja, pre svega ona koja se odnose na povećanje poreza zarad opšteg blagostanja - investicija u školstvo, infrastrukturu, komunalne delatnosti i smanjenje zaduženosti.

Osim toga, socijaldemokrate, čije se milionsko članstvo od vremena Vilija Branta prepolovilo, imaju negativna iskustva iz prošle "velike koalicije" i verovatno se plaše kazni birača, pošto su na izborima 2009. godine osvojili čak skoro trećinu manje glasova nego 2005. godine.

Ali, ne samo socijaldemorkate, već i demohrišćani, smatraju da bi sada "velika koalcija" bila još nestabilnija nego onda od 2005. do 2009. godine. Osim toga, ona bi za demohrišćane, možda, mogla da bude i opasna.

To znači, kažu analitičari, da bi SPD, možda, na pola mandata, mogla da dozvoli "pucanje" koalicije i da glasovima Levice izabere novog kancelara ili da "izboksuje" nove izbore, na kojima Merkelova ne bi mogla da se kandiduje.

Osim toga, osim mogućeg nastavka sadašnje koalicije Merkel-Vestervele, pominju se i opcije pobede SPD-Zeleni i Levica, zatim da Zeleni "pretrče" kod Merkelove i Vestervela, ali i da Vestervelovi liberali, pretrče kod SPD i partije Zeleni...

Ovo su sve špekulacije i politička akrobatika u ovoj predizbornoj kampanji, u kojoj je jedino jasno da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu.