KAKO JE ILON MASK NAPRAVIO RAKETU I KRENUO SA SVEMIRSKIM PROGRAMOM? Eksperti otkrivaju: NASA mu tražila ogromnu količinu novca, u Rusiji ga odma odbili
U najnovijem izdanju emisije „Ni pet ni šest“, gosti su bili ekonomista Vladimir Đukanović i novinar Aleksandar Ašković, a tema razgovora bio je fenomen Ilona Maska - čoveka koji je svojom preduzetničkom drskošću, hrabrošću i neuobičajenim poslovnim potezima uspeo da pomeri granice u više različitih industrija.
U dinamičnoj diskusiji, gosti su pojasnili ključne elemente Maskovog pristupa, njegov način razmišljanja, odnos prema riziku i zaposlenima, kao i način na koji je uspeo da „prodrma“ tradicionalne, tromije sisteme poput svemirskih i automobilskih giganata.
- Za Ilona Maska se pominje da je na spektru autizma, da ima Aspergerov sindrom, što znači da može drugačije da postipičan profmatra svet, cifre, strategije i ciljeve. Mnogi milijarderi, kada dođu do ogromnog kapitala, povlače se u udobnost i komfor, investiraju u sigurnije projekte ili se posvete lagodnom životu. Međutim, Mask je čista suprotnost. On ulaže sav raspoloživi novac u nove, često sumanute ideje, do te mere da se dešavalo da, posle ogromnih ulaganja, završi spavajući na kauču kod prijatelja. To nije mit, već dokumentovana činjenica - on je hazarder na najvišem nivou - rekao je Đukanović i dodao:
- Njegov pristup ne može se posmatrati samo kroz prizmu genijalnosti ili ludosti. On jednostavno ne trpi birokratske prepreke i prenaduvane troškove. Kada je poželeo da lansira rakete i bavi se svemirskim programom, prvo je otišao u NASA-u. Tamo su mu ponudili cene koje su njemu, kao biznismenu, bile potpuno nelogične. Zatim je otišao u Rusiju, gde je shvatio da državne, birokratizovane kompanije jednostavno ne mogu ili ne žele da mu prodaju rakete, ali ih prave po razumnijim cenama. Onda je zaključio: Napravićemo sopstvenu raketu! Okupio je tim inženjera i dokazao da privatni sektor može jeftinije, brže i efikasnije da uradi ono za šta državne agencije troše nezamislive sume. To je srž njegovog uspeha - nepromenljivo verovanje da se sve može unaprediti i ubrzati ako se prilazi problemu sa svežim idejama i voljom da se rizikuje.
Đukanović ističe da su slični principi vođeni i kada je Mask kretao u osvajanje automobilske industrije putem Tesle.
- On je srušio predrasudu da je nemoguće kreirati masovno proizvedeno električno vozilo koje je konkurentno i privlačno kupcima. Ali da bi to postigao, bukvalno je ulazio u proizvodne hale, nije se plašio neuspeha, pa je pristajao i na to da tokom pandemije nastavi proizvodnju, izazivajući kritike onih koji su smatrali da su njegovi postupci neodgovorni. Međutim, njegov lični kompas je neprekidno usmeren ka inovaciji, ne ka socijalnim konvencijama.
Ašković se potom nadovezao na izjavu Đukanovića:
- Mask je zaista jedinstven slučaj. Za razliku od mnogih biznismena koji o riziku govore samo u teoriji, on ga živi. Ispostavilo se da je SpaceX bio jedno neuspešno lansiranje daleko od potpunog bankrota, a opet, upravo to poslednje lansiranje koje je uspelo, promenilo je sve. Nakon niza neuspeha, on je i svojim inženjerima, i sebi, i svetu obezbedio dovoljno podataka da nova lansiranja budu sve sigurnija. Tako je SpaceX od gomile polomljenih raketa došao do impresivnih serija uspešnih lansiranja. Kada bi pitali ljude u NASA-i zašto i oni ne mogu isto, odgovor bi bio da im Kongres nikada ne bi dopustio toliko neuspelih pokušaja. Mask, s druge strane, kao privatnik, ima luksuz da experimentiše, ruši rakete, gradi nove i time uči. Taj pristup je nedostižan za velike državne sisteme i konglomerate sputane političkim i finansijskim interesima - istakao je Ašković i dodao:
- Mnogi kritikuju Maska zbog stava prema radnicima, naročito u vreme pandemije, jer je forsirao rad i ignorisao opasnost od virusa. To svakako nije bio humani potez, ali treba shvatiti da on na rizik gleda drugačije. Kao što je spreman da uloži sav novac i spava na tuđem kauču, tako isto smatra da je za uspeh potrebno stalno gurati napred, bez pauze. To ne znači da je to ispravno, samo pokazuje njegov mentalni sklop. Istovremeno, on je uspeo da prodrma dve izuzetno stare i tromе industrije: svemirsku i automobilsku. U njima je nametnuo tempo razvoja i inovacija kakav se ranije smatrao nemogućim. Sva njegova priča o autonomnim vozilima, jeftinijim svemirskim letovima, globalnom internetu preko satelita Starlink – to su stvari kojima je poremetio ravnotežu na tržištu. Pitanje je samo koliko će dugo on moći da održava takav tempo i kakve će efekte to imati na dugoročno funkcionisanje tih industrija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Da li znate koji zadatak ima Ilon Mask u novom ministarstvu koje mu je poverio Tramp?
"NE PREPORUČUJE SE OPOZICIONIM PRVACIMA SA SLABIJIM SRCEM" Pogledajte četvrtih 100 od 1000 velikih stvari koje su urađene zalaganjem predsednika Vučića