Rusija je objavila da je Ukrajina pogodila vojni aerodrom u blizini Azovskog mora koristeći šest američkih balističkih raketa ATACMS.

Ovaj napad mogao bi podstaći Moskvu da lansira novu eksperimentalnu hipersoničnu raketu srednjeg dometa Orešnik na centre odlučivanja u Kijevu.

Napad je izveden oko četiri ujutro, a prema ruskim izvorima kao i američkom Forbsu, koristile su se balističke rakete ATACMS zajedno s novim dronovima-raketama Paljanica.

Cilj napada bio je Avijacijski zavod TANTK, poznat i kao Berijev zavod, ključni centar za popravku i modernizaciju ruskih aviona za rano upozoravanje i kontrolu, modela A-50 AWACS.

Osim aviona sa radarskom tehnologijom, zavod u Taganrogu održava i transportne avione IL-76, avione za patrolu IL-38, civilne avione kao i letelice za strane korisnike. Ovaj objekat je od strateške važnosti za Rusiju.

Detalji ukrajinskog napada na Berijev zavod

Napad na vojni kompleks u Taganrogu nije izveden samo raketama ATACMS, već navodno i dronovima-raketama Paljanica. Prema analitičaru Valeriju Rjabihu iz ukrajinskih medija, meta ovog napada bila su “ključna vojna sredstva Rusije”.

„Na tom aerodromu su bili smešteni bombarderi Tu-95, modifikovani za lansiranje raketa H-101 umesto H-555. Zavod Berijev pruža tehničku podršku avionima A-50 AWACS, koji igraju značajnu ulogu u organizovanju ruskih napada na Ukrajinu,“ tvrdi Rjabih.

Ukrajina, prema njegovim rečima, sve više diversifikuje svoje metode napada, uključujući korišćenje domaćih raketa-drone kao što su AN-196 Ljutij (Žestoki) i Paljanica. Ove dronove-rakete Ukrajina koristi za ciljeve od strateške važnosti, a njihova proizvodnja značajno je ubrzana, tvrde iz Kijeva.

Paljanica - moćno, a ekonomično oružje

Paljanica, sa dometom od skoro 700 kilometara i bojevom glavom od 45 kilograma, idealna je za napade na hangare koji čuvaju avione kao što su A-50. Ova drona-raketa pruža razarajuće efekte slične ATACMS raketi, ali po znatno nižoj ceni od oko 100.000 dolara. Ovo je čini posebno korisnom za masovne i precizne napade.

Prema autoru Dejvidu Aksu iz američkog Forbsa, napad na Berijev zavod uz pomoć Paljanice mogao bi biti samo uvod u još veće napade na ključne ruske vojne kapacitete.

profimedia-0921230417.jpg
AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia 

Ukrajinska industrija ubrzava proizvodnju

Industrija u Ukrajini od ovog leta proizvodi Paljanicu u ograničenim količinama, dok je nedavno ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov objavio da je ova drona-raketa ušla u serijsku proizvodnju uz podršku Ministarstva odbrane.

alianicija je rezultat rada privatnog startapa i predstavlja značajan iskorak u razvoju ukrajinskog naoružanja.

Pored Paljanice, Ukrajina je primila i prve rakete-drone Peklo („Pakao“), za koje se spekuliše da su alternativa zapadnim krstarećim raketama Storm Shadow i Scalp. Peklo je razvijen za lansiranje sa vazdušnih platformi i dodatno proširuje arsenal preciznih udara ukrajinske vojske.

Sve veća sposobnost Ukrajine

Napad na Berijev zavod u Taganrogu otkriva sve veću sposobnost Ukrajine da ciljano pogađa ključne vojne infrastrukture Rusije.

Korišćenje dronova-raketa kao što su Paljanica i Peklo ne samo da smanjuje troškove zapada, već i omogućava efikasnije napade na strateške mete.

Dok Ukrajina ubrzava proizvodnju savremenog naoružanja verovatno uz abnormalnu podršku zapada, prvenstveno kako bi uštedeli, Rusija se suočava s dodatnim izazovima u zaštiti svojih vojnih resursa.

„Dve rakete oborila je posada sistema protivvazdušne odbrane Pancir, dok su ostale skrenute uz pomoć elektronskog ratnog sistema“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane.

Moskva je izjavila da nije bilo mrtvih ni povređenih, već samo štete na vojnim vozilima i zgradama u blizini. „Ovaj napad zapadnim oružjem dugog dometa neće ostati bez odgovora, i biće preduzete odgovarajuće mere“, izjavio je američki zvaničnik.

Leteći radar A-50 “Bumbar”

A-50 ima nadimak “Bumbar”, a NATO izveštajno ime “Mainstay”, funkcioniše kao vazdušni sistem upozorenja i kontrole (AWACS) za nadzor. U službu je ušao 1985. godine, sa oko 40 proizvedenih do 1992. godine. Najnovija modernizacija jednog A-50 obaveljena je nedavno, u novembru 2023. godine.

A-50U je duboko unapređena verzija A-50, koja je razvijena u Sovjetskom Savezu na bazi vojnog transportnog aviona Iljušin Il-76. Originalni A-50 je navodno bio sposoban da kontroliše do deset borbenih aviona za presretanje vazduh-vazduh ili napad vazduh-zemlja.

AVION A-50.jpg
Printskrin Youtube 

Avion AEW&C može da leti četiri sata sa dometom od 1.000 kilometara od svoje baze, uz maksimalnu poletnu težinu od 190 metričkih tona. Da bi se dodatno proširio domet, avion može da se puni gorivom vazdušnim tankerima Il-78.

Glavni sistem A-50 je radar Vega-M koji je dizajnirao MNIIP, a proizveo NPO Vega. Radar može da prati do 150 ciljeva istovremeno u krugu od 230 kilometara. Veliki ciljevi, poput brodova, mogu se pratiti na udaljenosti od 400 kilometara.

Tačne mogućnosti A-50U su poverljive, ali je nadogradnja navodno modernizovala elektroniku aviona i povećala udobnost posade.

VKS su prvi put upotrebile svoj A-50U u stvarnoj borbi tokom operacija protiv terorističkih grupa u Siriji. Posle početka eskalacije sukoba u Ukrajini, dve takve letelice su izgubljene, jedna 14. januara iznad Azovskog mora i druga 23. februara iznad regiona Krasnodarskog kraja. Prema ruskim izvorima, za oba incidenta okrivljena je prijateljska vatra.

Kurir.rs/Oruzjeonline/Preneo: P. P.