Slušaj vest

Gruzijci ove subote biraju novog predsednika. Izbori se održavaju u senci velikih protesta protiv proruske partije "Gruzijski san" u zemlji.

Ovo nisu obični izbori. Raspoloženje u Gruziji je veoma napeto. Već više od dve nedelje traju masovni protesti širom zemlje, a vlasti su reagovale silom.

Protesti se odvijaju usred rastuće konfrontacije između političke opozicije i vladajuće partije Gruzijski san. Počelo je parlamentarnim izborima u oktobru, a eskaliralo je nedavnom najavom vlade da obustavlja proces pridruživanja Gruzije Evropskoj uniji.

Šef države sa ograničenim ovlašćenjima

Krizu su pogoršali amandmani na ustav iz 2017. godine, koji su omogućili partiji Gruzijski san da iskoristi svoju parlamentarnu većinu za sprovođenje određenih reformi.

Među njima su i izmene u proceduri izbora predsednika, koje su zemlju pretvorile u parlamentarnu republiku gde predsednik sada ima samo ograničena ovlašćenja.

Predsednički izbori 2018. godine bili su poslednji na kojima je šefa države birao direktno narod.

Salome Zurabišvili, čiju je kandidaturu tada podržala vladajuća stranka, odnela je pobedu. Međutim, od tada se odnos između ovog proevropskog predsednika i proruskog Gruzijskog sna pogoršao.

Prema novouvedenim reformama, šefa države, što je uglavnom ceremonijalna uloga, sada će birati elektorski kolegijum od 300 ljudi, sastavljen od 150 predstavnika novoizabranog parlamenta i 150 regionalnih delegata.

Pošto partija Gruzijski san ima i parlamentarnu većinu i značajan uticaj u regionima zemlje, opozicioni kandidati nemaju šanse za pobedu.

Politička kriza u Gruziji traje još od parlamentarnih izbora, kada je ubedljivu pobedu odnela proruska stranka Gruzijski san Autor: AP/Pavel Bednyakov

Opozicija bojkotuje izbore

Opozicija bojkotuje i novoizabrani parlament i predsedničke izbore, pa je Gruzijski san jedina partija koja je predložila kandidata. Prema zvaničnim rezultatima oktobarskih parlamentarnih izbora, vladajuća stranka je osvojila 89 od 150 mesta.

Međutim, ti izbori su bili uzdrmani brojnim nepravilnostima, zbog čega je Evropska unija pozvala na ponavljanje izbora. Opozicija je objavila izbornu prevaru masovnih razmera i odbila je da zauzme svoja mesta u parlamentu.

x01 EPA David Mdzinarishvili.jpg
EPA/David Mdzinarishvili Boidzina Ivanišvili, lider stranke Gruzijski san

Predsednica Zurabišvili je takođe odbacila rezultate izbora i rekla da je ona sada jedina legitimna državna institucija u Gruziji.Ona je dodala da se neće povući dok se ne održe novi parlamentarni izbori.

Gruzijski politički ekspert Gela Vasadze rekao je da predsedničke izbore u subotu ne treba priznati.

x05 AP Pavel Bednyakov.jpg
AP Pavel Bednyakov Protesti u Gruziji

- Kako se mogu održavati izbori kada je parlament nelegitiman? - upitao je on, dodajući da veruje da je došlo do velike prevare na parlamentarnim izborima u oktobru, čije rezultate gruzijsko društvo odbija da prizna.

- Najvažnije je da je prekršen ustav kada prvu sednicu parlamenta nije sazvao šef države i u vreme kada su predsednik i čitav niz opozicionara podneli tužbe Ustavnom sudu tvrdeći da bilo je izborne prevare - rekao je on za Dojče vele.

Kandidat krajnje desnice optužuje opoziciju da podiže "revoluciju"

Gruzijski san je za svog kandidata predložio Mihaila Kavelašvilija, bivšeg profesionalnog fudbalera i krajnje desničarskog člana parlamenta stranke Snaga naroda, koja podržava vladu.

Predstavnici gruzijskog civilnog društva identifikovali su ga kao jednog od autora kontroverznog zakona o stranim agentima, zakona koji je stupio na snagu u junu i koji zahteva "da organizacije koje dobijaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva treba da se registruju kao agenti stranog uticaja."

x AP  copy.jpg
AP Mihail Kavelašvili, kandidat za predsednika Gruzije

Zakon je bio katalizator žestokih protesta i izazvao je naglo pogoršanje odnosa Gruzije sa Zapadom. Neki sektori gruzijskog društva takođe su kritikovali Kavelašvilijevu kandidaturu zbog njegovog nedostatka visokog obrazovanja.

Sa druge strane, Kavelašvili je optužio opoziciju da je kontrolišu "članovi američkog Kongresa", za koje tvrdi da žele da izazovu "revoluciju" u Gruziji i stvore uslove poput onih u Ukrajini.

Politički ekspert Vasadze rekao je da se Kavelašvili može smatrati samo "imenovanim predsednikom", a ne izabranim. On ne veruje da je moguće održati fer izbore u Gruziji u sadašnjim uslovima.

Očekuje se još protesta jer država upozorava na eskalaciju

U međuvremenu, Gruzijski san je upozorio predsednicu Zurabišvili da mora da napusti predsedničku palatu u Tbilisiju do 29. decembra - dan kada bi novi predsednik trebalo da bude inaugurisan.

x01 AP .jpg
AP Salome Zurabišvili, aktuelna proevropska predsednica Gruzije

Ispred palate Orbelijani, zvanične rezidencije šefa države, postavljen je vozić kao novogodišnji ukras.

- Stavili su voz ispred palate Orbelijani. Da vidimo ko će ići - napisala je Zurabišvili na društvenim mrežama.

Protesti koji su u toku veoma zabrinjavaju vladu.

Služba državne bezbednosti je u utorak izdala saopštenje u kojem se tvrdi da "organizatori destruktivnih i kriminalnih dela planiraju da spreče, na svaki mogući način, izbor šestog predsednika Gruzije 14. decembra 2024. godine, kako bi veštački pokrenuli krizu".

Prema navodima vlasti, određeni pojedinci nameravaju da "eskaliraju situaciju koliko god je to moguće", što bi potencijalno moglo da dovede do "dva ili tri smrtna slučaja".

Služba državne bezbednosti je potom upozorila da će ovi ljudi onda optužiti vlast za "ubistvo" kao način podsticanja protesta.

(Kurir.rs/DW/Preneo: V.M.)