Slušaj vest

Švajcarska planira da uloži 250 miliona dolara u obnovu i nadogradnju svoje mreže starih atomskih skloništa, a takva mreža se sve više doživljava kao prednost u vreme sve veće globalne neizvesnosti, posebno jer je u toku sukob u Ukrajini.

Zahvaljujući zakonu iz 1963., Švajcarska je već ispred suseda poput Njemačke. Svaki od njenih 9 miliona stanovnika, uključujući strance i izbeglice, ima sigurno mesto u skloništu koje će ih štiti od bombi i nuklearnog zračenja.

"Ne znači da se pripremamo za sukob"

- U nadolazećim godinama (Švajcarksa) Konfederacija želi ukloniti neke stvari iz trenutnih pravila i obnoviti neka od starijih skloništa - rekao je za Rojters Luis-Henri Delarageaz, zapovednik civilne zaštite za kanton Vaud.

- To ne znači da se pripremamo za sukob – to nije poruka – ali imamo mrežu skloništa i moramo ih održavati i osigurati da budu funkcionalna - dodao je on.

profimedia-0685174770.jpg
SurvivalCondo.com/Cover Images/I / INSTAR Images / Profimedia 

Delarageaz je takođe rekao da je njegoa kancelarija zabeležila porast broja poziva zabrinutih stanovnika o skloništima nakon što je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine.

- Odjednom smo zaista bili izuzetno traženi, a ljudi su hteli znati gd‌e su skloništa, gd‌e je njihovo mesto, je li njihovo sklonište spremno...- rekao je.

Rojters piše da većina Švajcaraca ima privatna skloništa, ali neki se oslanjaju na zajedničke bunkere.

Primer skloništa u Finskoj

Uz Švajcarsku, Finska je druga zemlja po broju izgrađenih skloništa u Evropi. Njena javna skloništa mogu prihvatiti više od 4.5 miliona građana od ukupno 5.6 miliona, a prema potrebi u njih se može smestiti i celokupno stanovništvo. Finski zakoni kažu da svaka građevina veća od 1000 četvornih metara mora imati sklonište.

Kurir.rs/Indeks/Rojters/Preneo: P. P.