Neuobičajeni izbori u Nemačkoj: Kako se ova politička kriza odražava na Srbiju?

Uz Božićne praznike u Nemačku dolazi i praznik demokratije, izbori.

Možda će vas zanimati
Diplomatija
Ko je milioner - favorit za novog kancelara Nemačke: U slobodno vreme pilot i ne baš veliki ljubitelj migranata
Fridrih Merc, lider nemačke partije CDU
Zašto se semafor ugasio?
Aktuelni socijaldemokratski kancelar, Olaf Šolc, očekuje veliki pad podrške na izborima. On jeste inicijator glasa o poverenju dosadašnjoj vladi, poznatoj po bojama uključenih partnera kao semafor koalicija, ali ta inicijativa je suštinski iznuđena. Nakon jako loših rezultata u pokrajinama Saksoniji, Brandenburg i Tiringiji na istoku zemlje, najmanji koalicioni partner u tročlanoj koaliciji, liberali (FDP), osetili su se ugroženim.

FDP nije uspeo da pređe cenzus ni u jednoj pokrajini i doživeli su najveći pad od sve tri vladajuće stranke. Najnovije ankete na nacionalnom nivou pokazuju da FDP stoji na 4%, u odnosu na cenzus od 5%. Prema tome, sukobi FDP i SDP su proizvod borbe FDP-a za opstanak na političkoj sceni. Antagonizam između ove dve stranke postao je javan kada je početkom novembra Šolc otpustio ministra finansija i lidera FDP-a, Kristijana Lindnera.

FDP nastoji da se distancira od SDP i Zelenih, kako bi se uzdigao iznad cenzusa. Postoje, naravno, krupna politička i ideološka neslaganja unutar koalicije. Osnova svih ovih sukoba je ekonomska kriza i različita rešenja koja tri vladajuće stranke nude.

Nemačka ekonomija je doživela pad BDP-a od -0.3% 2023. godine, a ove godine je BDP porastao svega - 0.2% u trećem kvartalu 2024. Posledice COVID pandemije, imigraciona kriza, rat u Ukrajini, troškovi zelene tranzicije, inflacija i energetska kriza izrazito negativno utiču na nemačku ekonomiju. FDP se zalaže za mere štednje, rezanje socijalnih davanja, dok se SDP i Zeleni zalažu za povećanje poreza i zaduživanje. Dakle, to su dijametralno suprotne ekonomske politike.

M. Popow / imago stock&people / Profimedia Zgrada Bundestaga u Berlinu

Što se tiče rata u Ukrajini, postoje značajne razlike u vladajućoj koaliciji. Zeleni snažno podržavaju slanje pomoći Ukrajini, dok je SPD na primer izrazito protiv upotrebe TAURUS raketa protiv meta na ruskoj teritoriji. FDP načelno podržava Ukrajinu, ukoliko to ne opterećuje nemačku fiskalnu stabilnost. Političke razlike su vremenom postale nepremostive i zato su tri stranke rešenje našli u prevremenim izborima. Možemo očekivati da će se međusobni napadi i optuživanja za loše stanje u Nemačkoj između tri dojučerašnje partnerske stranke intenzivirati. Cilj je, naravno, da se odgovornost sa sebe skine i prebaci na drugog, kako bi se povećao rejting na izborima.

Obećanja u kampanji

Kampanja je uveliko počela i za nemačke standarde ona je neobično emotivna i lična. Sve stranke koriste uveliko društvene mreže za kratke i afektivne forme obraćanja svojim biračima. To često uključuje blaćenje političkih protivnika, preuveličavanje sopstvenih uspeha i tuđih neuspeha, i slično. Rečju, u poređenju sa prethodnim kampanjama danas dominira populistička retorika. Ovde treba pomenuti i dve stranke na dva ekstremna pola, čija podrška raste, stranka ekstremne levice Pokret Sara Vagenkneht (BSW) i stranka ekstremne desnice Alternativa za Nemačku (AfD).

BSW nastao je izdvajanjem iz nemačke levice i nosi ime po istaknutoj političarki levice i nemačkoj poslanici. Stranka baštini levu ekonomsku politiku, socijalno i kulturno je konzervativnija od levice, evroskeptična, izrazito suprotstavljena NATO-u i Americi i blagonaklona je prema Rusiji.

AfD postoji već duže od decenije i od BSW se razlikuje pre svega po ekonomskoj politici, koja je liberalnija, te po izraženom nativizmu, nacionalizmu i antagonizmu prema imigrantima. Treba napomenuti da da postoje inicijative za zabranu AfD-a zbog anti-ustavnog delovanja ove stranke.

Zbog drugih međusobno kompatibilnih stavova obe stranke su zanimljive Ruskoj Federaciji. Kontakti između njih postoje, prevashodno između AfD i Rusije. Na primer, Peter Bistron, nemački evroposlanik iz redova AfD, pod istragom je zbog primanja mita od ruskog medija iz Češke, „Voice of Europe“.

Rumunski predsednički izbori nam pružaju primer kako hibridne operacije mogu da katapultiraju radikalne političke opcije do neslućenog uticaja na političkoj sceni. Kalin Đorđesku, radikalno desni političar i poklonik fašističke Gvozdene garde Kornelija Kodreanua, preko sofisticirane kampanje na društvenim mrežama pobedio je u prvoj rundi predsedničkih izbora. On se pre svega oslanjao na TikTok i njegov viralni potencijal, da širi svoje poruke. Rumunski Ustavni sud poništio je izbore zbog veza za kriminalnim grupama i mogućih veza sa Rusijom. Te veze je obelodanila rumunska bezbednosna služba, SRI .

Pro-EU protesti u Rumuniji
Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia

U Nemačkoj postoji bojazan da bi strani akteri na sličan način mogli da utiču na desetine hiljada influensera na društvenim mrežama da promovišu kandidate koji njima odgovaraju. Takvi hibridni ratovi su veliki izazov za nemačko društvo, i samim tim, za stabilnost države.

Reformski kurs CDU
CDU, po svim anketama stoji jako dobro u poslednjih par meseci, na oko 32%. Izvesno je da će CDU biti stožerna stranka buduće nemačke vlade. Izborni program i plan za prvih 100 dana vlade su razrađeni. Planirana je reforma poreskog sistema, sa olakšicama za porodice, mala i srednja preduzeća. Nemačka birokratija takođe je veliki problem. Nekadašnja efikasnost zamenjena je nepotrebno složenim birokratskim procedurama koje koče ekonomsku dinamiku nemačkog društva.

Racionalizacija nemačke birokratije i pojednostavljenje procedura javne uprave je bitna stavka novog programa CDU. Što se tiče zelene agende, CDU veruje da je prebrzo odustajanje od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, termoelektrana i nuklearnih elektrana, ugrozilo nemačku industriju, pre svega auto-industriju. Brza tranzicija ka obnovljivoj energiji je skupa i vladajuća koalicija nije razmišljala o ekonomskim i socijalnim cenama te tranzicije. CDU se zalaže za pragmatičan i ekonomski racionalan pristup zelenoj tranziciji. Na kraju, CDU se zalaže za reforme tzv. „plafona zaduživanja“, tj. granice do koje zemlja sme da se zadužuje. Preterano restriktivna politika zaduživanja dovodi do prenosa troškova na građane, putem rezanja socijalnih davanja ili povećanja poreza. To je nešto što treba da se promeni.

Šta to znači za Srbiju?

Što se Srbije tiče, izbori u Nemačkoj biće period političke pasivnosti Nemačke u Evropi, doduše kratkoročne. Nemačka je glavni motor proširenja EU i glavni zagovornik aktivnijeg angažovanja EU na Zapadnom Balkanu. U ovoj izbornoj godini Nemačka će biti fokusirana na svoje unutrašnje izazove, kao i na odnose sa SAD.

Francuska, takođe, ima svoje unutrašnje probleme, nakon pada vlade.

Već sam napomenuo da se Nemačka ekonomija suočava sa određenim izazovima. Srbija i Nemačka su ekonomski snažno uvezane i nemačke firme u Srbiji su bitan deo lanaca proizvodnje i snabdevanja. Međutim, velike firme u Nemačkoj poput Volkswagen, Bosch, ThyssenKrupp i druge, prolaze kroz težak period. One smanjuju proizvodnju i radnu snagu kako bi se nosile sa ekonomskim izazovima. Ove i druge velike nemačke firme, partneri su ili čak i suvlasnici mnogih kompanija u Srbiji poput ZF u Pančevu, Leoni u Kraljevu i Nišu, Siemens u Kragujevcu itd.

Možemo očekivati efekat „prelivanja“ (spillover) krize iz Nemačke u Srbiju. Zbog toga je neophodno da Srbija preduzme korake kako bi ublažila „efekat prelivanja“ negativnih ekonomskih efekata iz Nemačke. Ipak, verujem da će to biti kratkoročna kriza i da će se nemačka ekonomska dinamika nastaviti, kada nova vlada sprovede plan reformi.

Nova nemačka vlada biće posvećenija razvoju saradnje sa Srbijom i drugim zemljama u regionu. Građani Srbije mogu da očekuju ubrzanje evrointegracija, što je jedan od prioriteta CDU i za šta se ova partija Konrada Adenauera, Helmuta Kola i Angele Merkel stalno zalagala. U više zaoštrenom geopolitičkom okruženju, to važi još više nego ikada pre.

Nemačka