PUTIN TRLJA RUKE: "Ovo je božji dar za predsednika Rusije!" Otkriveno šta je najveći neprijatelj evropske odbrane, panika u NATO

Dok kontinentalne članice NATO saveza, suočene sa zabrinjavajućim potezima Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje, hitno pokušavaju da povećaju potrošnju i proizvodnju za odbranu, evropskim odbrambenim kompanijama onemogućena su ulaganja, tvrde visoki zvaničnici NATO-a i nekoliko izvora iz industrije.

Taj skup pravila koristi se za procenu u šta ulagati, a u šta ne. Tako, na primer, norveški državni fond, sa gotovo 1,8 triliona dolara imovine i udelima u više od 9.000 kompanija, zabranjuje ulaganja u kompanije kao što su Erbas i Boing zbog njihove povezanosti sa proizvodnjom nuklearnog oružja.

- ESG u Evropi apsolutno ide na ruku Rusiji - rekao je jedan istaknuti zvaničnik evropske odbrambene industrije.

Odbrambenim kompanijama potrebna su ulaganja da bi održale svoje programe i razvijale dugoročne tehnologije.

- Kada fondovi ne ulažu u odbranu, to ograničava sposobnost industrije da dodatno ulaže u nove veštine i tehnologije - izjavio je portparol "BAE Systems", kompanije sa sedištem u Velikoj Britaniji, najvećeg evropskog izvoznika u oblasti odbrane, koja se takođe našla na norveškom spisku zabranjenih.

Švedska odbrambena kompanija "Saab" dodaje da kriterijumi isključenja štete ne samo napretku u industriji već i potrebama država za jačanjem odbrambenih kapaciteta.

- Evropska odbrambena industrija mora da zadrža dugoročni pristup kombinaciji privatnog i javnog finansiranja kako bi dostigla kapacitete koje zahtevaju njeni kupci - rekao je Viktor Valstrom, šef komunikacija i održivosti u kompaniji Saab.

Bivši finski premijer Sauli Ninisto, u nedavnom izveštaju za Evropsku komisiju, rekao je da su evropske zalihe tenkova pale za 77 odsto između 1992. i 2022. godine, broj borbenih aviona smanjen je za 57 odsto, dok je broj podmornica prepolovljen.

- Oprema je danas naprednija, ali mogle bi proći decenije dok se, nakon godina nedovoljnog ulaganja i regulatornih prepreka, njen broj ponovo poveća - dodao je.

Dvojica bivših ministara britanske vlade prošle godine su rekla da je "perverzno što se odbrambeni sektor izbegava u trenutku kada u Ukrajini besni rat". Naveli su i istraživanje koje pokazuje da su oko dve od pet institucionalnih investitora odbile ili zaustavile ulaganja zbog ESG kriterijuma.

Istovremeno, u SAD-u važe drugačija pravila. Tamo je duboko ukorenjeno mišljenje da je ulaganje u odbranu vredna investicija.

- Finansiranje odbrambenog sektora u SAD-u je društveno prihvaćeno i ne postoje ESG prepreke kakve vidimo u Evropi - rekao je Oliver Kasvort, zvaničnik u kancelariji za odbranu i bezbednost Evropske investicione banke.

Sa njim je saglasan i portparol francuske multinacionalne kompanije "Thales", koji dodaje je da se u SAD-u odbrana smatra ključnom komponentom koja doprinosi globalnoj stabilnosti:

- Odbrana je jedna od najregulisanijih industrija na svetu, a Thales posluje u skladu sa najstrožijim etičkim normama i standardima sektora.

Bivši finski premijer Ninisto naveo je da se EU suočava sa "ogromnim jazom" u ulaganjima u odbrambenu tehnologiju u poređenju sa SAD-om, koji troše i do 12 puta više od same EU. Evropska odbrambena agencija je još u novembru prošle godine potvrdila da odluke o ulaganjima iz finansijskog sektora podležu sve strožim ESG kriterijumima.

- Zbunjujuće je što i dalje postoje institucije i organizacije koje veruju da je ulaganje u odbrambenu industriju na neki način u suprotnosti sa ciljevima održivosti. Ne mogu da zamislim ništa održivije od sprečavanja rata - rekao je admiral Rob Bauer na nedavnom odbrambenom samitu u Češkoj.

Iz kompanije "Thales" takođe poručuju da nema održivosti bez bezbednosti.

- Evropski političari jasno su stavili do znanja da je jačanje odbrane evropski prioritet. Ovde nije reč o suprotstavljanju jednog cilja drugom - rekao je njihov portparol.

Međutim, finansijski sektor često isključuje iz ESG okvira ono što se naziva kontroverznim oružjem, koje ima potencijal da nanese značajnu štetu civilima. Tako, na primer, "Scottish Widows", glavni škotski penzioni fond, odbija da ulaže u kompanije koje proizvode ili koriste određene vrste oružja, poput hemijskog i biološkog oružja, protivpešadijskih mina i kasetne municije.

Sličnu politiku ima i londonska kompanija za upravljanje imovinom "Schroder", kao i jedan od najvećih britanskih penzionih fondova, "Universities Superannuation Scheme".

Uprkos raznim sporazumima, i dalje ne postoji međunarodno dogovorena definicija o tome šta se smatra kontroverznim oružjem. Iako su mnoge zemlje potpisale konvencije koje zabranjuju ili ograničavaju upotrebu protivpešadijskih mina i kasetnog oružja, evropske NATO članice bi u budućnosti mogle ozbiljno razmotriti da li ta oružja mogu biti ključna za njihovu odbranu.

- U vojnom smislu, protivpešadijske mine i kasetna municija su korisno oružje. Ako vodite odbrambeni rat, potrebne su vam mine da osigurate svoje linije. To je oduvek bilo jasno - izjavio je Volf-Kristijan Pes, viši saradnik za oružane sukobe pri Međunarodnom institutu za strateške studije.

Newsweek piše da povećanje potrošnje na odbranu može negativno uticati na kreditni rejting države, dok ulaganje u odbranu može oboriti rejting čak i na finansijskim tržištima.

- Trebalo bi da bude suprotno: ulaganje u odbranu treba tretirati isto kao ulaganje u mere koje ograničavaju klimatske promene - smatra Bauer.

Investitori se u velikoj meri oslanjaju na rejting agencije kao deo svojih analiza.

- Problem je u tome što različite ESG rejting kompanije koriste vrlo različite metode za analizu rizika i prilika u vezi sa održivošću - zaključuje Valstrem iz "Saaba".

(Kurir.rs/Newsweek/Jutarnji list)