Slušaj vest

Tokom svoje kampanje za Belu kuću, Trampje obećao da će prekinuti sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini, da će naterati Kijev na hitne mirovne pregovore i ostaviti NATO saveznike nebranjenim ukoliko ne izdvoje dovoljno sredstava na odbranu, što je uplašilo mnoge evropske NATO države.

Tramp zahteva od NATO članica da izdvajaju više od 2 odsto, što trenutno ispunjavaju samo 23 od 32 članice alijanse.

Novinar i spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, u razgovoru za Kurir istakao je da Tramp pokušava da na taj način, pritiskom, unese finansijsku disciplitu u Severnoatlantski savez.

- Donald Tramp je uvek opterećen finansijama i ekonomijom, tako da će na tome da insistira. Sjedinjene Američke Države izdvajaju dva puta više od cele Evrope za rat u Ukrajini, i Tramp traži da se stvori balans - kaže Jakšić, koji veruje da, uprkos pritiscima Amerike, do pucanja NATO pakta neće doći.

- Od raspada NATO-a neće biti ništa. Smatram da će Tramp uspeti da primora evropske NATO zemlje na povećanje izdvajanja za NATO. Ne zaboravimo da on preti carinama ne samo Kini, već i evropskim zemljama. Bez obzira što je Tramp ponovio mogućnost da Sjedinjene Države napuste NATO savez, od toga neće biti ništa - uveren je Jakšić.

Podsećamo, tim Donalda Trampa rekao je evropskim zvaničnicima da će novi američki predsednik zahtevati od država članica NATO-a da povećaju potrošnju za odbranu na 5 odsto BDP-a, ali i to kako planira da nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini.

Najbliži spoljnopolitički saradnici novoizabranog predsednika SAD saopštili su njegove namere u razgovorima sa visokim evropskim zvaničnicima tokom meseca, dok on učvršćuje svoju politiku prema Evropi i ratu u Ukrajini.

Prema kancelariji za upravljanje i budžet Bele kuće, SAD će potrošiti oko 3,1 odsto BDP-a na odbranu do kraja 2024. godine.

Tokom poslednje godine Trampovog prvog mandata 2020. godine, potrošnja Pentagona je dostigla 3,4 odsto.

Evo koliko su članice NATO-a tokom ove godine izdvajale za odbranu:

Poljska - nešto više od 4 odsto BDP-a; Estonija - 3,5 odsto; SAD - 3,4 odsto; Letonija - 3,2 odsto; Grčka - 3,1 odsto; Litvanija - 2,8 odsto; između 2-2,5 odsto izdvajale su: Finska, Danska, Velika Britanija, Rumunija, Severna Makedonija, Norveška, Bugarska, Švedska, Nemačka, Mađarska, Češka, Turska, Francuska, Holandija, Albanija, Crna Gora i Slovačka; više od 1,5 odsto izdvojila je Hrvatska, dok su najmanje izdvajali, od 1-1,5 odsto: Portugal, Italija, Kanada, Belgija, Luksemburg, Slovenija, a najmanje je to činila Španija sa nekih 1,3 odsto.

Kurir.rs/Dimitrije Petrović