SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O PANAMSKOM KANALU: Zašto je Tramp bacio oko na ovaj plovni put? Amerika će moći ponovo da ga kontroliše, ali samo RATOM! (FOTO/VIDEO)

Nekadašnji američki predsednik Teodor "Tedi" Ruzvelt, koji je bio na vlasti od 1901. do 1909. godine, jednom prilikom je izjavio da je Panamski kanal "jedan od podviga na koje će Amerikanci biti najponosniji".

Tramp je dugo pretio saveznicima kaznenim merama u nadi da će dobiti ustupke, ali stručnjaci u obe zemlje su jasni - "osim ako ne krene u rat sa Panamom, Tramp ne može ponovo da povrati kontrolu nad kanalom koji su SAD pristale da ustupe krajem sedamdesetih godina prošlog veka."

Šta je Panamski kanal?

U pitanju je veštački plovni put koji koristi niz vrata i rezervoara dužine veće od 82 kilometra i koji preseca Panamuna pola i povezuje dva okeana - Atlantik i Pacifik.

On omogućuje veliku uštedu vremena i novca za brodove koji bi bez njega morali da prelaze više od 11.000 kilometara kako bi otplovili rt Horn na krajnjem jugu Latinske Amerike.

Američka administracija za međunarodnu trgovinu kaže da kanal štedi američkim poslovnim interesima "značajne troškove vremena i goriva" i omogućava bržu isporuku robe, što je "posebno značajno za vremenski osetljive terete, kvarljivu robu i industrije sa lancima snabdevanja koje rade tačno na vreme".

Ko ga je izgradio?

Napor da se uspostavi kanal kroz Panamu predvođen je inženjerom i arhitektom Ferdinandom de Lesepsom, koji je izgradio i egipatski Suecki kanal. Sve je počelo 1880. godine i projekat je napredovao nešto više od devet godina pre nego što je bankrotirao.

Malarija, žuta groznica i druge tropske bolesti uništile su radnu snagu koja se već borila sa posebno opasnim terenom i teškim uslovima rada u džungli, što je na kraju odnelo više od 20.000 života, prema nekim procenama.

Panama je tada bila provincija Kolumbije, koja je odbila da ratifikuje naknadni sporazum iz 1901. godine kojim su američke interesne grupe licencirale izgradnju kanala.

Teodor Ruzvelt je odgovorio slanjem američkih ratnih brodova na panamske obale Atlantika i Pacifika.

SAD su takođe unapred napisale ustav koji bi bio spreman posle sticanja nezavisnosti Paname, dajući američkim snagama "pravo da intervenišu u bilo kom delu Paname, kako bi ponovo uspostavile javni mir i ustavni poredak".

Kolumbijske trupe nisu bile u mogućnosti da pređu preko surove džungle, pa je Panama proglasila nezavisnost bez prolivanja krvi u roku od nekoliko sati u novembru 1903. godine.

Ubrzo je Panama potpisala sporazum kojim je timu iz SAD omogućeno da započne izgradnju.

Prema jednoj studiji, oko 5.600 radnika umrlo je tokom izgradnje kanala pod vođstvom SAD.

Zašto SAD više ne kontrolišu kanal?

Plovni put je otvoren 1914. godine, ali su skoro odmah Panamci počeli da dovode u pitanje legitimitet američke uprave nad kanalom, što je dovelo do onoga što je u zemlji postalo poznato kao "borba generacija" da ga preuzmu.

SAD su odustale od intervencija u Panami tridesetih godina prošlog veka. Do 1970-ih je bilo mirno, a onda su američki administrativni troškovi naglo porasli. Vašington je godinama pregovarao sa Panamom da mu ustupi kontrolu nad plovnim putem.

Administracija Džimija Kartera je radila sa vladom Omara Torijesa. Dve strane su na kraju odlučile da je njihova najbolja šansa za ratifikaciju da podnesu dva ugovora Senatu SAD: Sporazum o trajnoj neutralnosti i Sporazum o Panamskom kanalu.

Prvi sporazum daje pravo SAD da deluju kako bi osigurale da kanal ostane otvoren i bezbedan. Drugi, da će SAD predati kanal Panami 31. decembra 1999. godine i da od tada sporazum više neće važiti.

Oba su potpisana 1977. i ratifikovana sledeće godine. Sporazumi su napravljeni posle 1989. godine, kada je predsednik Džordž Buš stariji izvršio invaziju na Panamu da bi uklonio panamskog lidera Manuela Norijegu.

Krajem 1970-ih, dok se razgovaralo o ugovorima o primopredaji, ankete su pokazale da se oko polovine Amerikanaca protivilo odluci da se Panami ustupi kontrola nad kanalom.

Međutim, do trenutka kada se vlasništvo promenilo 1999. godine, javno mnjenje je promenilo stav, oko polovine Amerikanaca sada je bilo za.

Šta se događalo od tada?

Upravljanje kanalom je bilo efikasnije pod Panamom nego tokom američke ere, sa povećanjem saobraćaja za 17% između fiskalnih godina 1999. i 2004.

Građani Paname su glasali za referendum 2006. kojim se odobrava veliko proširenje kanala za smeštaj većih modernijih teretnih brodova. Proširenje je trajalo do 2016. i koštalo je više od 5,2 milijarde dolara.

Panamski predsednik Hoze Raul Mulinjo rekao je da "svaki kvadratni metar kanala pripada Panami i da će i dalje biti njen".

On je dodao da, iako je narod njegove zemlje podeljen po nekim ključnim pitanjima, "kada je u pitanju naš kanal i naš suverenitet, svi ćemo se ujediniti pod našom panamskom zastavom".

Cene transporta su porasle zbog suše prošle godine koje su uticale na brane kanala, što je primoralo Panamu da drastično smanji transportni saobraćaj kroz kanal i poveća cene za njegovo korišćenje.

Panama smatra da bi buduća povećanja naknada morala biti neophodna jer preduzima poboljšanja kako bi se zadovoljile moderne potrebe transporta. Mulinjo je rekao da se naknade za korišćenje kanala "ne određuju na osnovu hira".

Horhe Luis Kijano, koji je služio kao administrator plovnog puta od 2014. do 2019. godine, rekao je da svi korisnici kanala podležu istim naknadama, iako se razlikuju u zavisnosti od veličine broda i drugih faktora.

- Mogu da prihvatim da se korisnici kanala žale na povećanje cena usluga, ali im to ne daje za pravo da nam ga otimaju -  rekao je Kijano.

Zašto je Tramp pokrenuo ovo pitanje?

Novoizabrani američki predsednik kaže da su SAD "pokradene i da to neće tolerisati".

- Kanal je dat Panami i narodu Paname, ali postoje odredbe, morate da se ponašate pošteno prema nama, a to niste radili - rekao je Tramp kritikujući sporazum iz 1977. godine.

Ugovor o neutralnosti daje SAD pravo da deluju ukoliko je funkcionisanje kanala ugroženo zbog vojnog sukoba, ali ne i da ponovo uspostave kontrolu nad njim.

- Ne postoji nikakva klauzula bilo koje vrste u sporazumu o neutralnosti koja dozvoljava vraćanje kanala. Pravno ne postoji način, pod normalnim okolnostima, da se povrati teritorija koju su ranije kontrolisali - rekao je Kijano. 

Tramp nije obrazložio kako bi mogao svoju pretnju da sprovede u delo.

- Postoji veoma malo prostora za ponovno preuzimanje Panamskog kanala drugim putem osim nove invazije SAD na Panamu - rekao je Benjamin Gedan, direktor Programa za Latinsku Ameriku u Međunarodnom centru za naučnike Vudro Vilson u Vašingtonu.

Gedan je rekao da je Trampov stav posebno zbunjujuć s obzirom na to da je Mulinjo biznismen konzervativac koji je "napravio mnogo drugih ustupaka kako bi pokazao da više voli da održava posebne odnose sa SAD".

Takođe je primetio da se Panama poslednjih godina približila Kini, što znači da SAD imaju strateške razloge da održe prijateljske odnose sa ovom latinoameričkom zemljom.

Panama je takođe američki partner u zaustavljanju ilegalne imigracije iz Južne Amerike - što je možda najveći prioritet Trampove politike.

(Kurir.rs)

 Ekonomske mere Donalda Trampa: