Slušaj vest

Novi vladari Sirije pozvali su na raspuštanje svih oružanih grupa, ali u gradu Suvajda na jugozapadu Sirije, mala grupa boraca Druza ne želi da položi oružje.

Borci iz verske sekte Druzakažu da više vole da se oslone na svoje ljude, nego na obećanja sirijskih tranzicionih vlasti.

Mala grupa naoružanih boraca zaklela se na odanost svom komandantu brigade tradicionalnim druzskim plesom u sirijskom gradu Suvajda blizu granice sa Jordanom.

Suvajda je bastion Druza, jedne od najmanje poznatih verskih manjina na Bliskom istoku. Oni su raštrkani na teritorijama Sirije, Libana i Izraela uglavnom u pograničnim oblastima.

Čekib Azam je jedan od vođa oružanih grupa Druza iz Suvajde, sa brigadom od oko 7.000 boraca pod njegovom komandom.

On je pozdravio svoje borce koji su mu se zakleli na lojalnost i jasno je izneo svoj stav.

Snage sirijskih Druza odbile su da polože oružje novim vlastima i da rasformiraju svoje jedinice Foto: screenshot YT/France24_en

- Sve naše brigade su ujedinjene, ali kategorički odbijamo da predamo oružje, na terenu smo i navikli smo na strah i nepoverenje - kaže on.

Posle svrgavanja Bašara al-Asada, "de facto" vođa Sirije Ahmed al-Šara, takođe poznat po svom ratnom imenu Abu Mohamed al-Džolani, rekao je da će bezbrojne oružane frakcije u zemlji biti raspuštene i da će biti uključene u nacionalnu vojsku sa sve oružjem.

Međutim, u ovom jugozapadnom kutku Sirije još uvek postoji nepoverenje u ovim neizvesnim vremenima.

Ko su Druzi?

U pitanju je mala bliskoistočna verska sekta koju karakteriše eklektičan sistem doktrina, kohezija i lojalnost između članova koji su im omogućili da vekovima zadrže bliskost kroz identitet i poseban način ispovedanja vere.

Druza ima više od milion i žive uglavnom u Libanu, Siriji i Izraelu, sa manjim zajednicama u drugim zemljama. Sebe nazivaju muvahidun (unitaristi).

Druzi još uvek ne dozvoljavaju konverziju u njihovu veru, niti izlazak iz njihove vere.

Brakovi se sklapaju unutar zajednice i bilo kakva mešanja spolja nisu dozvoljena.

Mnoge verske prakse Druza se čuvaju u tajnosti, čak i od zajednice u celini. Samo elita upućenih, poznatija kao "ukal" (znalci), u potpunosti učestvuje u verskim službama i ima pristup tajnim učenjima svetih spisa, Al-Hikmah al-šarifah.

Uprkos maloj veličini njihove zajednice, Druzi su zauzeli istaknuto mesto u istoriji Bliskog istoka.

Tokom krstaških ratova, vojnici Druza su pomagali Ajubidskim, a kasnije i Mamelučkim snagama odupirući se napredovanju krstaša na libanskoj obali.

Druzi su uživali značajnu autonomiju pod Otomanskim carstvom i često su se bunili protiv njega, zaštićeni od direktne osmanske kontrole planinskim terenom njihove domovine.

Od 16. do 19. veka, niz moćnih feudalaca dominirao je političkim životom Druza.

Jedan od najpoznatijih među njima bio je vladar iz 17. veka Fakr al-Din II iz kuće Man, koji je sklopio koaliciju sa maronitskim hrišćanima sa Libanskih planina i osporio osmansku vlast savezništvom sa Toskanom.

(Kurir.rs/France 24/Preneo: V.M.)