"PRETI SCENARIO IZ 1895.!" Posle ovog događaja usledila je katastrofa, umrlo je na desetine hiljada ljudi: 200 godina kasnije, naučnici imaju jezivo upozorenje

Planina Tambora na ostrvu Sumbava na Indoneziji promenila je svet. Godine 1815, indonežanski vulkan je eksplodirao u najjačoj erupciji u zabeleženoj istoriji, poslavši ogromnu perjanicu sićušnih čestica koje reflektuju sunce visoko u atmosferu, hladeći planetu i uvodeći katastrofu.

Pitanje nije da li, već kada, rekao je Markus Štofel, profesor klime na Univerzitetu u Ženevi. Geološki dokazi sugerišu da postoji šansa 1 prema 6 za masovnu erupciju ovog veka, rekao je on za CNN.

Ovog puta, međutim, to bi se dogodilo u mnogo promenjenom svetu, onom koji je ne samo naseljeniji već je i zagrejan klimatskom krizom.

Sledeća masivna erupcija će „prouzrokovati klimatski haos“, rekao je Stofel. "Čovečanstvo nema nikakav plan".

Vulkani su dugo oblikovali naš svet; oni pomažu u stvaranju kontinenata, izgradili su atmosferu i mogu promeniti klimu.

Dok eruptiraju, izbacuju koktel lave, pepela i gasova, uključujući ugljen-dioksid koji zagreva planetu, iako u količinama manjim od tih ljudi proizvode goruća fosilna goriva.

Kada je reč o uticaju na klimu, naučnike više zanima drugi gas: sumpor-dioksid.

Masivna vulkanska erupcija može izbaciti sumpor-dioksid kroz troposferu - deo atmosfere u kome se dešava vreme - i u stratosferu, sloj oko 7 milja iznad površine Zemlje gde lete avioni.

Ovde formira sitne aerosolne čestice koje rasipaju sunčevu svetlost, odbijajući je nazad u svemir i hladeći planetu ispod. Ove čestice će „duvati širom sveta i trajati nekoliko godina“, rekao je Alan Robok, profesor klime na Univerzitetu Rutgers koji je decenijama proveo proučavajući vulkane.

Za savremene vulkane satelitski podaci pokazuju koliko se sumpor-dioksida oslobađa. Kada je 1991. eruptirala planina Pinatubo na Filipinima, izbacila je otprilike 15 miliona tona u stratosferu. Ovo nije bila ogromna erupcija kao Tambora, ali je ipak nekoliko godina ohladila svet za oko 0,5 stepeni Celzijusa.

Za starije vulkane, međutim, „imamo veoma loše podatke“, rekao je Stoffel. Naučnici pokušavaju da rekonstruišu ove prošle erupcije koristeći informacije iz ledenih jezgara i prstenova drveća, koji su poput vremenskih kapsula, čuvajući tajne prošlosti atmosfere.

Iz ovoga znaju da su ogromne erupcije tokom poslednjih nekoliko hiljada godina privremeno ohladile planetu za oko 1 do 1,5 stepeni Celzijusa.

Tambora je, na primer, snizila prosečne globalne temperature za najmanje 1 stepen Celzijusa. Postoje dokazi da je ogromna erupcija Samalasa u Indoneziji 1257. možda pomogla da se pokrene „malo ledeno doba“, hladno razdoblje koje je trajalo stotinama godina.

Postoje i indikacije da masivne erupcije mogu uticati na padavine, sušeći monsunske sisteme, uključujući one u Africi i Aziji. „Leti monsun se dešava zato što se kopno zagreva brže od okeana“, rekao je Robok. Ogromna vulkanska erupcija može poremetiti temperaturnu razliku između njih.

„Nestabilniji svet“

Razumevanje uticaja prošlih masivnih erupcija je od vitalnog značaja, ali sledeće će se dogoditi u svetu koji je mnogo topliji nego pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine nafte, uglja i gasa.

„Svet je sada nestabilniji“, rekao je Majkl Rampino, profesor na NIU, koji istražuje veze između vulkanskih erupcija i klimatskih promena. „Efekti bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815.

U onome što može izgledati kontraintuitivno, topliji svet može značiti da masivne vulkanske erupcije imaju još veći uticaj hlađenja.

To je zato što način na koji se aerosolne čestice formiraju i kako se transportuju „sve zavisi od klime“, rekao je Tomas Obri, naučnik fizičke vulkanologije na Univerzitetu Ekseter.

Kako se svet zagreva, brzina kojom vazduh cirkuliše u atmosferi se povećava, što znači da se čestice aerosola brže raspršuju i imaju manje vremena za rast, rekao je Obri. Manji aerosoli mogu efikasnije raspršiti sunčevu svetlost od velikih, što znači da će uticaj hlađenja biti veći.

Okeani takođe mogu igrati ulogu. Kako se površina okeana zagreva, sloj lakše, toplije vode sedi na vrhu i deluje kao prepreka mešanju između plitkih i dubljih slojeva. To može značiti da erupcije nesrazmerno hlade gornji sloj okeana i atmosferu iznad njega, rekao je Stoffel.

Klimatske promene mogu uticati i na same vulkanske sisteme. Topljenje leda može dovesti do pojačanih erupcija, jer njegov nestanak smanjuje pritisak, što može omogućiti magmi da se brže podigne. Naučnici su takođe otkrili da ekstremnije padavine - izazvane klimatskim promenama - mogu da uđu duboko u zemlju gde mogu da reaguju sa magmom i izazovu erupciju, rekao je Obri.

Kurir.rs/CNN/Preneo: P. P.