"MISLIO SAM DA JE SMAK SVETA" - DAN KADA JE CUNAMI ODNEO ČETVRT MILIONA ŽIVOTA: Zemljotres od 9,1 Rihtera nakon Božića 2004. zavio u crno 14 zemalja (FOTO)

Pre tačno 20 godina, 26. decembra 2004, jedan od najvećih zabeleženih zemljotresa svih vremena, s epicentrom kod zapadne Sumatre, jačine 9,1 na Rihterovoj skali, pogodio je obalu Indonezije stvorivši masivni cunami koji je zbrisao čitave zajednice širom Indijskog okeana.

Podaci koje je objavila Koalicija za procenu cunamija ukazuju na to da je nastradalo najmanje 275.000 ljudi, dok još mnogo drugih navedeno kao nestalo.

Više od 160.000 ljudi poginulo je u Indoneziji, većina njih u provinciji Aceh na Sumatri.

Džamija u centru Banda Aceha, jedna od retkih preostalih zgrada, oglasila se u četvrtak ujutro na minut sirenom u znak sećanja na ubijene.

„Mislio sam da je smak sveta", rekao je za AFP 54-godišnji učitelj koji je prisustvovao ceremoniji.

„U nedelju ujutru, kada je cela naša porodica slavila zajedno, iznenada se dogodila katastrofa i sve je nestalo. Nemam reči kojima bih to mogao da opišem".

Smrtonosni talasi

Jedan od znakova upozorenja na smrtonosni cunami bilo je povlačenje mora primećeno duž obala, ogolivši stotine metara plaže i morskog dna.

Manje od 30 minuta posle zemljotresa, masivni talasi počeli su da udaraju u obalu severne Sumatre i indijska ostrva Nikobar.

U roku od dva sata, talasi su stigli do Južne Indije, Šri Lanke i Tajlanda, i u roku od nekoliko sati, pogodili su Rog Afrike.

Procenjuje se da ekonomske posledice katastrofe iznose skoro 10 milijardi dolara.

Šta je cunami?

Prvi Centar za uzbunjivanje na cunami američke vlade osnovan je 1949. godine u Geomagnetskoj opservatoriji Honolulua.

Naknadno je postao ključni deo Pacifičkog centra za upozorenje na cunami.

Ali zemlje u regionu Indijskog okeana 2004. godine nisu imale ni sistem upozorenja niti mehanizam da uzbune i evakuišu ugroženu obalsku populaciju.

Sistem za upozorenje i ublažavanje cunamija u Indijskom okeanu osnovan 2005. godine uz učešće 28 zemalja postao je operativan 2011. godine.

Mnoge zemlje u regionu takođe primenjuju vlastite sisteme za upozoravanje na cunami.

Cunami je japanska reč dvostrukog korena, „cu" znači luka a „nami" znači talas.

POGLEDAJTE POGOĐENA PODRUČJA NAKON CUNAMIJA 2004. I SADA

Cunami nastaje kad energija iz zemljotresa vertikalno izmesti morsko dno za nekoliko metara, pomerivši stotine kubnih kilometara vode.

Ujedinjene nacije opisuju cunamije kao „talase koji često izgledaju kao zidovi vode i mogu da napadnu obalu i ostanu opasni satima".

Prvi talas ne mora uvek da bude i najveći.

Kod cunamija iz Indijskog okeana 2004. godine, najveći talas je bio drugi, dok je u Aljaskanskom cunamiju iz 1964. godine, najveći talas bio četvrti.

Cunamije mogu da izazovu zemljotresi, klizišta ili vulkanske erupcije.

Upozorenje na cunami

Japanci su bili prvi koji su povezali cunamije sa seizmičkom aktivnošću, još 1896. godine, posle cunamija Sanriku, u kom je stradalo 22.000 ljudi.

Godine 1923, pre nego što je bila koja zemlja imala sposobnost da izdaje upozorenja na cunamije, Tomas Džagar, seizmolog i osnivač Havajske vulkanske opservatorije, bio je prvi naučnik koji je pomenuo mogućnost cunamija posle zemljotresa na Kamčatki u istočnoj Rusiji.

Godine 1941, osnovana je prva organizacija za rano upozoravanje na cunami u Sendaju, u Japanu.

(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)

 JAPANU PRETI CUNAMI, A OČEKUJE SE DA ĆE BITI OVE VISINE: