LEGENDE: Malta je poznata po vitezovima, ali su podjednako interesantni malteški džinovi!

Džingantija - ime jednog lokaliteta moglo bi da posluži kao ime jedne od najmanjih zemalja evropskog kontinenta Malte.
„Majka džinica, dok joj je detence sedelo na ramenu, vukla je kamenje s kraja na kraj ostrva i sagradila ovaj hram“, glasi jedna od malteških legendi.

Kažu, mogla je na dlan da mu stane, ali je ljubav među njima bila džinovska! Koji bi tast smeo da se usprotivi zaljubljenom džinu?! Svi starosedeoci ostrva Gozo i gradića Mosta sada su njihovi potomci, tako barem tvrde malteške legende. Maltežani čak znaju i koju hranu su džinovi voleli da jedu: bob i med!

Lako bi bilo nasmejati se legendama da na Malti ne postoje građevine koji izgledaju kao da su ih izgradili džinovi. Po Malti su svuda rasuti veličanstveni praistorijski spomenici nalik slavnom Stounhendžu. Megalitski hramovi, „najstarije samostojeće građevine na svetu“, kako su 1980. godine upisane na listu Uneska, nastale su u periodu od 3.600 do 2.500 godine pre nove ere.

Starije od egipatskih piramida, privlače znatiželjnike iz celog sveta - mnogi teoretičari zavera smatraju ih dokazom vanzemaljskih poseta, a istoričari najvećim neolitskim blagom na planeti. Upravo su istoričari utvrdili da su se pre pet i po hiljada godina na Malti jele prasetina, jagnjetina, jaretina i govedina. Dakle „džinovi“ su voleli sličnu hranu kao mi u Srbiji! Kosti ovih životinja pronađene su unutar građevina, dok se na zidovima ponegde mogu videti dame u suknjama, pa čak i u bogato ukrašenim haljinama.

Otkriće iz 1902. godine

„Upoznaj svoje pretke“, glasi naziv dela izložbe s lobanjama. U pomalo zastrašujućoj postavci moguće je stati iza stakla, kao da stojim u polici za eksponate, naspram „mog“ pretka - lobanje čoveka iz drevnog hrama. Teško mi je da zamislim malteške „džinove“ kao moje rođake, ali Maltežanima nije.

Na pronađenim figuricama vide se i frizure. Sve su, bez izuzetka, uredne. I tad je, izgleda, bilo frizera. Kosa je često stilizovana, s resicama, a voleli su i da nose kosu na paž, takozvanu bob frizuru, pokatkad povučenu sve do potiljka. Pronađeni su i ornamenti, samo je naučnicima teško da sa sigurnošću znaju da li su sve te sitnice bile samo nakit ili su imale i religijsku ulogu.

Hipogeum je najpoznatiji praistorijski lokalitet na Malti. Da bih ga posetio, morao sam da kupim karte mesec dana ranije. Pod zemljom postoji više od pet stotina kvadratnih metara, sastavljenih od malenih povezanih prostorija, kao lavirint. Ugljen-dioksid koji se stvara disanjem učinio je veliku štetu crtežima na zidovima od otkrića 1902. godine, pa je broj posetilaca sada strogo kontrolisan - svega osamdeset dnevno.

Stepenice vode duboko u podnožje do provalije - naučnici smatraju da je tu bilo sahranjeno, bolje reći naslagano, više od sedam hiljada tela. Hram-grobnica je više nego impresivna, s prostorijom u kojoj duboki glasovi dobijaju poseban eho (ali ne i obični!). Crvene kružne šare po plafonima i zidovima su uz davnašnje baklje dobijale poseban treperavi odsjaj kao da se pokreću. Sve je neobično, pa i to kako je Hipogeum pronađen, slučajno, dok su se kopale cisterne za vodu - udarili radnici pijukom, upali u pet hiljada godina stari lavirint... Ti drevni ljudi imali su istančan ukus za estetiku, pa su u malim prostorijama postavljali prelepe kamene ulaze kao u kakve ogromne hramove. Najvažniji eksponati u malteškim muzejima iz praistorije upravo su iz Hipogeuma - lobanje i delovi kostiju, ali i predivne figurice žena, verovatno boginja, lepih i posle toliko milenijuma. U podzemnom kompleksu su naročito interesantni plafoni, isklesani kao da je u pitanju hram na otvorenom. Većina krovova svih hramova je odavno nestala pod teretom vremenskih prilika. Zahvaljujući Hipogeumu sad znamo koju tehnologiju su „džinovi“ koristili da ih naprave.

Brojne figurice Venera

Na ostrvu Gozo u hramu Džingantija (Gigantija) pet velikih apsida podseća na kultni oblik žene. Pronađene su brojne figurice Venera, hram je korišćen za religijske procesije plodnosti.

Maltežanin Lorenco Despot požalio se vlastima da dok ore svoju njivu, često zapinje na neko ogromno kamenje. Bilo mu je sumnjivo: pomislio je da možda te strukture imaju veze sa džinovima i legendama, sa stvarnom istorijom, i to je prijavio vlastima. Bilo je to pre više od jednog veka. Sada je to poznati lokalitet Taraksijen, gde su kamenoresci na oltarima i po zidovima ovekovečili domaće životinje, koze, bikove, krmčad, igrali se spiralnim dezenima i šarama. Još uvek premalo znamo o neolitu da bismo sa sigurnošću pisali o tome šta se tačno odvijalo na Taraksijenu, najvećem kompleksu gde su se možda okupljali zarad religijskih ceremonija, izbora vladara ili sklapanja brakova. Tu je pronađena najveća figura iz celog neolita na planeti, gigantska figura (elegantno popunjene) dame.

Hram Mnajdra sadrži nekoliko svetilišta, ali je jedno poravnato sa sunčevom ravnodnevicom tako da prvi zraci sunca tog dana osvetljavaju ivicu ukrašenog megalita između prve dve apside. Bez specijalnih efekata nisu ostavljali ni druge dve apside, pa prvi zraci sunca prelaze tačno preko njihovih ivica tokom zimske ravnodnevice.

Snaga i nežnost

Ko god da je izgradio ove hramove, zaslužio je moj naklon i ja ga smatram džinom jer je ostavio džinovski trag u istoriji planete. Na praistorijske građevine nailazio sam od Engleske preko Austrije do Rumunije, ali nigde nisu ovako impresivne i celovite.

Cela je Malta ispunjena praistorijskim čudima. Nisu to uvek impresivne građevine: kamena vratanca na obali ovde, useci u stenama tu i tamo... Teško je pronaći te duboke useke po ravnom kamenu. Naučnici nikako da utvrde čemu su tačno služili jer podsećaju na kamene šine, a nemoguće je da su pre pet hiljada godina postojali kameni vozovi, pa čak je teško zamisliti bilo kakvu spravu, čak i drvenu, na točkovima koja juri po vrhovima brda i kamenim usecima.

Teoretičari zavere uzimaju ih kao krunski dokaz postojanja visokotehnoloških civilizacija u praistoriji, povezanih s vanzemaljcima, ali moja mašta ne može da ode toliko daleko. Ti tajanstveni putevi prošlosti mene su opčinili neobičnim izgledom i mnogo sam se radovao kada god bih ih zapazio.

Vredelo bi doći na Maltu samo zarad posete praistorijskim hramovima, vredelo bi doći na Maltu samo da se pogleda u oči pet hiljada godina starim figurinama u kojima i sad bujaju sveljudska snaga, nežnost, elegancija i zavodnička lakoća postojanja i svevremene ženstvenosti.

Viktor Lazić