IMAJU ZA ORUŽJE, ALI NE I ZA HLEB – RUSIJI PRETI POTPUNI SLOM EKONOMIJE! Putin na raskrsnici – Konačna pobeda ili povratak u Sovjetski Savez?!

Od početka rata u Ukrajini, ruska ekonomija je ili bila označena kao da je na putu ka potpunom kolapsu ili hvaljena zbog svoje stabilnosti i otpornosti. Dok su mnogi ekonomisti govorili o velikoj bezbednosnoj margini na početku 2024. godine, pesimistični glasovi postaju sve glasniji kako se godina bliži kraju.

Za narednu godinu, pesimistički ekonomisti predviđaju osiromašenje i rast cena. Rat sve više pogađa najsiromašnije slojeve u Rusiji, rekao je ekonomista Igor Lipsits u intervjuu za Novaya Gazeta Europe, jer će mere Centralne banke za borbu protiv galopirajuće inflacije - koje uključuju podizanje ključne kamatne stope na rekordnih 21 posto - neizbežno dovesti do manje robe i usluga, viših maloprodajnih cena i pada realnih prihoda.

Spekulacije o tome koliko duboko je ekonomija zaglibila u problemima koji će "učiniti 2025. katastrofalnom" obično uključuju nabrajanje brojnih simptoma, uključujući rekordno visoku ključnu kamatnu stopu, inflaciju i pregrijavanje ekonomije.

Stvari će verovatno postati mnogo teže za Kremlj 2025. godine, predviđa Aleks Isakov, ekonomista Bloomberga za Rusiju i Srednju i Istočnu Evropu, jer Putin "više ne može garantovati i oružje i hranu".

Spekulacije o tome koliko duboko je ekonomija zaglibila u problemima koji će "učiniti 2025. katastrofalnom" obično uključuju nabrajanje brojnih simptoma, uključujući rekordno visoku ključnu kamatnu stopu, inflaciju i pregrijavanje ekonomije. Zanimljivo je da ove probleme priznaju i stručnjaci lojalni ruskim vlastima i nezavisni ekonomisti.

Međutim, simptomi su samo to, i borba protiv njih je besmislena ukoliko se osnovna bolest ne identificira i iskorijeni. Inflacija, pregrevanje i neizbežno visoka kamatna stopa su samo posledice trenutnih politika. Oni se ne bi pojavili da nije bilo masovne državne potrošnje, strukturalne orijentacije na vojno-industrijski kompleks, gubitka većine izvoznih tržišta i postepenog odsijecanja Rusije čak i od trgovine s "prijateljskim" zemljama.

Novaya Gazeta Europe je identifikovala četiri osnovna rizika koja će pretiti ruskoj ekonomiji u narednoj godini i dalje: mogućnost pada cena nafte i gasa, nove sankcije, militarizacija ekonomije i stalna tehnološka degradacija.

"Buši, samo buši"

Prihodi od nafte i gasa čine skoro četvrtinu ruskog federalnog budžeta za 2025. Nafta je sada skupa - što ukazuje da cene imaju "mnogo prostora za pad", rekao je Ričard Konoli, direktor Eastern Advisory Group i saradnik Royal United Services Institute u Londonu, za Novaya Gazeta Europe, dodajući da bi pad cijena "mogla ubrzati odluka Saudijske Arabije da poveća proizvodnju". Dodatni rizik od nižih cena dolazi od predizbornog obećanja Donalda Trampa o politici "buši, samo buši", koja bi trebala povećati američku proizvodnju nafte.

Prema proračunima Sofije Donets, glavne ekonomistkinje ruske brokerske kuće T-Investments, ako ruska nafta košta manje od 50 dolara (48 evra) po barelu - u jesen 2024. trgovala se za 63,6 dolara (61 euro) - likvidna sredstva Nacionalnog fonda bogatstva biće iscrpljena za godinu dana. Ako se to dogodi, vlasti imaju tri moguća načina za povećanje prihoda: smanjenje troškova, povećanje poreza ili - što je najgore - štampanje novca.

Mere koje smanjuju sposobnost Rusijeda izvozi naftu i gas, uvozi robu i obavlja prekogranične finansijske transakcije najteže će pogoditi ekonomiju.

Što se tiče sankcija, mjere koje ograničavaju ruski izvoz nafte i gasa, uvoz robe i finansijske transakcije imaju najjači učinak, rekao je ekonomista iz EU-a za Novaya Gazeta Europe.

Mere koje smanjuju sposobnost Rusije da izvozi naftu i gas, uvozi robu i obavlja prekogranične finansijske transakcije najteže će pogoditi ekonomiju, rekao je ekonomista iz EU-a koji je želio ostati anoniman za Novaya Europe. Ova godina je pokazala efikasnost ciljanog smanjenja ruskog uvoza i stranih banaka koje to omogućavaju: isporuke opadaju, a troškovi transakcija rastu.

Nasuprot tome, mere protiv energetskog izvoza imale su manji uticaj. Iako je rublja u novembru pala na najniži nivo od početka rata, nakon što je Gazprombanka, ruska banka koja je posredovala u izvoznim plaćanjima, pogođena sankcijama, ubrzo se oporavila na svoje prethodne vrednosti. Oporavku su pomogli izvoznici koji su razvili nove lance plaćanja i pronašli načine da taj prihod vrate u Rusiju.

Još jedan set sankcija Ujedinjenog Kraljevstva i EU-a odobren u novembru čini se da je zadao novi udarac ruskoj "senkovitoj floti", mreži brodova korištenih za izvoz ruske nafte kako bi se zaobišla međunarodna ograničenja. Međutim, iako ukupni prihodi od izvoza nafte zaista opadaju -za 5 posto na sedmičnom nivou na 1,36 milijardi dolara (1,3 milijarde evra) u sedmici od 9. do 15. decembra - Bloomberg veruje da je ovo smanjenje podjednako uzrokovano tekućim radovima na održavanju jednog od glavnih izvoznih terminala i rastućim pritiskom na pridržavanje ciljeva proizvodnje OPEC+ grupe, koliko i sankcijama senkovitoj floti.

Međutim, ruska ekonomija bi mogla biti dodatno izolovana od eksternih finansijskih transakcija 2025. godine kada Tramp započne svoj novi mandat, s obzirom na to da su SAD uvele najstrožije sankcije protiv Rusije prije rata upravo tokom Trampove administracije.

Vrtlog degradacije

Strukturna neravnoteža i tehnološka inferiornost dva su druga dugoročna rizika koja će nastaviti trovati rusku ekonomiju sve dok vojna potrošnja zauzima trećinu budžeta, a "gvozdena zavesa" koja je odvaja od ostatka sveta postaje sve teža.

Strukturna neravnoteža nastaje kada se ogromne sume novca ubrizgavaju u vojno-industrijski kompleks, uskraćujući civilnoj ekonomiji radnu snagu i jeftine kredite. Kao rezultat toga, Rusija ponavlja put kojim je išao Sovjetski Savez, koji je efikasno proizvodio tenkove i rakete - iako čak i njima sada trebaju kineski ili čak zapadni elektronski delovi - ali nije mogao proizvoditi automobile ili računare.

"Ne postoji ni poboljšanje u kvantitetu ni u kvalitetu samih proizvoda, a kamoli u kvalitetu života Rusa", rekao je Oleg Buklemišev, direktor Centra za istraživanje ekonomske politike na Moskovskom državnom univerzitetu, za RTVi, medij koji je blizak državi.

Ako rat traje godinama, kvantitativna šteta će se manifestovati naglim padom investicija, rekao je ekonomista Dmitrij Nekrasov za Novaya Europe. Potrošnja domaćinstava takođe će opasti, ali sporije.

Kvalitativna šteta, objašnjava Buklemišev, nastaje kada zemlja bude uvučena u vrtlog pada produktivnosti rada i kvaliteta robe i usluga. Ovo predstavlja mnogo veću pretnju nego "trenutni" ekonomski kolaps poput onog iz ruske krize valute 1998. godine, jer se nakon naglih kriza poput one 1998. ili 2008. obično dešava brz oporavak. Današnja kriza, međutim, biće mnogo gora zbog tehnološke inferiornosti uzrokovane time što vojno-industrijski kompleks usisava sve investicije.

Ovaj problem datira još od pre rata, kada je Rusija uvozila mnogo tehnologije i opreme, ne uspijevajući uspostaviti vlastitu proizvodnju automobila, aviona i kompjuterskih čipova.

U intervjuu za Novaya Europe, ekonomista Vladislav Inozemcev opisao je takvu perspektivu kao "rast bez razvoja", naglašavajući da ruska ekonomija "nema budućnost. Sve što može raditi jeste ponovno korišćenje sovjetskih tehnologija".

Bez sutrašnjice

Pošto ekonomija još uvijek ima značajnu bezbednosnu marginu, degradacija će biti spor i postepen proces. Čak ni nagli pad cijena nafte i strože sankcije neće uništiti ekonomiju. Nacionalni fond bogatstva još uvijek ima rezerve, a vlada ima priliku da posuđuje novac na domaćem tržištu, iako uz visoke kamatne stope, ili da ponovo poveća poreze. Stoga, brojni optimističniji ekonomisti insistiraju na tome da ruska ekonomija ima dovoljno "jastuka" da izbegne ekonomsku krizu u narednim godinama.

Inozemcev procenjuje da će bezbednosna margina održati Rusiju na površini do ranih 2030-ih. Njegov kolega Dmitrij Nekrasov se slaže. "U narednih 3 do 5 godina, ruski režim neće se suočiti s katastrofalnim ekonomskim problemima poput nemogućnosti finansiranja vojnih operacija ili državnog aparata, niti plaćanja ključnih uvoza", rekao je za Novaya Europe. Međutim, dodao je da će ova prognoza biti tačna samo ako se ne dogode nepredvidivi događaji tipa "crnog labuda".

Dok Rusija masovno proizvodi tenkove i pretražuje svet za rezervnim delovima za avione, rizikuje da propusti još jedan tehnološki skok, što će je dodatno udaljiti od razvijenih zemalja.

Ovo je tačno ono što se dogodilo tokom kompjuterske revolucije krajem 20. veka: Rusija još uvek ne može proizvoditi osnovne komponente za elektroniku. Sličan trend sada će uticati na jedno od najperspektivnijih područja razvoja, umjetnu inteligenciju, objasnio je ekonomista Ruben Jenikolopov za Novaya Europe. "Nemoguće je raditi u izolaciji. Ovo su upravo one tehnologije koje zahtevaju potpuno uključivanje u globalne procese", rekao je.

Dok Rusija masovno proizvodi tenkove i pretražuje svet za rezervne delove za avione, rizikuje da propusti još jedan tehnološki skok.

Teško je predvideti koje područje ljudske aktivnosti će donijeti sljedeći veliki proboj, ali je malo vjerovatno da će Rusija, koja više ne može voditi svoj rat bez pomoći najnazadnijih režima biti dio tog proboja. Vremenom, Rusi će imati sve manje pristupa tehnološkim dostignućima koja razvijene zemlje već imaju i nastaviće uživati u njima.

Kvalitet života takođe će patiti jer Kremlj verovatno neće moći bez smanjenja nevojne potrošnje i povećanja poreza. Čini se da se ekonomska sigurnosna margina može održati samo uz te žrtve.

Kurir.rs/Novaya Gazeta Europe/Klix/Bloomberg/Preneo: D. P.