DAN KAD JE BEOGRAD POSLEDNJI PUT VIDEO AMERIČKOG PREDSEDNIKA: Džimi Karter došao je da isprati Tita "Podlegao je pritisku..." (FOTO)

Bivši predsednik SAD-a Džimi Karter preminuo je u 100. godini života, skoro dve godine nakon što je najavio da će svoje poslednje dane provesti na palijativnoj nezi.

U Jugoslaviji je proglašena sedmodnevna žalost.

U ambasadi SFRJ u Vašingtonu, zazvonio je telefon.

Slušalicu je podigao jugoslovenski ambasador Budimir Lončar - sa druge strane bio je američki predsednik Džimi Karter.

„Nazvao je da mi izrazi saučešće u ime Vlade i naroda i da kaže da razmišlja da dođe na sahranu, ali da ima neke probleme unutrašnje politike", prisetio se 2020. za BBC na srpskom Lončar.

Karter će se u avion za Beograd ipak ukrcati tek nešto više od mesec dana nakon Titove smrti.

Tako je izbegao susret sa generalnim sekretarom Komunističke partije Sovjetskog saveza Leonidom Brežnjevim i još nekim političkim protivnicima iz sveta, još uvek podeljenog Hladnim ratom, koji su se okupili u Beogradu tog 8. maja.

Hladni rat, period napetosti između Sjedinjenih Država, Zapadnog bloka, i Sovjetskog saveza, Istočnog bloka, nastao posle Drugog svetskog rata, stvorio je bipolarni svet, rekao je 2020. za BBC na srpskom Džefri Svejn, profesor emeritus Univerziteta Glazgov.

„Karter je verovatno podlegao pritisku republikanaca. Bio je to možda znak da će bipolarni svet, u kome se Tito tako dobro snalazio, početi da se menja", dodaje.

Karter je ostao aktivan i nakon što je napustio Belu kuću i bavio se humanitarnim radom kroz njegovu fondaciju

Predvodio je delegaciju koja je nastojala da ubedi vojne vođe na Haitiju da predaju vlast 1994. i posredovao je u prekidu vatre u Bosni koji je pomogao da se utre put budućem mirovnom sporazumu.

Stekao je međunarodnu reputaciju za rad na promovisanju ljudskih prava, osvojivši Nobelovu nagradu za mir 2002.

Sa Nelsonom Mandelom je osnovao The Elders, grupu globalnih lidera koji su se obavezali da rade na miru i ljudskim pravima.

Kurir.rs/BBC/Preneo: D. P.