STIŽE "URAGAN DONALD"! Velika analiza iz Brisela za Kurir o JEDINOJ STVARI koja u 2025. može da natera PUTINA da pokrene ATOMSKI RAT, Evropi i Bliskom istoku

Nova 2025. godina će verovatno doneti još više poremećaja nego prethodna zbog dolaska u Vašington "uragana Donald", koji će u Evropi i na Bliskom istoku učiniti život opasnim i teško predvidljivim.

1. Da li će Fridrih Merc, kandidat demohrišćana za kancelara, biti "nova Angela Merkel" za EU ukoliko/kada dođe na vlast u Nemačkoj?

Pod pretpostavkom da će njegovi demohrišćani (CDU/CSU) predvoditi koaliciju, verovatno sa socijaldemokratama, skoro da ne postoji šansa da 69-godišnji Merc potraje na vlasti koliko i Merkel, zato što je već stariji u odnosu na nju kada se penzionisala sa 67 godina nakon 16 godina na kancelarskoj funkciji.

Nemačka privreda je slabija nego u vreme Merkel zbog okončanja ere u kojoj je bilo jeftinog ruskog gasa, ubrzanog razvoja kineskog tržišta i minimalnih odvajanja za vojsku. Tako da Merc neće imati mnogo novca da njime plaća kompromise u Evropi osim ako se ne složi s idejom zajedničkih pozajmica.

On će biti uticajan zato što je njegova Evropska narodna partija (EPP) na čelu većine vlada u EU.

On će morati da blisko sarađuje sa centralnom Evropom, posebno sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom, kako bi se ojačala evropska odbrana i promovisalo proširenje EU na Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju.

Ipak, bez snažne proevropske vlade u Francuskoj, koja se suočava sa više godina političke nestabilnosti i finansijskog stresa, Merc će teško moći da raspolaže onolikom moći u EU koliko je imala Merkel.

2. Da li bi Žordan Bardela mogao da postane predsednik Francuske ukoliko se prevremeni izbori održe u junu?

Francuska neće održati prevremene predsedničke izbore u 2025. osim ako Emanuel Makron ne podnese ostavku, a on deluje odlučan da ostane na vlasti do isteka mandata 2027.

Saznaćemo 31. marta da li će sud zabraniti Marin le Pen, liderki francuskog tvrdodesničarskog Nacionalnog okupljanja, da se bavi politikom na period do pet godina, kako su tužioci zatražili na njenom suđenju zbog zloupotrebe fondova Evropskog parlamenta.

Ako ona bude diskvalifikovana, popularni Žordan Bardela, kojem je tek 29 godina, u dobroj je poziciji da uskoči kao predsednički kandidat. Iako je on talentovan za govore i debate, manjak iskustva u vlasti i labavo poznavanje vođenja politike mogli bi da ga učine ranjivim.

On bi skoro sigurno došao do drugog kruga izbora, uzimajući u obzir stabilnu glasačku bazu Nacionalnog okupljanja, ali bi mogao da ga porazi jak kandidat stranaka centra kakav je bivši premijer Eduar Filip.

Ukoliko se taj centar uruši i u drugi krug uđu Bardela i iskusni vođa tvrde levice Žan-Lik Melanšon, Bardela bi imao dobre šanse za pobedu.

3. Da li bi Donald Tramp, novoizabrani predsednik SAD, zaista mogao da zaustavi rat u Ukrajini "u roku od 24 sata"; od inauguracije 20. januara?

Političari kampanje vode poetski, ali vladaju prozno, kako je jednom rekao Mario Kuomo, pokojni guverner Njujorka. Trampov zavet da će okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata ne bi trebalo shvatati bukvalno.

To je bio signal namenjen njegovom biračkom telu da je on savršeno sposoban da sklopi sporazum i da se protivi mešanju američke vojske u stvari u inostranstvu.

Ova hiperbola je takođe bila namenjena kako ruskom lideru Vladimiru Putinu tako i ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, a i njihovim saveznicima, kao obaveštenje da se spreme za postizanje rešenja putem pregovora.

Nakon skoro tri godine invazije punog obima, Putin misli da pobeđuje, uprkos ogromnoj ceni plaćenoj životima ruskih vojnika.

Tako je on udvostručio agresiju u Donbasu, sa ciljem da zauzme što više ukrajinske teritorije može pre nego što Tramp pokuša da nametne prekid vatre.

Zelenski, čija je iscpljena vojska u defanzivi, računa na evropsku podršku kako bi ojačao poziciju i odupro se bilo kakvoj Trampovoj ideji rasprodaje Ukrajine.

On ima moralno višu osnovu, ali slabije karte. Tramp bi mogao da bude u stanju da nametne prekid neprijateljstava pretnjom da će ojačati Ukrajinu i oslabiti Rusiju, ali bilo kakvo primirje će verovatno biti nestabilno i neće biti trajno.

4. Šta bi u 2025. moglo da se desi što bi Putina moglo da natera da pritisne "crveno dugme"?

Putin je u više navrata pretio da će pribeći nuklearnom oružju u okviru delimično uspešnih napora na odvraćanju zapadnih zemalja od pružanja odlučujuće vojne pomoći Ukrajini.

Njegovo zveckanje oružjem usporilo je zapadne isporuke oružja Kijevu, ograničilo domet tog oružja i dugo uticalo na restrikcije u njegovom korišćenju na teritoriji Rusije.

Pa ipak, svaki put kada bi došlo do prelaska nekog "praga", Putin je izvodio odmazdu nad Ukrajinom, ali se ne bi latio nuklearnog oružja.

Ova šema će se verovatno nastaviti zato što on zna da bi bilo kakvo korišćenje nuklearnog oružja moglo da dovede do ogromnog zapadnog odgovora ruskim snagama i potencijalno do nekontrolisane nuklearne razmene vatre.

Nije jasno da li će Tramp biti smeliji nego što je to bio Džo Bajden u razotkrivanju Putinovog nuklearnog blefa.

On je kazao da želi da smanji američku vojnu pomoć Ukrajini.

Pa ipak, njegova nepredvidljivost mogla bi da bude izvor odvraćanja zato što Putin ne može da bude siguran kako će republikanski predsednik da odgovori.

Jedini događaj koji bi mogao da Putina nagna da pribegne taktičkom nuklearnom oružju jeste ukoliko bi Ukrajina iskoristila rakete dostavljene sa Zapada za napad na neku rusku stratešku bazu.

Ali, SAD će to sprečiti.

5. Da li bi Iran mogao da iskusi sličan scenario kakva smo upravo videli u Siriji?

Režim u Iranu je izuzetno nepopularan zbog brutalnog nametanja islamskog zakona, represije bunta i ekonomskih teškoća izazvanih lošim upravljanjem, otimačinom i zapadnim sankcijama.

Ipak, on ima mnogo snažniju kontrolu nad zemljom i dublje korene nego što je Bašar al Asad imao u Siriji u poslednjih deset godina, a i ne suočava se s ozbiljnim unutrašnjim oružanim izazovom.

Gubitak ključnih regionalnih pomoćnika u Siriji (Bašar al Asad) i Libanu (Hezbolah) pokrenuo je neuobičajenu javnu debatu u Iranu povodom novca utrošenog na njihovo naoružavanje, obuku i podršku.

Ali, vladajuća elita je zbila redove zbog napada koje je izvodio Izrael. Bilo je povremenih bombaških napada koje su izvodili separatisti iz naroda Baludži i ekstremisti Islamske države, ali ne postoji organizovani antivladin gerilski pokret.

Islamska Republika obezbeđuje oskudnu ekonomsku korist široj populaciji, ali i dalje čini bogatim moćne delova društva kao što su Revolucionarna garda, snage za unutrašnju bezbednost basidž, trgovce sa bazara i klerikalnu administrativnu klasu organizovanu na verskim osnovama.

Narodni protesti zbog troškova života, ženskih prava i nameštanja izbora činili su situaciju nestabilnom na periode od nekoliko meseci, ali bi na kraju oslabili zbog nemilosrdne represije i zamora.

Nijedan harizmatični opozicioni lider se nije pojavio ni u zemlji ni u inostranstvu koji bi izašao na crtu sistemu.

 Test će biti kada umre ajatolah Ali Hamnei, tvrdokorni konzervativni vrhovni vođa. Hamnei ima 85 godina i nesigurnog je zdravlja.

Kada je predsednik Ebrahim Raisi stradao 2024. u padu helikoptera, jedan potencijalni naslednik je nestao.

Hamneijevog sina Modžtabu naširoko vide kao kandidata i njega podržava tvrdokorna Revolucionarna garda, ali će izbor novog ajatolaha predstavljati opasan trenutak po Iran kada će na videlo izbiti borba za moć koja bi mogla da destabilizuje sistem.

(Kurir.rs/Nemanja Vlačo)