SRBIJA BI TREBALO DA BUDE EU KANDIDAT BROJ 1: Stručnjak Varšavskog instituta za Kurir o poljskom predsedavanju EU i ratu u Ukrajini

Poljska bi bila mudra kada bi Srbiju postavila kao prioritet i kandidata broj 1 za prijem u EU, kazao je za Kurir Mihael Verbovski, saradnik Varšavskog instituta.

- Kao neko ko je radio u poljskim diplomatskim krugovima tokom predsedavanja EU 2011. godine mogu da kažem da Šikorski daje veoma ambiciozne izjave u kontekstu globalnih sukoba koji trenutno besne.

Njegov pogled na svet je veoma proamerički tako da pretpostavljam da bezbednost za njega znači više davanja za vojsku u svakoj od EU zemalja, bilo da su u NATO ili ne, tu mislim na Austriju. Svedoci smo veoma teškog ekonomskog konteksta unutar EU zbog rata koji traje na istoku.

Budžeti su ograničeni i sve se više oseća "zasićenje Ukrajinom".

Francuska i Nemačka prolaze kroz domaća politička previranja.

Ipak, EU mora da se širi da bi postojala ili da bi uopšte opstala kao kolektivna organizacija.

Poljska sebe vidi kao bedem koji štiti NATO i članice EU od "ruske agresije" s istoka, kao pokretačku silu za dalje proširenje.

Ukrajinska kandidatura je neizvesna zbog podele na međunarodnom planu po pitanju prijema Kijeva.

Što se tiče Balkana, Poljska bi bila mudra kada bi Srbiju postavila kao prioritet i kandidata broj 1 za prijem.

Kulturno i istorijski Srbija i Poljska su prilično bliske.

Scenario prihvatanja novog talasa zemalja članica u jednom potezu nije verovatan.

Možemo da pretpostavimo da će svaki kandidat biti ocenjen po sopstvenim zaslugama.

Najveća prepreka za Srbiju je pitanje Kosova.

Poljska ga priznaje od 2008, Rusija ne.

Ovde vidimo potencijal za sukob između Brisela i Moskve.

Srbija bi uz podršku Poljske mogla da ubrza kandidaturu i ulazak u EU, ali ne primećujem mnogo inicijative na diplomatskom frontu iz Varšave ili Brisela da se reši to teško pitanje dok traje rat u Ukrajini.

Kurir: Da li Poljska na rusku invaziju na Ukrajinu gleda drugim očima sada, skoro tri godine nakon njenog početka i šta se promenilo u međuvremenu?

- Odgovoriću kratko, pa ću obrazložiti zašto Poljska oseća sopstveno "zasićenje Ukrajinom".

U početku je Poljska bila najveći pobornik Kijeva, ali sada postoji osećaj razočaranja.

Poljska je primila milione poljskih izbeglica od početka specijalne vojne operacije.

Ali, topla dobrodošlica se izlizala.

 Neki od onih koje zapadni mediji nazivaju "ultradesničarskim" političarima dobijaju na popularnosti tako što javno govore da je Poljska bila previše dobra i velikodušna prema svom istočnom susedu.

Poljska ima i vojnu ulogu u Ukrajini.

Ona je glavni NATO koridor za dopremanje oružja u Ukrajinu.

Postoje poljske trupe koje se bore s Ukrajincima na frontu. Nedavno se (poljski premijer) Donald Tusk sastao sa francuskim predsednikom (Emanuelom Makronom).

Pomoćnim kanalima se vodi rasprava o slanju mirovnih snaga u Ukrajinu.

Šikorski ne bi, po mom mišljenju, bio nezadovoljan ako bi poljske trupe mirotvornu misiju obavile sve do Lavova ili Lvova kako ga Poljaci zovu.

Zapadna Ukrajina je važna za Poljsku zbog istorijskih veza.

Na kraju, pitanje formalnog izvinjenja Kijeva zbog masakra u Volinu koji su izveli ukrajinski vojnici tokom nacističke okupacije Galicije ostaje prepreka za ulazak Ukrajine u EU u nekom trenutku.

To pitanje ostaje nerešeno.

Kurir: Šta se desilo s idejom Šikorskog o presretanju ruskih raketa nad ukrajinskom teritorijom?

- Očigledno je propala i od njegovog predloga nema ništa.

Mislim da Vašington nije baš bio zadovoljan idejom da NATO država na istočnom krilu bude lansirna rampa za obaranje ruskih raketa nad Ukrajinom.

To bi Rusi mogli da vide kao casus belli (povod za objavu rata) i NATO bi direktno bio uključen u posrednički rat.

Šikorski daje veoma smele, drske izjave bez diplomatskih osnova.

Kurir: Da li bi Poljska mogla da pošalje trupe u Ukrajinu u okviru evropskog kontingenta koji bi radio na primeni prekida vatre po potencijalnom planu Donalda Trampa, novoizabranog predsednika SAD?

- Kratak odgovor je definitivno, glasno: da! Apsolutno sam uveren da će Poljska biti deo multinacionalnog "evropskog kontingenta" ili mirovnih snaga u Ukrajini koje bi pod pokroviteljstvom potpisnika prekida vatre, odnosno Rusa i glavnih američkih pregovarača, nadgledali taj proces.

Poljskoj je u interesu da osigura da se njena istočna granica stabilizuje što je pre moguće kako bi se izbegao dalji priliv Ukrajinaca u Poljsku i EU.

(Kurir.rs/Nemanja Vlačo)