KREĆE VELIKA GEOPOLITIČKA IGRA: Darko Obradović analizira za Kurir koji lider će povući prvi potez u 2025. i da li će doći do promene odnosa snaga u svetu

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu je za božićno izdanje Kurira napisao autorski tekst o geopolitici u složenom vrtlogu bezbednosti, interesa i rizika u 2025. godini.

Započeti trend sekuritizacije ekonomije, tehnologije, industrije, informacija, dodatno otežava ambijent u kome će se kreirati nacionalna bezbednost savremenih država.

Olako se najavljuje da je 2025. godina geopolitičkih promena.

Koje i kakve su to promene?

Da li će doći do promene odnosa snaga u svetu?

Vrlo verovatno 2025. će biti veoma komplikovana ali neće dovesti do promena koje će Kinu, ili Rusiju, pa čak i BRIKS, postaviti na lidersku poziciju novog sveta podeljenog na sfere uticaja.

Amerika neće dozvoliti da joj ove dve sile ukradu pobedu iz Hladnog rata.

Oblast koja će doživeti punu kulminaciju, zbog najavljenih Trampovih carinskih okršaja, tiče se globalnih lanaca snabdevanja.

Analitički presek ukazuje da tri globalna takmaca Amerika, Kina i EU imaju dovoljno motivacije ka uspostavljanju bezbednih i autonomnih lanaca snabdevanja.

Ovaj proces će jako teško ići, a rat za čipove je najbolji primer.

Geografska koncentacija je ključna prednost i rizik.

Ko kontroliše fabrike čipova, znanje, rudnike i prerađivačke kapacitete kontrolisaće i globalno tržište.

NATO je izbacio svoju listu kritičnih sirovina, čak njih 12 je lepo poređano uz adekvatne ilustracije oružja koja se od njih prave.

Evropska unija gde god može nastoji da otvori nove rudnike.

Da bi ostala konkurentna sa zakašnjenem deli subvencije za domaće rudarstvo koje u dokumentima tretira kao održivo i ekološko.

Onog časa kada Peking uđe u definazivnu fazu sa lakoćom može ukinuti snabdevanje pojedinih strateških sirovina.

Ovaj proces za Evropu može biti katastrofalan, jer za razliku od Amerike ona nema stratešku autonomiju.

Sreća za Evropu ni Kina nema stratešku autonomiju u punom smislu.

Eto još jedne tačke koja dodatno spaja Trampovu Ameriku i Evropsku uniju.

Istorija nas uči da pozitivni scenariji i strateški zaokreti nisu retkost.

Kina je poznata po prilagodljivosti i strpljenju, što ne mora da se odnosi i na predsednika Sija.

Predstojeći Trampov rat sa kineskom nelojalnom konkurencijom ima dva ključna scenarija.

Prema prvom scenariju američki partneri i saveznici nastupaju ka Kini zajedno, i drugi scenario Amerika nastupa unilateralno.

Unutrašnja kriza koja zahvata Kinu dodatno će zakomplikovati stvari.

Problemi sa nekretninama, unutrašnjim tržištem i dostupnošću tehnologije ukoliko se pojačaju trgovinskim barijerama dovešće Kinu u poziciju da mora reaktivno da nastupa kako bi povratila stratešku inicijativu.

Do sada je Kina bila uspešan korisnik pogodnosti uspostavljenih američkim pravilima globalne trgovine.

Očekivano je da će države Centralne i Istočne Evrope nastojati da slede Belu Kuću u odnosu prema Pekingu.

Evropljani umesto da otvore front prema nepredvidljivom Trampu već sada treba da traže modele zajedničkog nastupa ka Pekingu.

Na kraju Peking je višestruki rival, zajednički izazivač.

Predsednik Tramp ima dokazanu moć da određuje i ubrzava mnoge globalne događaje.

Pogledajmo njegovo spoljnopolitičko zaveštanje kroz Avramove dogovore, sporazum koji je normalizovao odnose Izraela sa većinom arapskog sveta slomio je iransku regionalnu moć.

Komplikovani proces uspostavljanja mira između Rusije i Ukrajine poprima razmere javne histerije i olakih zaključaka.

Zaboravlja se na ključnu činjenicu.

Da li je u Rusiji sazrela svest o okončanju agresije na Ukrajinu?

Koju će veliku pobedu odneti Rusija ukoliko zamrzne konflikt?

Zašto bi Tramp na tacni poklonio pobedu Vladimiru Putinu?

Prihvatljiv rezultat za Rusiju je potpuna pobeda i globalni uticaj.

Od toga već sada nema ništa, 2025. godina će biti vreme čišćenja ruskih globalnih džepova od Balkana do afričkih bespuća.

Stratezi u Moskvi veruju da je vreme na njihovoj strani i da će doći do kolapsa zapadnog jedinstva.

Iz tog razloga Rusija neracionalno troši svoje resurse u iščekivanju globalnog preokreta.

Paralelno sa ruskim naporima nastupaju procesi koji su potpuno suprotni. Demokratije umeju da budu komplikovane, odnosi Amerike i njenih saveznika često su vrlo oprečni, jedno je sigurno niko nije uložio 75 godina u Evropu da bi je prepustio lošoj kopiji Sovjetskog Saveza.

Uspostavljanje obustave vatre je realističan scenario za Ukrajinu.

Ali ne treba zaboraviti da je preko 500 sastanaka prethodilo čuvenom primirju u Korejskom ratu.

Nuklearna eskalacija definitivno nije realna pretnja.

Rusija je bez opaljenog metka izgubila Siriju koja je daleko važnija tačka za projekciju njene globalne moći.

Nastupa veoma zahtevna godina u pogledu predviđanja i pravoremene procene, vreme za teorije igara je prošlo nastupa povlačenje poteza.

Otvaranje će započeti Tramp dok će ostali uzeti stratešku pauzu da se pozicioniraju.

(Kurir.rs)