"TRAMP NEMA PLAN ZA OKONČANJE RATA KROZ 24 SATA!" Profesor iz Kijeva tvrdi: Ukrajina može na pregovore sa Rusijom, ali pre toga mora KLJUČNA stvar da se dogodi

Povodom aktuelne situacije u Ukrajini i rata koji u ovoj zemlji traje skoro tri godine (ili blizu 11 godina ako računamo sam početak sukoba - Evromajdan i rusku aneksiju Krima) i kojem se ne nazire kraj, već naprotiv postaje sve opasniji i brutalniji, razgovarali smo sa profesorom na odseku za međunarodne odnose i strateške studije na Državnom univerzitetu "Kijevski vazduhoplovni institut" u Kijevu, doktorom Jehorom Brailianom.

Kako tvrdi naš sagovornik, "Rusija vojnim i nevojnim sredstvima ostvaruje cilj genocida nad Ukrajincima."

- Nevojna sredstva uključuju informativne operacije, ekonomski pritisak, manipulacije istorijom, kao i rusku meku moć u inostranstvu. Rusija je već okupirala delove Donjecke, Luganske, Zaporoške, Hersonske oblasti i Krima što je 20% međunarodno priznate ukrajinske teritorije u granicama iz 1991. godine - kaže Brailian.

Na pitanje, da li postoji realna opasnost od širenja sukoba (kopnenim putem) na ostale delove Ukrajine i pojedine evropske NATO države, on tvrdi da "Rusija već vodi hibridni rat protiv NATO-a."

- Rusija se bori protiv Zapada u geopolitičkom nadmetanju. Ruske obaveštajne službe imaju ogromnu mrežu obaveštajaca u Evropi i Severnoj Americi gde se mešaju u izbore i manipulišu tamošnjim javnim mnjenjem. Zato je Zapad već u ratu sa Rusijom. Ambicije NATO-a da troši više na odbranu već uveliko kasne. Samo jaka politička volja u odvraćanju od ruske pretnje mogla bi pripremiti NATO za konvencionalni rat.

Kada je reč o mogućem postizanju mira između dve zaraćene strane i pod kojim uslovima, ko bi tada dobio a ko izgubio, Brailian tvrdi da "Rusija želi da nametne svoju verziju mirovnog sporazuma, koji bi u stvari zamrznuo sukob okupacijom ukrajinskih teritorija."

- Rusija bi vreme tokom primirja iskoristila za prenaoružavanje i pregrupisavanje za sledeću vojnu agresiju na Ukrajinu i verovatno agresiju na NATO. Ukrajina može da ide na pregovore sa Rusijom tek posle poziva u NATO, poslednjeg koraka pred članstvo. Jedna i jedina pouzdana garancija bezbednosti Ukrajine je članstvo u NATO – tvrdi naš sagovornik.

Na pitanje da li se nuklearni sukob čini sve izglednijim posle svega viđenog, on kaže da "Rusija ucenjuje Zapad nuklearnim oružjem, ali je već upotrebila svo moguće oružje protiv Ukrajine, uključujući transkontinentalnu balističku raketu Orešnik."

Kako kaže, Rusi koriste zabranjeno hemijsko oružje i ne vidi se čvrst stav međunarodne zajednice po tom pitanju.

Povodom moguće promene stava Amerike prema Ukrajini i da li će se on zaista promeniti posle inauguracije Donalda Trampa ili su u pitanju bila samo njegova predizborna obećanja, profesor Brailian kaže da "obe američke političke stranke, i demokratska i republikanska, nemaju stratešku viziju šta da rade kada je u pitanju rusko-ukrajinski rat."

- SAD podržavaju Ukrajinu, ali se američki političari plaše mogućeg scenarija budućeg raspada Ruske Federacije. Zato sve ono što Tramp priča o Ukrajini smatram da je predizborna retorika i ništa više od toga. On i njegov tim nemaju plan kojim bi okončali rusko-ukrajinski rat u jednom danu - ističe Brailian.

Na pitanje kako ovih dana živi običan narod u Ukrajini, naš sagovornik kaže da su ljudi u Ukrajini iscrpljeni svakodnevnim ruskim raketnim udarima i napadima dronova.

Kako kaže, na snazi su restrikcije i isključenja struje koja traju od 3 do 7 sati.

On dodaje da se ljudi prilagođavaju situaciji tako što pronalaze električnu energiju iz različitih izvora, ali je opšta situacija u zemlji veoma teška.

Reč o sagovorniku - impresivna biografija

Prof. dr Jehor Brailian je ukrajinski istoričar i novinar. Studirao je istoriju na Kijevskom nacionalnom univerzitetu Taras Ševčenko (magistrirao 2014. godine), gde je odbranio tezu o britanskoj kolonijalnoj i postkolonijalnoj politici na Karibima (1930-1983).

Od studentskih dana glavni fokus Jehorovog istraživanja bio je usmeren ka istraživanju britanske istorije, politike, kolonijalizma i na istraživanje svetske istorije dvadesetog veka.

Jehorovi tekstovi objavljivani su u novinama poput Ukrinforma, Evropske Pravde, HVG-a, za Institut za izveštavanje o ratu i miru .

Redovan je komentator na BBC-ju, Radiju Slobodna Evropa, Espreso TV, Suspilne, BelSat gde komentariše međunarodne događaje, informacionu bezbednost i uticaj društvenih mreža na dešavanja.

Od oktobra 2021. do septembra 2023. godine, bio je specijalni dopisnik informativne agencije ukrajinskog Ministarstva odbrane - ArmyInform.

U septembru 2023. godine, Jehor se pridružio kao analitičar timu Detector media, ključnom ukrajinskom mediju za nadzor.

Njegov glavni fokus, od tada su ruske dezinformacije i njihov uticaj na svetsku politiku, hibridni rat, mešanje u izbore, propaganda protiv Ukrajine, njenih oružanih snaga, ruska istorija, politika sećanja, i ruska meka moć u svetu.

Ukrajinsko-britanski odnosi u prošlosti i svetu današnjice su Jehorovo trenutno polje interesovanja kao istoričara i novinara. Učesnik je brojnih međunarodnih foruma o bezbednosti, medijima i strateškim komunikacijama.

(Kurir.rs)

 Ekonomske mere Donalda Trampa: