Slušaj vest

Iznenadni pad režima sirijskog predsednika Bašara el Asada izazvao je trku za lociranje i obezbeđivanje preostalih zaliha hemijskog oružja u Siriji, dok razbijena zemlja, dom brojnih oružanih frakcija i terorističkih grupa, pokušava da okrene novu stranicu posle godina rata i autoritarna vladavina.

Na vrhuncu svoje moći, Sirija je imala jedan od najvećih arsenala hemijskog oružja na svetu. Tokom brutalnog građanskog rata, Asad je upotrebio hemijsko oružje više od 300 puta protiv sopstvenih građana, uzrokujući hiljade žrtava. Najgori takav napad dogodio se u avgustu 2013. godine, kada su rakete punjene sarinom ispaljene na predgrađe Damaska, Istočna Guta, ubivši oko 1.400 ljudi.

Sirija je 2013. godine potpisala Konvenciju o hemijskom oružju pod pritiskom međunarodne zajednice i Asad je pristao da sarađuje u uklanjanju svojih zaliha hemijskog oružja. Međutim, Sjedinjene Države i Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCV), telo koje sprovodi konvenciju, sumnjale su da je Asad zadržao neko od smrtonosnih oružja i da je možda radio na razvoju nove vrste hemijskog oružja, tj. -nazvao hlorne bombe, kao deo brutalne kampanje protiv opozicije.

Sumnje da je Sirija zadržala neprijavljeno hemijsko oružje potvrđene su u aprilu 2017, kada su vazduhoplovne snage izvele napad sarinom na Kan Šajkun, grad koji drže pobunjenici na severozapadu zemlje, ubivši skoro 100 civila, uključujući 33 dece.
Kakvo god hemijsko oružje koje je Asad zadržao nakon 2013. ili proizvedeno nakon toga, sada je nezaštićeno i moglo bi pasti u ruke nove vlade, pobunjenika ili terorističkih grupa.

102 EPA Bilal Al Hammoud.jpg
Foto: EPA Bilal Al Hammoud

Hajat Tahrir al-Šam (HTS), grupa koja je vodila ofanzivu kojom je svrgnut sirijski predsednik, kao i dve milicije na jugu Sirije, saopštile su da podržavaju međunarodne napore da se eliminiše preostalo hemijsko oružje u zemlji. Vođa HTŠ-a i de fakto novi vladar u Damasku, Abu Muhamed Al-Golani, rekao je za Rojters da njegova grupa radi sa međunarodnom zajednicom na zaštiti potencijalnih lokacija hemijskog oružja.

Međutim, čak i ako nova vlada u Damasku želi da eliminiše preostalo hemijsko oružje, drugi akteri u zemlji možda neće imati isti cilj. Teroristička organizacija Islamska država, koja je koristila improvizovano hemijsko oružje u Iraku i Siriji od 2014. do proterivanja iz Mosula 2017. godine, i dalje je marginalno prisutna u zemlji.

xxx05 EPA Bilal Al Hammoud.jpg
Foto: EPA Bilal Al Hammoud

Međutim, glavni arsenal hemijskog oružja verovatno je uskladišten na zapadu zemlje, u oblastima koje kontroliše Asadov režim, daleko od preostalih džepova Islamske države. Veći problem, prema ekspertu Gregoriju Koblencu, predstavlja mogućnost da se bivši režimski zvaničnici, Asadovi pristalice ili ekstremistički elementi Alavita, kojima pripada porodica Asad, dočepaju oružja u slučaju građanskog rata ili organizovane pobune od strane jedne od manjina. „To me brine više od Islamske države“, rekao je Koblenc za Foreign Polici.

Postoji i opasnost da bi sirijske stručnjake za hemijsko oružje mogle regrutovati terorističke grupe ili druge zemlje. U svom 40-godišnjem programu hemijskog oružja, Sirija je usavršila proizvodnju smrtonosnih nervnih agenasa i razvila arsenal hemijskih projektila, na kojima je radilo oko 300 naučnika i inženjera. Zemlje poput Irana i Severne Koreje mogle bi da ih angažuju da razviju sopstvene programe. Terorističke grupe u Siriji ili drugim regionima takođe mogu pokušati da angažuju ove plaćene hemičare da razviju novo oružje za masovno uništenje.

xxx04 EPA Bilal Al Hammoud.jpg
Foto: EPA Bilal Al Hammoud

Izrael je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da hemijsko oružje padne u ruke terorista. "Zabrinuti smo. Zato smo prisutni u tampon zoni", rekao je Ofir Akunis, izraelski konzul u Njujorku, misleći na prisustvo izraelske vojske na Golanskoj visoravni. Pod okriljem zaštite sopstvene bezbednosti i sprečavanja da opasno oružje padne u ruke terorističkih grupa, izraelske vlasti bi mogle da povećaju svoje vojno prisustvo i prošire civilna naselja u ovoj spornoj oblasti.

Izraelska vojska je već izvela nekoliko vazdušnih napada na potencijalne lokacije hemijskog oružja, uprkos kritikama OPCV-a da bi udari mogli da izazovu kontaminaciju i ometaju međunarodne istrage. Izrael je takođe jedina zemlja u regionu koja nije pristupila Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja, a nije ratifikovala ni Konvenciju o hemijskom oružju ni Konvenciju o biološkom oružju. Istovremeno, on preti da će upotrebiti nuklearno oružje protiv palestinskog naroda u Gazi, čime implicitno priznaje posedovanje takvog oružja.

Što je duže potrebno da se konsoliduje vlast i stabilizuje Sirija, to je veći rizik od upotrebe jednog od najopasnijih oblika naoružanja u modernom ratovanju.

Kurir.rs/Jutarnji list

 BORBA ZA ORUŽJE

04:47
"NAJVEĆI RAT NIJE ONAJ GDE ODJEKUJU EKSPLOZIJE" Klisarić tvrdi: Nuklearno oružje neće doneti pobedu, najjače sile će se služiti ovom tehnikom Izvor: Kurir televizija