ONO ŠTO LOS ANĐELES ČINI RAJEM, ČINI GA I PAKLOM NA ZEMLJI! Zašto je teško ugasiti požare koji razaraju Kaliforniju? (FOTO/VIDEO)

Požar u Los Anđelesu samo je najnoviji primer zabrinjavajuće tendencije koja nas prisiljava da hitno pronađemo načine prilagođavanja. Klimatske promene čine naše sadašnje modele razvoja sve neodrživijim.

Nošeni vetrom, ovi komadići mogu da pređu udaljenost do tri kilometra. Prema studiji Američkog instituta za osiguranje i bezbednost kuća (Ibhs), čak 90% kuća i zgrada izgori zbog tih letećih komadića.

To je glavni razlog zašto kalifornijski požari izbijaju kad duvaju jaki vetrovi iz Santa Ane, koji dolaze iz Nevade i Jute, s planina prema naseljenim područjima.

Kao što se sada događa, kada su brzine vetra dosegle 130 kilometara na sat.

- Ako neko ostavi otvoren prozor, jedan od tih žarova – dovoljan je samo jedan – može završiti na platnu ili može da zapali mrežu na vratima, ili nameštaj na terasi, a onda dolazi spolja požar, s ogromnom količinom toplote koja izbija iz ove kuće. Tada će dve susedne kuće postati problem. Onda će tri kuće ispred postati problem - objasnio je jedan kalifornijski vatrogasac za Nationalnu geografiju.

Požari koji trenutno opsedaju Los Anđeles proširili su se u nekoliko smerova.

Najveći dosad zahvatio je Pacifik Palisejds, jedan od najbogatijih i najlepših delova grada, smešten između Malibua i Santa Monike.

Požar je planuo i na brdima iznad Holivud bulevara i njegovog poznatog Bulevara slavnih, a potom su usledili požari u Etonu, blizu Pasejdena kao i u Harstu, Lidiji i Vudleju

Zasad su ubili više osoba, prisilili više od 100 hiljada ljudi da napuste svoje domove i ostavili barem 250 hiljada ljudi bez električne energije.

Izgorela je površina od 108 kvadratnih kilometara (gotovo kao ceo grad San Francisko) i uništeno je na hiljade zgrada.

Međutim, kako kalifornijski požari postaju sve snažniji i opasniji, pretvarajući američki raj u pravi pakao, to je rezultat niza uzroka: opštih (poput klimatskih promena) i specifičnih za Kaliforniju i njene kontradikcije.

Mesecima je u južnoj Kaliforniji bilo veoma malo padavina.

- Južna Kalifornija obično je sušnija od severne, ali ove godine je razlika izuzetno velika. Veći deo severne Kalifornije primio je više od 100% prosečnih padavina do 1. oktobra (dvostruko više, op.a.), dok je veći deo južne Kalifornije primio manje od 20% (petina, op.a.). Suvi početak zime u južnoj Kaliforniji dolazi nakon leta koje je bilo obeleženo rekordnim vrućinama koje su uništile pejzaž, drveće i žbunje - piše Njujork tajms.

U poslednjim godinama porast globalnih temperatura produžio je sezonu požara u Kaliforniji: sada počinje ranije i završava kasnije, praktično nikad se ne završava.

Obično se završavalo u jesen, kada su kiše počele da vlaže tlo i vegetaciju.

Sada traje do kasne zime.

"Kolmaters" piše da je broj "dana vatre" u Kaliforniji, odnosno dana kad su uslovi idealni za izbijanje požara, porastao za 78 u odnosu na pre 50 godina. To znači da su sada uslovi za požare prisutni gotovo cele godinu, a ne samo tokom letnih meseci.

Vegetacija uz obalu Kalifornije, koja je obično vlažna, sada je postala toliko suva da lako gori, čak i bez vetra koji bi inače pomagao u širenju požara.

Na severu Kalifornije šume koje su pre bile otporne na požare zbog svoje gustoće i vlažnosti, sada više nisu imune.

Masovni požari uništili su ove guste prašume, a klimatske promene uklonile su zaštitu koju su pružali magla i oblačno vreme, koji su nekad održavali vlagu u regiji.

Danas su gradovi i okolna područja Kalifornije preplavljena suvom vegetacijom koja se veoma lako zapali, stvarajući idealne uslove  za brzo i razorno širenje požara.

- Površina koja je izgorela tokom leta u severnoj i centralnoj Kaliforniji petostruko je porasla od 1996. do 2021. godine u odnosu na razdoblje 1971–1995. Osim toga, 10 najvećih požara u Kaliforniji dogodilo se u poslednjih 20 godina, od kojih su pet bili samo u 2020. godini - piše na "Drout", američkoj stranici za informacije o suši.

- Gotovo ceo porast spaljenih područja u poslednjih 50 godina rezultat je klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Procenjuje se da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem doprinele povećanju spaljenih područja za 172% od 1971. do 2021. godine, s povećanjem od 320% od 1996. do 2021. godine. U sledećim decenijama očekuje se daljnji porast spaljenih šumskih područja, između 3% i 52% godišnje.

Amerika je država koja zahvaljujući Holivudu najviše otelovljuje američki san.

Granica zapada koja je postala raj na zemlji, s blagom klimom (u centralnom i južnom delu države), predivnim krajolicima, bogatstvom.

Te atrakcije učinile su Kaliforniju najnaseljenijom državom u SAD, ali i najneodrživijom.

S aspekta društva, pre svega: cene nekretnina sada su toliko visoke da su mnogi iz srednje klase prisiljeni da napuste državu, a broj beskućnika je izuzetno visok, čak i među zaposlenima: oko četvrtine svih beskućnika u SAD živi u Kaliforniji.

Kuće koje su izgorele ovih dana u Pacific Palisejdsu koštale su svaka nekoliko miliona dolara: prosečna cena kuće u tom području iznosi 3,5 miliona dolara.

Potražnja za nekretninama takođe je dovela do veće urbanizacije i širenja naselja u područja s visokim rizikom od požara, čime se povećava verovatnost izbijanja požara.

Infrastruktura energetske mreže takođe je loše održavana: mnogi požari počinju kada vetrovi obore stubove struje, stvarajući iskru koja izaziva požar.

Na sve to dolazi i neodrživost Los Anđelesa: grad praktično nema vode.

Deset posto vodosnabdevanja dolazi iz lokalnih podzemnih voda, dva posto je voda pročišćena i reciklirana iz kanalizacije, dok preostalih 88% dolazi izdaleka: putem vodovoda reke Kolorado, dugačkog 390 kilometara (koji počinje na granici s Arizonom), i iz Doline Ovens, na granici sa Nevandom, koja je zbog izvlačenja vode početkom 20. veka pretvorena iz plodne poljoprivredne zone u pustinju.

Zbog toga, kada su vatrogasci ovih dana pumpali vodu iz gradskog vodosnabdevnih sistema kako bi ugasili požare, mnogi hidranti ostali su suvi.

Odeljenje za vodu i energiju Los Anđelesa koristilo je vodovode i podzemne izvore u sistemu, ali potražnja je bila tolika da nije bilo dovoljno za punjenje tri rezervoara od 3,7 miliona litara na brežuljcima Pacifik Palisejdsa koji pomažu u održavanju pritiska u hidrantskoj mreži kvarta.

Nedostatak vode izazvao je političke polemike, a novoizabrani predsednik Donald Tramp optužio je gradonačelnicu Los Anđelesa Karen Bas i guvernera Kalifornije Gevina Njusoma da ne distribuiraju dovoljno vode za poljoprivredna gazdinstva i gradove kako bi zaštitili ugrožene vrste životinja, posebno jednu vrstu riba koja živi u bazenima severne Kalifornije.

Međutim, zapravo je obrnuto: Los Anđeles je taj koji je neodrživ i koji nema potrebne vodne resurse za snabdevanje svoje populacije.

Požari se šire vrlo lako i zbog urbanističke strukture Los Anđelesa.

Opet, ono što ovu metropolu čini rajem čini je i paklom: kuće od drveta u jednom vlasništvu okružene vrtovima, koje čine gotovo ceo grad. One su predivne za život, ali su istovremeno izuzetno ranjive na požar.

Prema procenama AccuWeathera, požari u Los Anđelesu prouzrokovali su štetu i ekonomske gubitke u iznosu od 52 do 57 milijardi dolara.

Prema J.P. Morgan Insurance, osiguravajuće kuće trebale bi da pokriju najmanje 10 milijardi dolara štete.

Međutim, u Kaliforniji postaje sve teže da se osiguraju od prirodnih katastrofa koje uzrokuju klimatske promene.

U martu je "Stejt farm", najveća osiguravajuća kuća za domove u državi, najavila da će ukinuti oko 72.000 polisa za nekretnine koje se smatraju previše rizičnim, što je dva odsto svih njihovih polisa u Kaliforniji, jer su postale preskupe za kompaniju.

Ovo je sve češći fenomen, upravo zbog klimatskih promena, a upravo kad građani najviše zahtevaju osiguranje.

Samo u 2024. godini uragani, oluje, poplave i druge prirodne nepogode prouzrokovale su 140 milijardi dolara "osiguranih gubitaka" (tj. pokrivenih od osiguravajućih kuća), što je povećanje u odnosu na 2023. godinu.

Takvi iznosi znatno nadmašuju prosjke poslednjih 10 i 30 godina, a ove godine bila je treća najskuplja za osiguranje od 1980. godine.

Ukupni gubici usled prirodnih katastrofa, uključujući one koje nisu pokrivene osiguranjem, iznosili su 320 milijardi dolara u 2024. godini (u Evropi su prošle godine prirodne katastrofe uništile imovinu u vrednosti od 31 milijardu dolara, od čega 14 milijardi bilo osigurano).

Požar u Los Anđelesu samo je najnoviji primer zabrinjavajuće tendencije koja nas prisiljava da hitno pronađemo načine prilagođavanja.

Klimatske promene čine naše sadašnje modele razvoja sve neodrživijim.

Mnogi svetski lideri, od Evrope do Sjedinjenih Američkih Država, povlače se od politika ublažavanja klimatskih promena jer su skupe za građane, zaključuje Corriere della Sera.

(Kurir.rs/Večernji.hr/Preneo: V.M.)