ISTRULJENI LEŠEVI NA SVAKOM KORAKU, DOKTORKE OTERANE U PROSTITUCIJU: Svet o ovom sukobu pojma nema! Civili izmasakrirani, deca u logorima, bukti krvavi rat!

Pre dva meseca, u noćnom vozu kroz indokineske džungle, reporter "Jutarnjeg" upoznao je Maunga, apsolventa pravnog fakulteta iz Mjanmara.

Salvin, reka koja deli život od smrti, bila je Maungov put ka spasu.

Mjanmar je nakon vojnog udara 2021. godine postao poprište brutalnih represija. Siromaštvo je zahvatilo gotovo polovinu stanovništva, dok je inflacija uništila lokalnu ekonomiju.

Ljudi su primorani na očajničke poteze kako bi preživeli. Mej, mlada lekarka, najbolji je primer te tragedije. Nakon godina studiranja, bila je prinuđena da se bavi prostitucijom kako bi izdržavala bolesnog oca. Njena priča simbolizuje strahote svakodnevice pod vojnom huntom.

Mjanmarska vojska koristi brutalne metode za održavanje kontrole. Protesti u gradovima poput Ranguna i Mandalaja ugušeni su u krvi, dok su u provincijama uništavana cela sela. Ljudi su masovno ubijani, a žene su se suočavale sa silovanjem i ropstvom. U isto vreme, etničke milicije, poput Kačina, Šana i Karena, bore se protiv hunte uprkos slabom naoružanju. Njihov otpor dolazi uz visoku cenu – razrušene zajednice, glad i smrt.

Na granici s Tajlandom, izbeglički kampovi postali su poslednje utočište za hiljade ljudi. Usled nedostatka osnovnih sredstava poput hrane i lekova, crno tržište postalo je glavni oblik ekonomije. Ljudi trguju svime što mogu naći, dok deca umiru od izlečivih bolesti. Situacija je dodatno otežana čvrstom kontrolom policije nad prirodnim resursima zemlje, što im omogućava da održe svoju vlast uprkos međunarodnim sankcijama.

Ljudi spavaju u improvizovanim šatorima, bez pristupa čistoj vodi ili elementarnim lekovima. Kampovi su pretrpani, a glad je stalan gost. Valuta koju koriste, nekada stabilna, ne vredi ni papira na kojem je štampana.

Uprkos represiji, otpor u Mjanmaru nije nestao. Na severu zemlje, umetnici i intelektualci, izbeglice iz Ranguna, organizuju se u tajnim ćelijama. Njihova umetnost, finansirana putem digitalnih platformi poput YouTube-a i Patreona, služi kao glavni izvor podrške revoluciji. Svaka pesma, film ili tekst postaju sredstva za prikupljanje novca koji se koristi za finansiranje borbe protiv hunte.

Geopolitička situacija dodatno komplikuje sukob. Dok zapadne zemlje osuđuju vojni režim i nameću sankcije, Kina i Rusija nastavljaju da podržavaju huntu. Kina koristi Mjanmar za strateške projekte unutar inicijative „Pojas i put“, dok Rusijaobezbeđuje vojnu opremu, uključujući avione i protivvazdušne sisteme. U isto vreme, resursi poput dragocenih minerala i žada završavaju na kineskim crnim tržištima.

U zabačenim delovima Mjanmara, poput planina Kačina i šuma Karena, otpor dobija novo značenje. Ljudi se bore za opstanak i slobodu, uprkos tome što ih svet često ignoriše.

- Mi smo tiha revolucija. Iako svet ne čuje naš glas, mi ćemo nastaviti da se borimo - rekli su oni za "Jutarnji".

Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: D. P.