NIŠTA NE MIRIŠE TAKO LEPO KAO STARA DOBRA KNJIGA: "Nema mnogo ljudi koji će doći u Panamu i odmah zakucati na vrata Narodne biblioteke"

Bibliotekari su poseban svet, sa obe noge, dušom i srcem u knjigama. „Sličan se sličnom raduje“, važi od davnina, pa lako i brzo stičem prijatelje u tom svetu.

- Ovo je najstarija knjiga na teritoriji Paname: „Opšta istorija Španije“ iz 1617. godine. Našom zemljom su vladali Španci i prirodno je da su mnogo pre prve štamparije ovde donosili knjige štampane u Španiji - objasnili su mi u Odeljenju stare i retke građe, gde se čuvaju i izuzetno vredne mape.

Kao kolegi i bibliofilu dozvolili su mi posebnu čast - ne samo da najstariju knjigu i najstariju mapu prelistam i pogledam već i da ih - pomirišem. Naime, stari papir ima specifičan miris, koji se razlikuje zavisno od starosti i podneblja gde je nastao i gde je čuvan. Zato bibliofili, među koje i sam spadam, naročito vole da po svetu mirišu različite knjige. Čak su za nas napravljeni i parfemi koji mirišu na dobru, staru, retku knjigu!

Tako sam se našao u centru Panama Sitija nosa zagnjurenog usred najstarije knjige. Srećnijeg putnika mislim da nije bilo u celoj zemlji!
- Kao neko ko se bavi knjigama od detinjstva, imam ozbiljan problem - rekao sam im: - U svakoj biblioteci se osećam kao kod kuće!
Nasmejali su se i dozvolili mi da zađem iza kulisa, da provirim u depoe i pogledam i ono što nije za posetioce - radni nered koji čini da cela institucija besprekorno funkcioniše.

U laboratoriji za restauraciju pokazali su mi kako pola milenijuma stara dela rastavljaju na delove ne bi li ih zalečili i ponovo osposobili za upotrebu. U Odeljenju za digitalizaciju vredne ruke mladih bibliotekarki pažljivo listaju staru novinsku hartiju - najkrtiju i najosetljiviju, ne bi li više od jednog veka staru periodiku pružili na uvid javnosti. Više od četiri miliona stranica čeka na digitalizaciju.

- Ako možeš da pomogneš kontaktom sa nekom institucijom iz sveta, učini nam - rekoše mi i ja sam ih odmah povezao sa institucijama za digitalizaciju s kojima Udruženje Adligat sarađuje u Sjedinjenim Državama.

Doček na - srpskom

U Odeljenju za dečju i stranu knjigu jedna bibliotekarka dočekala me je na srpskom!
„Dobar dan, dobro nam došao! Ja sam nekada radila u Ambasadi Jugoslavije u Panami...“
Već nekoliko decenija naša zemlja nema diplomatsko predstavništvo u ovoj zemlji. Pravo je čudo slučaja da sam naišao na ženu koja mi je ispričala o našem ambasadoru i aktivnostima naših diplomata davno prošlog vremena.

Dogovorili smo potpisivanje protokola o saradnji između Narodne biblioteke Paname i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, u čijem Muzeju knjige i putovanja se nalazi jedina Zbirka Paname, s nekoliko desetina knjiga i više stotina poštanskih maraka, u Jugoistočnoj Evropi.

Koleginice iz Narodne biblioteke su me odvele u Akademiju jezika Paname na prijem u počasno članstvo španskog ambasadora. Članovi ove akademije bila su i dva predsednika Paname, a na događaj je došla i ministarka kulture, kojoj sam, kao i jednom od slavnih predsednika Kanalske komisije, predstavio nalaze do kojih smo došli u Srbiji. Akademija je smeštena u staroj predratnoj zgradi u modernom delu grada gde su sa svih strana podignuti luksuzni neboderi i hoteli. Kao kakva princeza, zgrada se ugnezdila na brdašcetu, polegla po travnjaku i svedoči o dobrim starim vremenima i izuzetnim manirima džentlmena i naučnika koji su u njoj stvarali istoriju Paname.

Temelji saradnje

Predsednik Akademije Horhe Eduardo Riter Domingo, inače ministar u više mandata i čovek koji je preuzeo Panamski kanal iz ruku Amerikanaca 1999. godine, te bio prvi ministar Ministarstva za kanal, kolega po peru, pisac, dočekao me je srdačno, s paketom knjiga u rukama - poklon za Adligat. Najavio je dolazak u Beograd i želju da uspostavimo dugoročnu saradnju.

Kolege u Panami je naročito interesovalo kako sam pronašao podatke o tome da su i Srbi učestvovali u gradnji Panamskog kanala. Pisma jednog srpskog radnika pronašao sam zajedno s prijateljem i kolegom Adamom Sofronijevićem, uz mentorstvo profesora Aleksandra Jerkova. Adligat i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ postavili su ovim pronalaskom nov temelj saradnje naših zemalja.

Uz topao razgovor s ministarkom kulture, koja mi je odmah rekla da je balerina i da je njen dugogodišnji partner bio iz Srbije - završio se moj boravak u Panami. Do skorog viđenja! Srbi i Panama imaju dublje veze nego što se to znalo pre mog dolaska, a siguran sam da će ih dogovoreni projekti unaprediti. Dobio sam na poklon za Zbirku Paname više od stotinu knjiga - „Knjige, moja braćo, knjige, a ne zvona i praporci“, čuje se od Srbije do Paname!

Viktor Lazić