SVETU PRETI HAOS! TRAMPOVO KOCKANJE SA 1,4 BILIONA DOLARA: Predsednik SAD se igra vatrom, udario na tri najveća američka partnera

Predsednik Amerike Donald Tramp potpisao zvaničnu naredbu o uvođenju carina na robu iz Kine, Kanade i Meksika, tri najveća trgovinska partnera Vašingtona.

Ali Trampove tarife predstavljaju veliki rizik: mogle bi da se obruše, podignuvši ionako visoke potrošačke cene u prodavnici, uzdrmaju nestabilnu berzu ili ubiju radna mesta u punom trgovinskom ratu.

- Ovo je možda najveći autogol do sada. Ovo je ogromna kocka. To je recept za usporavanje ekonomije i povećanje inflacije - rekla je Meri Lavli, viši saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju, u telefonskom intervjuu za CNN.

"Magično pregovaračko oruđe"

Tramp na carine gleda kao na gotovo magično pregovaračko oruđe, moćan način da se dobije prednost nad prijateljima i saveznicima.

On je tvrdio da su carine neophodne za rešavanje velikih zabrinutosti, uključujući trgovinski deficit, ilegalnu imigraciju i protok nedozvoljenih droga.

Tramp i njegove pristalice često tačno ističu da tarife tokom njegovog prvog mandata nisu izazvale problematičnu inflaciju.

Ali to su bile različite tarife, primenjene u sasvim drugačijem svetu u sasvim drugačije vreme.

Tramp je u subotu pokrenuo carine na 1,4 triliona dolara uvezene robe. Prema procenama Poreske fondacije, to je više nego trostruko više od 380 milijardi dolara vredne strane robe na koje su uvedene carine tokom Trampovog prvog mandata.

Tokom Trampovog prvog mandata, inflacija zapravo nije bila problem.

Danas je život mnogo skuplji, u prodavnici, u auto-kući i skoro svuda drugde. Potrošači, investitori i zvaničnici Federalnih rezervi sada su daleko osetljiviji na čak i umerena povećanja cena.

Da li ćeTrampove tarife predstavljati problem za američku ekonomiju?

Bela kuća je tvrdila da Trampove tarife neće predstavljati probleme za američku ekonomiju, ali su neki ekonomisti i stručnjaci za trgovinu duboko zabrinuti jer su ove namete usmerene na najbliže susede Amerike, Kanadu i Meksiko.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je pretio, ali nikada nije povukao okidač, carinama Kanadi i Meksiku. Od takvih poteza su ga odvratili njegovi savetnici.

Ubijanje Kanade i Meksika opštim tarifama moglo bi da izazove haos u lancu snabdevanja u blisko povezanoj severnoameričkoj ekonomiji, što bi dovelo do viših cena.

„Nametanje carina od čak 25 odsto našim najbližim trgovinskim partnerima rizikuje da desetkuje severnoameričku ekonomsku moć — na koju se SAD oslanjaju. Zašto bi želeo da zapališ sopstvenu kuću?” rekla je Kristin Mekdanijel, bivša trgovinska službenica u administraciji predsednika Džordža V. Buša, koja je sada viši naučni saradnik u Mercatus centru Univerziteta Džordž Mejson.

To je posebno tačno u automobilskoj industriji, gde delovi često prelaze granicu više puta pre nego što automobil stigne u salon. Volfe Research je procenio da bi cena tipičnog automobila koji se prodaje u Sjedinjenim Državama mogla da poraste za 3.000 dolara zbog tarifa.

Cene u prodavnicama bi mogle da skoče

Naftna industrija je molila Belu kuću da zaštiti naftu od carina jer je Kanada najveći strani izvor nafte. Analitičari su upozorili da bi tarife mogle da povećaju cene benzina na Velikim jezerima, Srednjem zapadu i Stenovitim planinama. Zato je Bela kuća smanjila tarife na kanadsku energiju na 10 odsto umesto punih 25 odsto.

Cene u prodavnicama su glavna bolna tačka koja je opterećivala glasače na prošlim izborima. Ali Meksiko je najveći strani izvor voća i povrća u Americi, dok je Kanada broj 1 po žitaricama, stoci/mesu i šećeru/tropskim proizvodima.

Lavli je rekla da je "veoma" uverena da će američke tarife izazvati veće cene za potrošače - posebno u prodavnicama i građevinskim materijalima. Ona je napomenula da bi promene u vrednosti valuta mogle da otupe neke, ali ne sve, uticaje na cene.

- Mora da poveća cene. Nema šanse da samo naplatite ovaj porez, a onda odjednom, puf, ovaj teret nestane – iako je to ono što on želi da nas ubedi da je istina - rekao je Lavli.

Problem je u tome što bi veći ulazni troškovi, zajedno sa tarifama za odmazdu, mogli naštetiti potrošnji i preduzeća i potrošača – i alarmirati investitore i zvaničnike Fed-a.

Trampove carine na Meksiko, Kanadu i Kinu, zajedno sa uzvratnim carinama tih zemalja, mogle bi da izbrišu 1,5 procentnih poena rasta američkog bruto domaćeg proizvoda (BDP) 2025. i još 2,1 procentni poen 2026. godine, prema procenama glavnog ekonomiste EI Gregorija. Daco.

- Strmoglavo povećanje carina protiv američkih trgovinskih partnera moglo bi da stvori stagflatorni šok – negativan ekonomski udar u kombinaciji sa inflatornim impulsom – dok bi takođe pokrenuo volatilnost finansijskog tržišta - napisao je Daco u izveštaju.

"Igranje sa vatrom"

Iako bi predsednik Fed-a Džerom Pauel i njegove kolege možda bili voljni da previde jednokratni pad cena, tarife bi mogle da primoraju američku centralnu banku da dodatno odloži smanjenje kamatnih stopa.

Pravi ključ za zvaničnike Fed-a biće kako tarife menjaju psihologiju potrošača, ako uopšte.

- Ako tarife podstaknu inflaciona očekivanja veća, Fed bi se mogao osećati pod pritiskom da duže zadrži stope restriktivnim, pooštravajući finansijske uslove i opterećujući zamah rasta - rekao je Daco u novom izveštaju.

Naravno, još je rano reći kako će se sve ovo odvijati. Postoji mnogo varijabli, uključujući način na koji složeni lanci snabdevanja i potrošači reaguju.

Sasvim je moguće da se postigne dogovor u poslednjem trenutku pre nego što nameti naprave stvarnu štetu.

Ipak, ovoliko povećanje tarifa na ovaj širok spektar dobara je rizična strategija, kakvu čak ni Tramp nije pokušao u svom prvom mandatu.

- Administracija se igra vatrom, ali bi mogao da spali svoju kuću - rekao je Joe Brusuelas, glavni ekonomista u RSM.

Kurir.rs/CNN