NAZIVALI SU IH "SVINJAMA EVROPE", SVI SU IH ISMEVALI, A SAD IH VUKU ZA RUKAV DA IM KAŽU KAKO SU USPELI "Budućnost se neće pisati tamo gde se očekivalo"

Pre više od deset godina, naslovnice relevantnih medija u Evropi ispunila je grupa zemalja označenih uvredljivim, ponižavajućim, podrugljivim i zlonamernim akronimom PIGS – a to su Portugal, Italija, Grčka i Španija. Ove zemlje su se tada mučile da dokažu sumnjivim ostacima tzv razvijenom svetu da se može imati poverenja u njihovu kreditnu sposobnost, a sve u uslovima u kojima je naziv PIGS postao veoma popularan.

Ali sada je na delu svojevrsna osveta Mediterana. Španija je 2024. godine bila najuspešnija bogata zemlja na svetu, prema "The Economist-u". Krajem prošle godine Grčka se zaduživala jeftino kao i Francuska, a strane delegacije sada vuku političku elitu u Atini da dobiju bar neku naznaku rešenja za sprovođenje bolnih i plodonosnih reformi.

Portugal, s druge strane, od pre pandemije raste brže od Nemačke.

Prebacivanje moći na jug

Ekonomske brojke će se, naravno, menjati i fluktuirati gore-dole, ali ono što se neće promeniti, prema autoru Džanan Ganeš, jeste postepeno pomeranje političke moći ka jugu evropskog kontinenta. Na primer, jedini evropski lider koji je prisustvovao inauguraciji Donalda Trampa bio je italijanski premijer Đorđa Meloni. Ali tu je više od, kako autor sugeriše, oportunizma jedne žene ili činjenice da Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku trenutno vode propali lideri.

Nakon Bregzita, prirodno se otvorio prostor za još jednu veliku zemlju da se afirmiše kao faktor u Evropskoj uniji, a od očiglednih kandidata – Poljske, Španije i Italije – dve su mediteranske zemlje.

Čak je i najveći problem sa kojim se suočava južna Evropa – njena izloženost neregulisanoj ilegalnoj migraciji preko Sredozemnog mora – svojevrsni adut u rukavu. Naime, ostatak kontinenta će morati da podstakne državu da ne bude blagonaklona prema putovanjima ovih ljudi severnije – EU, inače, već ima dogovor sa Turskom po tom pitanju.

Južna granica kontinenta sada ima stratešku vrednost i značaj koji je bilo teško zamisliti kada je EU osnovana, a s obzirom na stope nataliteta u Africi u odnosu na one u Evropi i povremeni haos u Sahelu, taj strateški značaj i koristi koje donosi samo će raste, a ne da se smanjuje.

Ali ni to ne dopire do korena sve većeg uticaja Mediterana. Na kontinentu koji ubrzano stari i doživljava slab ekonomski rast, 'trik' je u prodoru u delove sveta sa jačom dinamikom. Stoga je važno za koje ste zemlje istorijski i jezički povezani. Madrid sada parira Majamiju kao mesto gde se prestonica takođe oseća kao kod kuće, a slično je i sa talentima koji govore španski iz Latinske Amerike. Ostaje da se vidi da li Lisabon ima potencijal da funkcioniše kao slična veza za Brazilce, ali osnovna, jezička veza je tu.

Istovremeno, sever Evropske unije svojim slučajnim istorijskim usponom sve manje liči na svet koji dolazi. Ne postoji supersila na globalnom horizontu gde se govori francuski, holandski ili nemački. Španski je, na primer, pretekao francuski kao jezik koji se najviše proučava na A-nivou u Velikoj Britaniji, a posebno širom sveta.

Toliko o periferiji

Kada je Marko Polo stigao u Kinu, opisao ju je, prema autoru, kao dva sveta. Tolika je bila razlika između severa i juga. U Indiji se situacija sa jezicima koji se govore, zarađenim prihodima i opcijama za koje su kaste izglasali duboko menja dok se putuje na jug preko plodnih severnih ravnica. Amerikanci su vodili građanski rat na manje-više istoj geografskoj širini.

Svako veliko naseljeno područje, kao što je Nigerija, sklono je podeli sever-jug, što često ima svoje korene u određujućim faktorima kao što su prosečna temperatura i prinosi useva. Evropa je, pak, kako Ganeš navodi, mala, a pošto je skoro ceo kontinent bogat, gusto naseljen, a većinsko stanovništvo hrišćansko, prema svetskim standardima, navodi autor, mogla bi se smatrati jedinstvenom zemlja.

Ali to je svakako učinilo još bolnijim nekadašnje severno skrušenje prema jugu, i još uvek jeste. Britanske elite strahuju da će njihova zemlja "postati Italija", kao da gora sudbina ne može da zadesi narod. Međutim, sada već lakonski generalizovane teorije o jugu koji se ne može reformisati, lepom mestu samo za vikendicu na selu i ništa više, deluju veoma čudno i zastarelo.

Dok su ekonomski dobici od 2010. naduvani, strateški trendovi koji jačaju Mediteran mogu ostati neprimećeni, ali budućnost evropskog kontinenta će se u velikoj meri odlučivati i oblikovati južno od 45. paralele, kao što je bila njegova daleka prošlost. Toliko o Mediteranu kao periferiji, zaključuje Džanan Ganeš za "Fajnenšel tajms".

Kurir.rs/Jutarnji list